Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.
1 Богу вапијем за помоћ,
Богу вапијем, и он ме чује.
2 У дан невоље Господа тражим,
ноћу до изнемоглости пружам руке
и моја душа одбија да се утеши.
3 Сетим се Бога, и заридам,
размишљам, и клонем духом. Села
4 Не даш да ми се склопе очи,
узрујан сам, не могу да говорим.
5 Размишљам о данима давним,
годинама прадавним.
6 Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
а мој дух тражи одговор:
7 »Зар ће Господ довека одбацити?
Зар се више неће смиловати?
8 Зар довека нестаде његова љубав?
Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
9 Зар је Бог заборавио да буде милостив?
Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села
10 И говорим: »Ово ме боли:
десница Свевишњега није више с нама.«
11 Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
да, сећаћу се твојих давних чуда.
12 Мислићу о свим твојим делима
и размишљати о оном што си учинио.
13 Твој пут је свет, Боже.
Који је бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чуда,
ти своју силу обзнањујеш међу народима.
15 Својом си руком откупио свој народ,
потомке Јаковљеве и Јосифове. Села
16 Воде те видеше, Боже,
воде те видеше и згрчише се,
дубине задрхташе.
17 Мрачни облаци излише воду,
небом се проломи гром,
твоје стреле се разлетеше.
18 Твоја грмљавина заори се у вихору,
муње обасјаше свет,
земља задрхта и затресе се.
19 Твој пут је водио кроз море,
твоја стаза кроз силне воде,
иако се твоје стопе не видеше.
20 Ти свој народ поведе као стадо
преко Мојсија и Аарона.
Псалам Асафов.
1 Боже, народи провалише у твој посед.
Укаљаше твој свети Храм,
Јерусалим претворише у рушевину.
2 Лешеве твојих слугу
дадоше за храну птицама,
месо твојих верних зверима.
3 Крв им излише око Јерусалима као воду,
а никога да их сахрани.
4 Ругло постадосмо својим суседима,
предмет подсмеха и поруге онима око нас.
5 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека гневити?
Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
6 Излиј своју јарост на народе који те не знају,
на царства која ти не призивају Име.
7 Јер, они прождреше Јакова
и опустошише његово боравиште.
8 Не сећај се, против нас, греха наших предака.
Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
јер смо беспомоћни.
9 Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
свог славног Имена ради.
Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
»Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.
12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
овце твога пашњака, довека захваљивати,
исказивати ти хвале кроз сва поколења.
1 Реч ГОСПОДЊА која је дошла Јоилу сину Петуеловом.
Жалост због пропасти усева
2 Чујте ово, старешине!
Почујте, сви становници земље!
Да ли се овако нешто десило
у ваше време или у време ваших праотаца?
3 Својој деци то испричајте,
ваша деца нека испричају својој,
а њихова следећем нараштају.
4 Што остаде иза скакавца путника,
поједе скакавац чегрташ;
што остаде иза скакавца чегрташа,
поједе скакавац коњиц;
што остаде иза скакавца коњица,
поједе штурак.
5 Пробудите се, пијанци, и заплачите!
Закукајте, све винопије,
за младим вином,
јер вам је отргнуто с усана.
6 Моћан народ, коме се не зна броја,
нападе моју земљу.
Зуби му лављи зуби,
очњаци ричућег лава.
7 Опустоши ми винову лозу
и поломи смоквина стабла.
Кору им згули и баци,
гране им остадоше беле.
8 Плачите као што девојка
обучена у кострет
плаче због смрти свога вереника.
9 Из Дома ГОСПОДЊЕГ нестаде
житна жртва и леваница.
У жалости су свештеници,
они који служе пред ГОСПОДОМ.
10 Поља пропадоше,
земља се осуши.
Жито пропаде,
младо вино пресуши,
уље подбаци.
11 Очајавајте, ратари,
кукајте, виноградари,
за пшеницом и јечмом,
јер је жетва на пољу уништена.
12 Лоза се осуши,
а смоквино дрво увену.
Нар, палма и јабука
– све пољско дрвеће –
осушише се.
Да, пресахну радост рода људског.
Позив на покајање
13 Обуците се у кострет, свештеници, и тугујте,
закукајте, ви који служите пред жртвеником.
Дођите, преноћите у кострети,
ви који служите пред мојим Богом.
Јер, житна жртва и леваница
ускраћене су Дому вашега Бога.
15 »Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:
16 ‚Јао! Јао, велики граде!
Био си обучен у платно, пурпур и скерлет
и накићен златом, драгим камењем и бисерима.
17 У једном часу толико богатство опустошено!‘
»И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. 18 А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ 19 И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:
‚Јао! Јао великом граду!
Његовим благом се обогатише
сви који су на мору имали лађе,
а он у једном часу би опустошен!‘
20 »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«
21 Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!
22 »Никада више неће се у теби зачути
глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача!
Никада више неће се у теби наћи
занатлија било ког заната!
Никада више неће се у теби зачути
клопарање млина!
23 Никада више неће у теби засјати
светлост светиљке!
Никада више неће се у теби зачути
глас младожење и младе!
Јер, твоји трговци су били земаљски моћници
и твојим врачањем су били заведени сви народи.
24 У њему је нађена крв пророка и светих
и свих који су заклани на земљи.«
12 Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак[a] или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити. 13 Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе 14 – и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.«
Прича о великој вечери
(Мт 22,1-10)
15 Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!«
16 А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи. 17 Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘
18 »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘
19 »‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘
20 »Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘ 21 Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘
22 »‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘
23 »Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни. 24 Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International