Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Услишио те ГОСПОД у дан невоље,
штитило те Име Бога Јаковљевог!
2 Помоћ ти послао из светилишта
и подржао те са Сиона!
3 Обратио пажњу на све твоје прилоге
и твоје паљенице прихватио! Села
4 Дао ти што ти срце жели
и испунио све твоје науме!
5 Клицаћемо од радости кад победиш
и дићи барјаке у име Бога нашега.
Испунио ГОСПОД сваку твоју молбу!
6 Сад знам да ГОСПОД свом помазанику
даје победу.
Са свог светог неба услишава га
снагом своје деснице победничке.
7 Неки се у борна кола уздају,
неки у коње,
а ми у Име ГОСПОДА, Бога нашега.
8 На колена су оборени и падају,
а ми устајемо и стојимо чврсто.
9 Дај цару победу, ГОСПОДЕ!
Услиши нас кад ти завапимо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Цар се радује због твоје силе, ГОСПОДЕ,
силно кличе због твоје победе.
2 Дао си му што му срце жели
и ниси одбио молбу његових усана. Села
3 У сусрет си му изашао с обилним благословима
и на главу му ставио круну од чистог злата.
4 За живот те молио, и ти му даде
век животни заувек и довека.
5 Велика је његова слава због твоје победе,
сјај и величанство ставио си на њега.
6 Дао си му вечне благослове,
силно га обрадовао својим лицем.
7 Јер, цар се у ГОСПОДА узда;
због љубави Свевишњега
неће посрнути.
8 Рука ће ти наћи све непријатеље,
твоја десница оне који те мрзе.
9 Биће као у пећи огњеној
кад се појавиш.
Прогутаће их ГОСПОД у свом гневу
и огањ ће их прождрети.
10 Истребићеш им потомке са земље,
њихово потомство из рода људског.
11 Иако зло спремају против тебе
и опаке сплетке смишљају,
неће успети.
12 У бекство ћеш их нагнати
кад у њих упериш свој лук.
13 Узвишен си, ГОСПОДЕ, у својој сили.
Певаћемо и свирати твојој снази.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
Хвалоспев ГОСПОДУ
25 ГОСПОДЕ, ти си мој Бог.
Величаћу те и захваљивати твом Имену,
јер си учинио чудесна дела,
верно извршио науме
које си давно смислио.
2 Претворио си град у гомилу крша,
утврђени град у рушевину;
туђинско утврђење више није град –
никад га неће поново саградити.
3 Зато ће те славити силни народи,
бојати те се градови безочних народа.
4 Ти си уточиште сиромаху,
уточиште убогоме у његовој невољи,
заклон од олује и хлад на припеци.
Јер, дах безочних је као вихор
који наваљује на зид
5 и као жега у пустињском крају.
Ти ућуткујеш дреку туђинаца.
Као кад облак својом сенком умањи жегу,
тако се стиша песма безочних.
6 На овој гори ће ГОСПОД над војскама
за све народе спремити
гозбу од најбољих јела и одлежалих вина –
од најсочнијег меса и најбољег вина.
7 На овој гори ће уништити
вео који застире све народе,
покров који покрива све народности
8 и заувек уништити смрт.
Господ ГОСПОД избрисаће сузе са сваког лица
и уклонити срамоту свог народа са целе земље.
ГОСПОД је говорио.
9 Тога дана ће се говорити:
»Да, ово је наш Бог.
У њега смо се уздали,
и он нас је спасао.
Ово је ГОСПОД, у њега смо се уздали.
Радујмо се и веселимо његовом спасењу.«
Виђење Христа
9 Ја, Јован, ваш брат и с вама учесник у невољи, Царству и истрајности у Исусу, био сам на острву Патмосу због Божије речи и Исусовог сведочанства.
10 У дан Господњи био сам у Духу. Иза себе чух силан глас, као труба, 11 који рече: »Запиши у књигу оно што видиш и пошаљи у седам цркава: у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију.«
12 Окренух се да видим глас који ми је говорио и, кад сам се окренуо, видех седам златних свећњака, 13 а усред свећњакâ некога »као Син човечији«[a]. Био је обучен у дуги огртач, а око груди опасан златним појасом. 14 Глава и коса су му биле беле као бела вуна, као снег, а очи као пламтећи огањ. 15 Стопала су му била као бронза ужарена у пећи, а глас као хучање многих вода. 16 У десници је имао седам звезда, а из уста му је излазио оштар мач са две оштрице. Лице му је било као сунце када сија свом снагом.
17 Када сам га угледао, падох му пред ноге као мртав, а он стави своју десницу на мене и рече: »Не бој се. Ја сам Први и Последњи 18 и Живи. Био сам мртав, а сад сам, ево, довека жив и имам кључеве Смрти и Подземља[b].
19 »Стога запиши оно што си видео, оно што јесте и оно што ће се после тога догодити. 20 А ево тајног значења седам звезда које си видео у мојој десници и седам златних свећњака: седам звезда су анђели седам цркава, а седам свећњака је седам цркава.«
53 И сваки оде својој кући.
Жена ухваћена у прељуби
8 Исус оде на Маслинску гору, 2 па рано ујутро опет уђе у Храм. Сав народ дође к њему и он седе да их учи.
3 А учитељи закона и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби. Поставише је у средину, 4 па му рекоше: »Учитељу, ова жена је ухваћена када је чинила прељубу. 5 Мојсије нам је у Закону заповедио да такве каменујемо. Шта ти кажеш на то?«
6 Упитали су то да га искушају, како би имали за шта да га оптуже.
А Исус се саже и поче да пише прстом по земљи.
7 Али, пошто су га и даље питали, он се исправи, па им рече: »Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.«
8 И опет се саже и настави да пише по земљи.
9 Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини.
10 Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?«
11 »Нико, господару«, одговори она.
А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.«[a]
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International