Book of Common Prayer
33 Он реке претвори у пустињу
и изворе воде у жедну земљу,
34 земљу плодну у слану пустолину
због опакости њених житеља.
35 Он пустињу претвори у језера
и суву земљу у изворе воде.
36 Тамо насели гладне,
и они подигоше град да се у њему настане.
37 Засејаше њиве и посадише винограде,
који им обилну летину родише.
38 Он их благослови,
па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.
39 А онда им се смањио број и били су понижени
тлачењем, несрећом и тугом.
40 Онај који презир излива на владаре
учини да пустим беспућем лутају.
41 Али он убоге диже из беде
и породице им умножи као стада.
42 Честити то виде и радују се,
а сви неправедни умукнуће.
43 Ко је мудар, нека се тога држи
и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.
Песма. Псалам Давидов.
1 Срце ми је постојано, Боже.
Певаћу и свирати свим својим бићем.
2 Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу пробудити!
3 Захваљиваћу ти међу народима, ГОСПОДЕ,
псалме ти певати пред народностима.
4 Јер, љубав твоја од небеса је виша,
твоја верност до облакâ досеже.
5 Нека си узвишен над небесима, Боже,
и твоја слава над свом земљом.
6 Спаси десницом својом и услиши ме,
да се твоји миљеници избаве.
7 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу. Сихем ћу разделити
и долину Сукот размерити.
8 Мој је Гилад, мој Манасија,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
9 Моав ће ми бити умиваоник,
на Едом ћу бацити своју сандалу,
над Филистејом клицати као победник.«
10 Ко ће ме увести у град утврђен?
Ко ће ме одвести у Едом?
11 Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
12 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
13 С Богом ћемо силну снагу показати
и он ће згазити наше душмане.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
13 »Тешке речи сте изговорили против мене«, каже ГОСПОД.
»А ви питате: ‚Шта смо то говорили против тебе?‘
14 »Говорили сте: ‚Узалуд је служити Богу. Шта смо имали од тога што смо се држали онога што он тражи и што смо у жалости живели пред ГОСПОДОМ над војскама? 15 А сада бахате зовемо срећнима. Да, учврстили су се они који чине опакост и пролазе некажњено иако искушавају Бога.‘«
16 Тада они који су се бојали ГОСПОДА поведоше разговор међу собом, а ГОСПОД је с пажњом слушао. Спомен-свитак би написан пред њим о онима који су се бојали ГОСПОДА и указивали част његовом Имену.
17 »Они ће бити моји онога дана када спремим свој драгоцени посед«, каже ГОСПОД над војскама. »Поштедећу их као што отац штеди свога сина који му служи. 18 Тада ћете опет разликовати праведника од опакога, онога ко служи Богу од онога ко му не служи.«
Дан ГОСПОДЊИ
4 »Јер, ево, долази Дан. Гореће као пећ, а сви бахати и сви који чине опакост биће стрњика. Спалиће их Дан који долази«, каже ГОСПОД над војскама, »па од њих неће остати ни корена ни гранчице. 2 А вама који се бојите мога Имена, изаћи ће сунце праведности са исцељењем у својим зракама. И ви ћете изаћи и поскакивати као телад пуштена из штале 3 и изгазити опаке. Јер, они ће бити пепео под вашим ногама онога дана када то будем учинио«, каже ГОСПОД над војскама.
4 »Сећајте се Закона Мојсија, мога слуге, уредби и закона које сам му дао на Хореву за сав Израел. 5 Ево, послаћу вам пророка Илију пре него што дође велики и страшни Дан ГОСПОДЊИ. 6 Он ће срце очева окренути њиховој деци и срце деце њиховим очевима, да не дођем и не ударим земљу неповратним уништењем.«
Молитва вере
13 Ако се неко од вас злопати, нека се моли. Ако је неко радостан, нека пева хвалоспеве. 14 Ако је неко од вас болестан, нека позове к себи старешине цркве, а они нека се помоле над њим и помажу га уљем у име Господа, 15 и молитва вере излечиће болесника – Господ ће га подићи. Ако је згрешио, биће му опроштено. 16 Стога, признајте[a] своје грехе један другом и молите се један за другога да будете излечени. Много може делотворна молитва праведника.
17 Илија је био човек као и ми. Свесрдно се помолио да не падне киша, и киша три и по године није пала на земљу. 18 А онда се опет помолио, и небо је дало кишу, а земља донела род.
19 Браћо моја, ако неко од вас одлута од истине, а неко га врати, 20 знајте да ће га тај који га је вратио са странпутице спасти од смрти и покрити мноштво греха.
Прича о фарисеју и царинику
9 А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу: 10 »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник. 11 Фарисеј је стајао и овако се молио у себи[a]: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. 12 Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘
13 »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘
14 »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International