Book of Common Prayer

⁷ Срамоти ће бити извргнути
    сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
    Њему се поклоните, сви богови!^[a]

⁸ Сион то чује, и радује се,
    и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
⁹ Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
    ти си силно узвишен над свим боговима.
¹⁰ Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
    јер он чува живот својих верних
    и избавља их из руку опаких.
¹¹ Светлост се просипа по праведнима
    и радост по онима срца честитог.
¹² Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
    и захваљујте његовом светом Имену.

Он је свет!

⁴ Силни Царе, ти волиш правду.
    Правичност си учврстио,
    право и праведно поступаш у Јакову.

⁵ Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
    и клањајте се код његовог подножја.

    Он је свет!

⁶ Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
    Самуило међу онима који његово Име призивају.
    Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
⁷ Говорио им је из стуба од облака.
    Држали су се његових прописа
    и уредби које им је дао.
⁸ Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
    Био си им Бог који прашта,
    иако си кажњавао њихова злодела.

⁹ Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
    и клањајте се на његовој светој гори.
    Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.

⁴ Са захвалницом улазите кроз његове капије
    и са хвалом у његова дворишта.
    Захваљујте му, његово Име благосиљајте.
⁵ Јер, ГОСПОД је добар;
    љубав његова остаје довека
    и његова верност кроз сва поколења.

⁵ Народ твој сатиру, ГОСПОДЕ,
    и твој посед тлаче.
⁶ Удовицу и дошљака кољу,
    сироче убијају.
⁷ Говоре: »Не види ГОСПОД,
    не обраћа пажњу Бог Јаковљев.«

⁸ Ви обратите пажњу, глупи међу народом!
    Безумници, кад ћете се уразумити?
⁹ Зар Онај који је усадио ухо не чује?
    Зар Онај који је саздао око не види?
¹⁰ Зар Онај који стегом народе одгаја не кажњава?
    Зар Онај који људски род учи нема знања?
¹¹ ГОСПОД зна људске мисли, да су ништавне.
¹² Благо човеку кога одгајаш стегом, ГОСПОДЕ,
    и из свог Закона га учиш.
¹³ Ти му дајеш смирење од дана злих
    док се за опакога копа јама.
¹⁴ Јер, ГОСПОД неће свој народ одбацити
    ни свој посед оставити.
¹⁵ Пресуде ће се опет заснивати на правди
    и сви срца честитог за њом ће ићи.

¹⁶ Ко ће за мене устати против злих?
    Ко ће за мене стати против зликоваца?
¹⁷ Да ми није ГОСПОД притекао у помоћ,
    брзо бих се у смртној тишини настанио.
¹⁸ Кад рекох: »Нога ми се оклизну«,
    твоја ме љубав придржа, ГОСПОДЕ.
¹⁹ Кад се намножила тескоба у мени,
    твоја утеха ме развесели.

²⁰ Зар могу с тобом у савезу да буду
    искварене судије, које муку стварају својим одлукама?
²¹ Удружују се да праведнику узму живот
    и да недужнога осуде на смрт.

²² Али ГОСПОД је моје утврђење високо,
    мој Бог је стена мога уточишта.
²³ Он ће им вратити за њихове грехе
    и због њихове опакости их уништити.
    ГОСПОД, наш Бог, уништиће их.
¹ Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
    да радосно вичемо Стени нашег спасења!
² Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
    радосно му псалме извикујмо.
³ Јер, ГОСПОД је велики Бог
    и велики Цар над свим боговима.
⁴ У руци су му дубине земљине
    и његови су врхунци планина.
⁵ Море је његово, он га је начинио,
    и његове су руке саздале копно.

⁶ Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
    да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
⁷ Јер, он је наш Бог,
    а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
    Данас ако му чујете глас,
⁸ »нека вам не отврдне срце
    као код Мериве,
    као онога дана код Масе у пустињи,
⁹ где су ме ваши праоци
    искушавали и проверавали,
    иако су гледали моја дела.
¹⁰ Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
    Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
    моје путеве нису упознали.‘
¹¹ Тако сам се у свом гневу заклео:
    ‚Неће ући у мој Починак!‘«

³ »Бог стиже из Темана,
    Светац са горе Паран. Села

»Његов сјај прекри небеса,
    хвале њему испунише земљу.
⁴ Он блиста као светлост муње;
    зраке му севају из руке,
    где се његова сила крије.
⁵ Помор иде пред њим,
    врућица га прати у стопу.
⁶ Он стаде и затресе земљу,
    погледа, и народи задрхташе.
Древне горе се распадоше
    и потонуше прадавна брда
    дуж његових стаза прадавних.

⁷ »Видех невољу у кушанским шаторима,
    тресу се крила шатора мидјанских.
⁸ Зар си се разјарио на реке, ГОСПОДЕ,
    зар си се разгневио на потоке,
    зар си се разбеснео на море
када си јездио на својим коњима
    и на својим колима победничким?
⁹ Свој лук си извадио
    спреман да одапне стреле. Села

»Рекама си расцепио земљу.
¹⁰     Планине те угледаше и задрхташе.
Бујице протутњаше,
    океан^[a] загрме
    и високо диже своје таласе.
¹¹ Сунце и месец застадоше на својим путањама
    пред блеском твојих летећих стрела,
    пред сјајем твога севајућег копља.
¹² У срџби си газио земљом
    и у гневу вршио народе као жито.
¹³ Изашао си да спасеш свој народ,
    да свога помазаника спасеш.
Смрвио си вођу земље опаких
    и од главе до пете га оголио. Села

¹⁴ »Његовим копљем пробо си главу ратницима
    када су као вихор јурнули да нас распрше,
    ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји.
¹⁵ Ти својим коњима изгази море,
    силне воде комешајући.

¹⁶ »Када сам то чуо, утроба ми задрхта,
    усне ми забридеше од тога звука.
Трулеж ми се увуче у кости,
    а ноге заклецаше.
Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване
    народу који нас је напао.

¹⁷ »Иако смоквино стабло не пупи
    и на лози нема грожђа,
иако је подбацио род маслине
    и њиве не дају храну,
иако нема оваца по торовима
    ни говедâ по оборима,
¹⁸ ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ,
    веселити се у Богу, свом Спаситељу.