Book of Common Prayer
Давидов.
1 Не жести се због зликоваца
и не завиди онима који чине неправду,
2 јер они ће се ускоро осушити као трава,
брзо свенути као зелено биље.
3 У ГОСПОДА се уздај и чини добро,
да се настаниш у земљи и да живиш спокојно.
4 У ГОСПОДУ тражи срећу,
и он ће ти дати што ти срце жели.
5 Свој пут ГОСПОДУ препусти,
у њега се уздај и ово ће учинити:
6 учиниће да твоја праведност засија као светлост,
твоја правда као сунце у подне.
7 Смири се пред ГОСПОДОМ и стрпљиво га чекај.
Не жести се због онога ко успева на свом путу,
због човека који своје опаке науме остварује.
8 Окани се гнева и остави се јарости,
не жести се – то води само злу.
9 Јер, зликовци ће бити одстрањени,
а који ГОСПОДА ишчекују, наследиће земљу.
10 Још мало, и опакога више неће бити;
ма колико га тражио на његовом месту, нећеш га наћи.
11 А кротки ће наследити земљу
и у великом миру уживати.
12 Опаки против праведника смишља зло
и шкргуће зубима на њега.
13 Али ГОСПОД се смеје опакоме,
јер зна да долази дан његове казне.
14 Опаки потежу мач и натежу лук
да оборе сиромаха и убогога,
да покољу оне који живе честито.
15 Али мач ће пробости њихово срце
и њихови лукови биће поломљени.
16 Боље је оно мало што праведник има
него велико богатство опаких.
17 Јер, сломиће се руке опаких,
а ГОСПОД је ослонац праведнику.
18 ГОСПОД зна живот беспрекорних.
Њихово наследство остаће довека,
19 неће се постидети у време зла,
биће сити у данима глади.
20 А опаки ће пропасти.
Нестаће непријатељи ГОСПОДА као лепота ливаде,
као дим ће нестати.
21 Опаки узима у зајам, али не враћа,
а праведник је милостив и даје.
22 Они које ГОСПОД благослови,
наследиће земљу,
а које прокуне, биће одстрањени.
23 ГОСПОД учвршћује кораке човекове
ако му је мио његов пут.
24 Ако и посрне, неће пасти,
јер га ГОСПОД придржава руком.
25 Био сам млад, а сад сам стар,
али још не видех да је праведник остављен
или да му деца просе хлеба.
26 Увек је милостив и на зајам даје
и деца су му благослов.
27 Клони се зла и чини добро,
и живећеш у својој земљи довека.
28 Јер, ГОСПОД воли правду
и неће оставити своје верне.
Он их довека чува,
а потомци опаких биће одстрањени.
29 Праведници ће наследити земљу
и у њој живети довека.
30 Праведникова уста говоре мудрост
и језик казује што је праведно.
31 У срцу му је Закон Бога његовог,
кораци му не посрћу.
32 Опаки вреба на праведника,
тражи прилику да га усмрти,
33 али ГОСПОД му га неће оставити у рукама
ни дати да буде осуђен кад му суде.
34 ГОСПОДА ишчекуј и његовог пута се држи.
Он ће те узвисити и наследићеш земљу;
видећеш кад опаки буду одстрањени.
35 Видео сам опаког окрутника
како се као зелено дрво шири.
36 Прођох касније онуда, а оно – њега нема!
Потражих га, али га не нађох.
37 Посматрај беспрекорнога и гледај честитога:
мирољубив човек има будућност.
38 А сви преступници биће затрти,
будућност опаких одсечена.
39 Праведницима спасење долази од ГОСПОДА,
он им је тврђава у време невоље.
40 ГОСПОД им помаже и избавља их,
од опаких их избавља и спасава,
јер у њега се уздају.
Емануил
7 У време владавине јудејског цара Ахаза сина Јоатама сина Озијиног, арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин кренуше да нападну Јерусалим, али нису могли да га заузму.
2 Када су Давидовој владарској кући јавили: »Арам је склопио савез са Ефремом«, Ахаз и његов народ задрхташе као што дрвеће у шуми затрепери на ветру.
3 Тада ГОСПОД рече Исаији: »Ти и твој син Шеар-Јашув изађите у сусрет Ахазу на крају водовода Горњег језерцета, на путу за Перачево поље. 4 Кажи му: ‚Пази, смири се и не бој се. Не обесхрабруј се због ова два задимљена угарка, због љутог гнева Рециновог и Арамовог и сина Ремалјиног. 5 Арам, Ефрем и син Ремалјин заверили су се да те униште, говорећи: 6 »Хајде да нападнемо Јуду, да је растргнемо и поделимо између себе, па да над њом за цара поставимо Тавееловог сина.«‘«
7 Али овако каже Господ ГОСПОД:
»То се неће догодити,
неће се збити,
8 јер глава Арама је Дамаск,
а глава Дамаска само Рецин.
За шездесет пет година
Ефрем, смрвљен, неће бити народ.
9 Глава Ефрема је Самарија,
а глава Самарије само син Ремалјин.
Не будете ли чврсто веровали,
нећете се одржати.«
Човек безакоња
2 А што се тиче Доласка нашега Господа Исуса Христа и нашег окупљања око њега, молимо вас, браћо, 2 не дајте да вас лако поколебају у вашем схватању, ни да вас узнемире неким пророштвом[a], ни неком поруком[b], ни неком тобоже нашом посланицом – да је Дан Господњи већ ту. 3 Не дајте ником да вас заведе ни на који начин, јер нема Дана Господњег док прво не дође до побуне и не открије се Човек безакоња[c], Син пропасти. 4 Он ће се противити и дизати против свега што се зове Бог или светиња, па ће тако засести и у Божијем храму, тврдећи за себе да је Бог.
5 Сећате се да сам вам о томе говорио док сам још био код вас, 6 па сада знате шта га задржава да се не открије пре свог времена. 7 Јер, тајна сила безакоња већ је на делу, а онај који је сада задржава, задржаваће је док сâм не буде уклоњен, 8 и тада ће се открити Безаконик. Њега ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити сјајем свога Доласка. 9 А долазак Безаконика биће, у складу са Сатаниним деловањем, праћен сваком врстом лажних дела силе, знамења и чуда, 10 и са сваком неправдом која заводи оне који пропадају, јер су одбили да воле истину и да се тако спасу. 11 Зато им Бог шаље делотворну заблуду, да поверују лажи, 12 да буду осуђени сви који нису поверовали истини, него су се определили за неправду.
Завера против Исуса
(Мт 26,1-5, 14-16; Мк 14,1-2, 10-11; Јн 11,45-53)
22 Приближавао се Празник бесквасног хлеба, који се зове Пасха. 2 А првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да убију Исуса, јер су се бојали народа.
3 Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариотски, једног од Дванаесторице. 4 Он оде првосвештеницима и заповедницима храмске страже и договори се с њима како да им изда Исуса. 5 Они се обрадоваше и сложише се да му дају новца. 6 Он пристаде, па поче да тражи повољну прилику да им га преда када с њим не буде народа.
Припреме за Пасху
(Мт 26,17-25; Мк 14,12-21; Јн 13,21-30)
7 Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње, 8 па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.«
9 »Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они.
10 А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе 11 и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ 12 Он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.«
13 И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International