Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов.
1 Чуј моју молитву, Боже,
не криј се од моје молбе.
2 Помно ме саслушај и услиши.
Мисли су ми збркане и сметен сам
3 због онога што говори непријатељ,
због онога како ме опаки тлачи.
Јер, на мене обарају несрећу
и у свом гневу ме мрзе.
4 Срце се у мени грчи,
смртни ужас ме спопада,
5 страх и трепет ме обузе,
језа ме преплави.
6 Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
одлетео бих и био на миру!
7 Далеко бих одлепршао,
у пустињи боравио. Села
8 Похитао бих у своје склониште
од вихора и олује.«
9 Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
јер насиље и кавгу видим у граду.
10 Дању и ноћу круже његовим зидинама.
У њему су неправда и мука,
11 у њему је пропаст;
тлачење и превара не одлазе му с улица.
12 Да ме увредио непријатељ,
то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
од њега бих се сакрио.
13 Али то си учинио ти, човек као ја,
мој пријатељ, кога тако добро знам,
14 с којим сам водио присне разговоре
док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.
15 Нека их заскочи смрт,
нека живи сиђу у Шеол,
јер зло им је у дому и срцу.
16 А ја Бога призивам,
и ГОСПОД ме спасава.
17 Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
и он ми чује глас.
18 Здравог и живог ће ме избавити
из битке коју с многима водим.
19 Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
и поразити их, Села
јер не мењају се и Бога се не боје.
20 Мој друг на пријатеља диже руку
и свој савез прекрши.
21 Говор му је гладак маслац,
а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
а у ствари су мачеви исукани.
22 ГОСПОДУ повери своје бриге,
и он ће те подупрети –
никад неће дати да праведник посрне.
23 А ти ћеш, Боже,
опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
неће доживети ни пола својих дана.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
1 Свим срцем ћу ти захваљивати,
пред анђелима[a] псалме ти певати.
2 Клањаћу се према твом светом Храму
и твом Имену захваљивати
за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
од свега већим учинио.
3 Кад сам завапио, услишио си ме,
душу ми охрабрио и оснажио.
4 Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
кад чују речи твојих уста.
5 Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
6 ГОСПОД је на висини,
али на понизнога обраћа пажњу,
а охолога издалека препознаје.
7 Чак и кад сред невоље ходам,
ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
против гнева мојих непријатеља,
твоја десница ме спасава.
8 ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
не остављај своја дела.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
Остатак Израелов
20 Тога дана Остатак Израелов,
преживели народа Јаковљевог,
неће се више уздати
у онога који их је покосио,
него ће се истински уздати у ГОСПОДА,
Свеца Израеловог.
21 Остатак ће се вратити,
Остатак Јаковљев ће се вратити Богу силноме.
22 Ако твога народа, Израеле, буде колико и морског песка, ипак ће се вратити само Остатак. Одређено је уништење, свеопште и праведно. 23 Господ, ГОСПОД над војскама, уништиће сву земљу, као што је одредио.
24 Стога овако каже Господ, ГОСПОД над војскама:
»Народе мој, који живиш на Сиону,
не бој се Асирије, која те бије шибом
и на тебе диже батину као што је и Египат.
25 Ускоро ће престати мој гнев;
моја срџба ће их уништити.«
26 ГОСПОД над војскама удариће је бичем
као кад је ударио Мидјан код стене Орев
и подићи штап над водама, као што је и у Египту.
27 Тога дана ће њено бреме спасти са твојих плећа
и њен јарам са твога врата.
А јарам ће се сломити јер си се угојио.
Позив на истрајност
17 А ви се, драги моји, присетите онога што су прорекли апостоли нашега Господа Исуса Христа. 18 Јер, рекли су вам: »У последња времена појавиће се ругаоци који ће живети по својим безбожним пожудама.« 19 То су они што сеју раздор, људи чулâ, који немају Духа.
20 А ви се, драги моји, изграђујте на својој најсветијој вери и молите се у Светоме Духу. 21 Одржите се у Божијој љубави док чекате да вас милосрђе нашега Господа Исуса Христа одведе у вечни живот. 22 Једне, оне који сумњају, прекоревајте, 23 друге спасавајте вадећи их из огња, а према осталима будите милостиви, са страхом, мрзећи и одећу која је укаљана распадљивом пути.
Хвалоспев Богу
24 А Ономе који може да вас сачува од пада и да вас без мане, у великој радости, постави пред своју Славу, 25 јединоме Богу, нашем Спаситељу, слава, величанство, моћ и власт, кроз нашега Господа Исуса Христа, пре сваког времена и сада и довека! Амин.
Јован Крститељ припрема пут
(Мт 3,1-12; Мк 1,1-8; Јн 1,19-28)
3 Петнаесте године владавине цара Тиберија, када је Понтије Пилат био намесник у Јудеји, Ирод био тетрарх Галилеје, његов брат Филип тетрарх Итуреје и Трахонитиде, Лисаније тетрарх Авилине, 2 а Ана и Кајафа првосвештеници, Божија реч дође Јовану сину Захаријином у пустињи, 3 па он прође целим подручјем око реке Јордан, проповедајући покајничко крштење за опроштење грехâ, 4 као што је записано у књизи пророка Исаије:
»Глас онога који виче у пустињи:
‚Припремите пут Господњи,
поравнајте му стазе!
5 Свака долина ће се испунити
и свака планина и брдо слегнути.
Што је кривудаво, постаће право,
а неравни путеви биће равни,
6 и сви људи ће видети Божије спасење.‘«(A)
7 Јован рече народу који је к њему долазио да их он крсти: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји? 8 Донесите плод достојан покајања. И немојте међу собом да говорите: ‚Имамо оца Авраама‘, јер кажем вам да Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. 9 Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International