Book of Common Prayer
Мем
97 О, како волим твој Закон!
О њему поваздан размишљам.
98 Твоје ме заповести чине мудријим
од мојих непријатеља,
јер су стално са мном.
99 Разборитији сам од свих својих учитеља,
јер о твојим прописима размишљам.
100 Разумем више од старешина,
јер се твојим налозима покоравам.
101 Ноге чувам од сваке зле стазе,
да бих се твоје речи држао.
102 Не застрањујем од твојих закона,
јер ти си ме поучио.
103 Како су ми твоје речи слатке непцу,
од меда слађе мојим устима!
104 Умност стичем преко твојих налога;
зато мрзим сваку лажну стазу.
Нун
105 Твоја реч је светиљка мојим ногама
и светлост мојој стази.
106 Заклех се и при томе остајем:
држаћу се твојих праведних закона.
107 Толико сам препатио, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај као што си обећао.
108 Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ,
и својим ме законима научи.
109 Иако живот стално излажем опасности,
твој Закон не заборављам.
110 Опаки ми поставише замку,
али од твојих налога не одступам.
111 Твоји прописи моје су наследство довека,
они су радост мога срца.
112 У срцу сам одлучио
да увек твоје уредбе извршавам до краја.
Самех
113 Мрзим људе дволичне,
а твој Закон волим.
114 Ти си моје скровиште и штит,
у твоју реч наду полажем.
115 Идите од мене, зликовци!
Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.
116 Помози ми као што си обећао, и живећу,
не дај да се у својој нади постидим.
117 Подржи ме, и бићу спасен,
без престанка ћу на твоје уредбе пазити.
118 Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују,
јер узалуд је њихова притворност.
119 Све опаке на земљи уклањаш као троску,
зато волим твоје прописе.
120 Тело ми дрхти у страху од тебе,
твојих закона се бојим.
Хоровођи. На гититу. Асафов.
1 Кличите Богу, нашој снази,
радосно вичите Богу Јаковљевом!
2 Псалам запевајте, у даире ударите,
у милозвучну харфу и лиру засвирајте.
3 У овнујски рог дуните за млада месеца,
за пуна месеца на дан нашег Празника.
4 То је уредба за Израел,
закон Бога Јаковљевог.
5 То је Јосифу дао као пропис
када је изашао против земље египатске.
Ово чух на језику који нисам знао:
6 »Плећа му измакнух испод терета,
руке му се ослободише кошаре.
7 Ти ми завапи у невољи,
и ја те избавих.
Услиших те из скровишта грома,
проверих те код водâ Мериве. Села
8 »Чуј ме, мој народе, опоменућу те.
Е кад би ме послушао, Израеле!
9 Нека код тебе не буде туђег бога
и страном богу се не клањај.
10 Ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који те извео из Египта.
Своја уста отвори,
и ја ћу их напунити.
11 »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
Израел ми се не покори.
12 Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
да за својим саветима иду.
13 Е, кад би ме мој народ послушао,
мојим путевима ишао Израел!
14 Брзо бих њихове непријатеље покорио
и руку окренуо против њихових душмана.
15 Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
време њихове казне било би довека.
16 А Израел бих хранио најбољом пшеницом
и ситио га медом из стене.«
Псалам Асафов.
1 Бог устаје на Божијем скупу,
пресуду доноси међу судијама[a]:
2 »Докле ћете судити неправедно
и бити пристрасни према опакима? Села
3 »Браните сиромаха и сироче,
оправдавајте потлаченога и сиротана.
4 Избављајте сиромаха и убогога,
ослобађајте их из руку опаких.
5 »Ништа не знају и ништа не разумеју.
Док тумарају у мраку,
сви се темељи земље љуљају.
6 Ја рекох: ‚Богови сте,
сви сте синови Свевишњега.‘
7 Али умрећете као сви људи
и пасти као сваки поглавар.«
8 Устани, Боже, суди земљи,
јер сви народи су твој посед.
Позив на покајање
12 »Још и сада«, говори ГОСПОД,
»вратите ми се свим својим срцем,
постећи, плачући и кукајући.«
13 Срце раздерите,
а не одећу.
Вратите се ГОСПОДУ, своме Богу,
јер он је милостив и самилостан,
спор да се разгневи и препун љубави
и невољан да пошаље несрећу.
14 Ко зна? Можда се окрене и сажали,
па за собом остави благослов
– житне жртве и леванице
за ГОСПОДА, вашега Бога.
15 Дуните у овнујски рог на Сиону,
прогласите свети пост,
сазовите свети скуп.
16 Окупите народ,
освештајте скуп,
окупите старешине,
окупите децу,
оне који сисају на грудима.
Нека младожења оде из своје собе
и невеста из своје одаје.
17 Нека између храмског трема
и жртвеника плачу свештеници,
они који служе пред ГОСПОДОМ.
Нека кажу: »Поштеди свој народ, ГОСПОДЕ.
Не дај да твој посед вређају,
да буде узречица међу народима.
Зашто да се међу народима говори:
‚Где је њихов Бог?‘«
Божији одговор
18 Тада ће ГОСПОД бити љубоморан
због своје земље
и сажалити се на свој народ.
19 ГОСПОД ће им одговорити:
»Шаљем вам жита, младог вина и уља
довољно да се наситите.
Никада више нећу дати
да вас вређају међу народима.
Јахач на белом коњу
11 И видех отворено небо, а тамо – коњ белац! Име његовог јахача је Верни и Истинити, и он суди и ратује по правди. 12 Очи су му као пламтећи огањ, а на глави му је много круна. Он има написано име које не зна нико осим њега. 13 Обучен је у огртач натопљен крвљу и име му је Божија Реч. 14 Пратиле су га небеске војске на белим коњима, обучене у бело, чисто платно. 15 Из уста му излази оштар мач којим ће ударити народе. Владаће над њима гвозденом палицом и газити грожђе у муљачи жестоког вина гнева Бога Сведржитеља. 16 На огртачу и на боку му је написано име:
Цар над царевима и господар над Господарима
17 Тада видех једног анђела како стоји на сунцу и из свега гласа довикује свим птицама које лете по небу: »Дођите! Окупите се за велику Божију гозбу, 18 да једете меса царева, меса војсковођа и меса моћника, и меса коња и њихових јахача, и меса свих слободњака и робова, и малих и великих!«
19 Онда видех Звер и земаљске цареве са њиховим војскама како су се окупили да ратују против Јахача на коњу и против његове војске. 20 И Звер би ухваћена, а с њом и Лажни пророк, који је у њено име чинио знамења којима је заводио оне што су примили жиг Звери и клањали се њеном лику. Обоје су живи бачени у огњено језеро горућег сумпора. 21 Остале поби мач који је изашао из уста Јахача на коњу, и све се птице наједоше њиховог меса.
Прича о изгубљеној овци
(Мт 18,12-14)
15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, 2 па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«
3 Тада им Исус исприча ову причу: 4 »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 А кад је нађе, радосно је стави на рамена, 6 па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ 7 Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«
Прича о изгубљеној драхми
8 »Или, која жена, када има десет драхми[a], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? 9 А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ 10 Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International