Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљани.« Потомака Корејевих. Маскил. Љубавна песма.
1 Из срца ми надиру предивне речи
док за цара ово дело састављам.
Језик ми је писаљка вештог писара.
2 Најлепши си од рода људског,
умилне речи с усана ти теку.
Није чудо што те Бог довека благословио.
3 Мач припаши уз бедро, ратниче,
опаши се сјајем и величанством.
4 У свом величанству изјаши
за истину, кроткост и праведност.
Твоја је десница
за задивљујућа дела увежбана.
5 Твоје оштре стреле пробиће
срце царевих непријатеља,
па ће ти народи падати пред ноге.
6 Твој престо је, Боже[a], заувек и довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
7 Волиш праведност, а мрзиш опакост.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова.
8 Сва твоја одећа смирном,
алојем и касијом мирише
у палатама слоновачом украшеним
док у свирци жичаних инструмената уживаш.
9 Кнегиње су међу твојим дворанкама,
уз десницу ти невеста, будућа царица,
окићена златом офирским.
10 »Чуј, кћери, помно ме саслушај:
Заборави свој народ и дом свога оца.
11 Цар ће жудети за твојом лепотом;
потчини му се, јер он ће ти бити господар.
12 Кћи тирска донеће ти дар,
народ најбогатији тражити твоју наклоност.«
13 Кнегиња у венчаници протканој златом
као бисер је у златном лежишту.
14 У руху од шареног веза уводе је к цару
са деверушама које је прате.
15 Уводе их с радошћу и клицањем,
у цареву палату улазе.
16 Твоје праоце наследиће твоји синови;
поставићеш их за поглаваре по свој земљи.
17 Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења;
зато ће те народи славити заувек и довека.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Пљешћите рукама, сви народи,
вичите Богу гласом радосним.
2 Страшан је ГОСПОД, Свевишњи,
Цар велики над свом земљом.
3 Он нам потчини народе,
под ноге народности стави.
4 Он нам изабра наследство,
понос Јакова, кога је заволео. Села
5 Бог се успиње уз клицање,
ГОСПОД уз звук рога овнујског.
6 Певајте псалме ГОСПОДУ, певајте!
Певајте псалме Цару нашем, певајте!
7 Јер, Бог је Цар свега света.
Маскил му певајте!
8 Бог влада над народима,
Бог на свом светом престолу седи.
9 Окупљају се владари народâ
са народом Бога Авраамовог,
јер сви моћници на земљи
Богу припадају.
Он је силно узвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
1 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан
у граду нашега Бога.
Његова света гора,
2 на лепој висини, радост је све земље.
Гора Сион је као висови Цафона[a],
она је град Цара великога.
3 Бог се у њеним кулама
показа као њено утврђење високо.
4 Јер, кад су се цареви удружили,
кад су заједно кренули на њу,
5 видеше је и запрепастише се,
па побегоше у силном страху.
6 Тамо их обузе дрхтавица,
грчеви као у жене у трудовима,
7 као кад источни ветар
лађе таршишке разбија.
8 Што смо чули, то смо и видели
у граду ГОСПОДА над војскама,
у граду нашега Бога:
Бог га чини чврстим довека. Села
9 Усред твога Храма, ГОСПОДЕ,
о твојој љубави размишљамо.
10 Као и глас о теби, Боже,
тако се и хвале теби
шире до крајева земље.
Твоја десница правду подржава.
11 Радоваће се гора Сион,
клицати Јудини градови
због твојих пресуда.
12 Прођите око Сиона, идите око њега,
његове куле пребројте;
13 добро погледајте његове бедеме,
осмотрите му тврђаве,
да о њима причате нараштају следећем.
14 Јер, овај Бог је наш Бог заувек и довека,
он ће нас вечно[b] водити.
Будући цар
9 Али неће више бити тескобе за оне који су били у невољи. Бог је у прошлости унизио земљу Завулонову и земљу Нефталимову, али у будућности ће указати част земљи уз пут према мору, с оне стране Јордана – Галилеји незнабожачкој.
2 Народ који живи у тами
виде светлост велику;
онима који живе у земљи сенке смрти
светлост засја.
3 Умножио си народ
и радост му увећао.
Радују се пред тобом
као што се људи радују жетви,
као што се радују када деле плен.
4 Јер, сломио си јарам који их је притискао,
мотку на њиховим плећима,
батину њихових тлачитеља,
као у време победе над Мидјаном.
5 Изгореће свака ратничка чизма
и свака одора натопљена крвљу –
биће гориво огњу.
6 Јер, дете нам се родило,
сина смо добили;
власт му је на плећима.
Име му је Саветник дивни, Бог силни,
Отац вечни, Кнез мира.
7 Његовој силној власти
и миру неће бити краја.
Владаће на престолу Давидовом
и над његовим царством,
учврстивши га и одржавајући
на правди и праведности,
од тада па довека.
Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.
12 Зато ћу вас увек на то подсећати, иако то већ знате и учвршћени сте у истини коју имате. 13 Сматрам да је исправно да вас подстичем подсећањем све док боравим у овом шатору свога тела, 14 јер знам да ћу га ускоро напустити, као што ми је то објавио наш Господ Исус Христос. 15 А потрудићу се да се и после мог одласка увек тога сећате.
Христова слава и пророчка реч
16 Јер, ми вам нисмо мудро смишљеним причама обзнанили силу и Долазак нашега Господа Исуса Христа, него као очевици његовог величанства. 17 Јер, он је од Бога Оца примио част и славу када је до њега стигао глас од величанствене Славе, који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи.«[a] 18 И ми смо чули тај глас, који је долазио са неба, када смо с њим били на светој гори.
19 Тако нам је потврђена пророчка реч, а ви добро чините што на њу пазите као на светиљку која светли на мрачном месту – док не сване Дан и звезда Даница се не појави у вашем срцу. 20 Пре свега знајте ово: ниједно пророштво из Писма не може да се тумачи произвољно. 21 Јер, никад пророштво није настало људском вољом, него су људи понети Светим Духом говорили од Бога.
Петар се одриче Исуса
(Мт 26,57-58, 69-75; Мк 14,53-54, 66-72; Јн 18,12-18, 25-27)
54 Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. 55 Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.
56 Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«
57 Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«
58 Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!«
А Петар рече: »Човече, нисам.«
59 Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«
60 А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.«
И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао. 61 Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, 62 па изађе напоље и горко заплака.
Чувари се ругају Исусу
(Мт 26,67-68; Мк 14,65)
63 А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га.
64 Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?«
65 И обасипали су га још многим другим увредама.
Исус пред Синедрионом
(Мт 26,59-66; Мк 14,55-64; Јн 18,19-24)
66 Када је свануло, састаше се народне старешине, првосвештеници и учитељи закона, па доведоше Исуса пред свој Синедрион.
67 »Ако си ти Христос, кажи нам«, рекоше.
А он им рече: »Кад бих вам и рекао, не бисте ми веровали. 68 И кад бих ја вас питао, не бисте ми одговорили. 69 Али од сада ће Син човечији седети Силноме Богу здесна.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International