Book of Common Prayer
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
20 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
21 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
22 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
23 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
24 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту мојих руку.
25 Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
26 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
27 Понизне спасаваш,
а охоле унижаваш.
28 Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш,
мој Бог моју таму осветљава.
29 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
30 Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
31 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
32 Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
33 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
34 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
35 Дајеш ми штит своје победе,
твоја ме десница придржава,
пригињеш се да ме учиниш великим.
36 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
37 Гоним непријатеље и стижем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
38 Скршим их, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
39 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
40 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
41 Запомажу, а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
42 Мрвим их у прах на ветру,
изливам као блато на улици.
43 Избавио си ме од народа бунтовног,
поставио ме за владара многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
44 Чим чују за мене, покоре ми се,
туђинци ми удворички прилазе.
45 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
46 Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!
47 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
48 који ме од непријатељâ избавља.
Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
49 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
50 Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.
12 Јер, ГОСПОД над војскама спремио је дан
за све охоле и надмене,
за све што се уздигло –
и биће понижени –
13 за све либанске кедрове,
високе и надмене,
и све башанске храстове,
14 за све уздигнуте горе
и сва висока брда,
15 за сваку узвишену кулу
и сваки утврђени зид,
16 за сваку трговачку[a], лађу
и сваки гиздави брод.
17 Биће унижена човекова бахатост
и понижена људска охолост.
Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити,
18 а идоли ће нетрагом нестати.
19 Људи ће бежати у пећине у стенама
и у рупе у земљи
од страхоте ГОСПОДЊЕ
и сјаја његовог величанства
када он устане да потресе земљу.
20 Тога дана људи ће
кртицама и слепим мишевима
бацати своје идоле од сребра и идоле од злата,
које су направили да им се клањају.
21 Бежаће у процепе стена
и под високе литице
од страхоте ГОСПОДЊЕ
и сјаја његовог величанства
када он устане да потресе земљу.
22 Не уздајте се у човека,
који има само дах у ноздрвама –
јер, шта он вреди?
3 Пошто више нисмо могли да издржимо, сматрали смо да је најбоље да сами останемо у Атини, 2 а да пошаљемо Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у ширењу Христовог еванђеља, да вас учврсти и ободри у вашој вери, 3 да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље, 4 јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било. 5 Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.
6 А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите – баш као и ми вас. 7 Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере. 8 Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу. 9 Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом? 10 Ноћу и дању се најусрдније молимо да вас опет видимо и да вас снабдемо оним што још недостаје вашој вери.
11 Нека сâм наш Бог и Отац и наш Господ Исус усмере наш пут према вама. 12 А вама Господ дао да један према другом и према свима растете и обилујете у љубави, као и ми према вама. 13 Нека вам учврсти срце, да будете беспрекорни и свети пред нашим Богом и Оцем када дође наш Господ Исус са свим његовим светима.
Васкрсење мртвих
(Мт 22,23-33; Мк 12,18-27)
27 Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 28 »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. 29 Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце. 30 Онда се други, 31 па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце. 32 На крају је умрла и жена. 33 Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«
34 Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају, 35 а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати. 36 И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења. 37 А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.(A) 38 Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«
39 »Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«
40 И нико се више није усуђивао да га нешто пита.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International