Book of Common Prayer
Соломонов.
1 Боже, дај цару, сину царевом,
свој осећај за правду и правичност,
2 да твом народу суди правично
и твојим сиромасима по правди.
3 Нека планине народу донесу мир,
а брда праведност.
4 Нека брани сиромахе међу народом,
нека спасе децу убогих,
нека скрши тлачитеља.
5 Нека те се боје док год је сунца и месеца,
кроз сва поколења.
6 Нека цар буде као киша која пада на покошену ливаду,
као пљускови што натапају земљу.
7 Нека у данима његове владавине
праведни бујају
и мир обилује док год је месеца.
8 Нека влада од мора до мора
и од Еуфрата[a] до крајева земље.
9 Нека пред њим клече становници пустиње,
нека његови непријатељи лижу прашину.
10 Нека му цареви Таршиша и острвâ
доносе данак,
цареви Сабе и Севе дарове.
11 Нека му се клањају сви цареви,
нека му служе сви народи.
12 Јер, он ће избавити убогога кад завапи,
сиромаха који нема помагача.
13 Сажалиће се на сиромаха и убогога
и спасти живот убогима.
14 Избавиће их од тлачења и насиља,
јер му је њихова крв драгоцена.
15 Живео цар!
Нека му се дарује злато сабејско.
Нека се моле за њега без престанка.
Нека га поваздан благосиљају.
16 Нека буде обиље жита у земљи,
нека се повија по врховима гора.
Нека њени плодови бујају као Либан.
Нека житељи града цветају као трава на земљи.
17 Нека му се име сачува довека,
нека траје док год је сунца.
Нека преко њега сви народи
буду благословени
и нека га славе.
18 Нека је благословен ГОСПОД, Бог,
Бог Израелов, који једини чини чуда.
19 Нека је благословено његово славно Име довека.
Нека се сва земља испуни његовом славом.
Амин! Амин!
20 Овде се завршавају молитве Давида сина Јесејевог.
Јод
73 Твоје руке су ме начиниле и обликовале.
Умности ми дај да твоје заповести научим.
74 Нека ме виде они који те се боје,
да се обрадују што у твоју реч полажем наду.
75 Знам, ГОСПОДЕ, да су твоји закони праведни
и да си ме због своје верности ударио јадом.
76 Нека ме твоја љубав теши
као што си обећао своме слузи.
77 Нека твоја самилост стигне до мене,
јер у твом Закону уживам.
78 Нека се бахати постиде
што су ме лажно оптужили,
а ја ћу о твојим налозима размишљати.
79 Нека ми се приклоне који те се боје
и који твоје прописе знају.
80 Нека ми срце буде беспрекорно по твојим уредбама,
да се не постидим.
Каф
81 Душа ми гине за твојим спасењем,
у твоју реч полажем наду.
82 Очи ми ишчилеше твоје обећање чекајући.
Питам: »Кад ћеш ме утешити?«
83 Иако постадох као мешина смежурана од дима,
твоје уредбе нисам заборавио.
84 Колико је дана преостало твом слузи?
Кад ћеш судити мојим гонитељима?
85 Бахати за мене копају јаме
твом Закону пркосећи.
86 Поуздане су све твоје заповести.
Помози ми, јер ме лажима прогоне.
87 Умало ме не докрајчише на земљи,
али твоје налоге не оставих.
88 Живот ми сачувај због своје љубави,
и држаћу се прописа које си изрекао.
Ламед
89 Твоја реч, ГОСПОДЕ,
довека чврсто стоји на небесима,
90 твоја верност кроз сва поколења.
Земљу си учврстио, и она стоји;
91 све и данас стоји по твојим законима,
јер све теби служи.
92 Да у твом Закону нисам уживао,
пропао бих у свом јаду.
93 Нећу заборавити твоје налоге довека,
јер си ми њима сачувао живот.
94 Твој сам – спаси ме!
Јер, твојим налозима сам се окренуо.
95 Опаки чекају да ме униште,
а ја хоћу твоје прописе да разумем.
96 Сваком савршенству видим границу,
али твоје заповести немају међа.
Јов одговара ГОСПОДУ
42 Тада Јов одговори ГОСПОДУ:
2 »Знам да све можеш
и да ниједан твој наум не може да се осујети.
3 Питао си: ‚Ко је овај што незналичким речима замрачује мој савет?‘
Говорио сам о стварима које нисам разумео,
о стварима сувише чудесним за мене, које нисам схватао.
4 Рекао си: ‚Слушај сада, и ја ћу говорити;
питаћу те, а ти ми одговори.‘
5 Моје уши су слушале о теби,
а сада су те и моје очи виделе.
6 Зато самог себе презирем
и у праху и пепелу се кајем.«
Закључак
7 Након што је ГОСПОД све ово рекао Јову, рече Елифазу Теманцу: »Гневан сам на тебе и на твоја два пријатеља, јер нисте о мени говорили право као мој слуга Јов. 8 Зато сада узмите седам јунаца и седам овнова, па идите моме слузи Јову и принесите за себе жртву паљеницу. Мој слуга Јов молиће се за вас, и ја ћу му услишити молитву, па нећу с вама поступити како ваше безумље заслужује зато што нисте о мени говорили право као мој слуга Јов.«
9 Тада Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац одоше и учинише како им је ГОСПОД рекао, и ГОСПОД услиши Јовову молитву.
10 Након што се Јов молио за своје пријатеље, ГОСПОД му поврати пређашње благостање и још му удвостручи оно што је имао раније. 11 Сва његова браћа и сестре и сви његови пређашњи познаници дођоше, па су јели с њим у његовој кући. Жалили су с њим и тешили га због свих невоља које је ГОСПОД послао на њега, и свако од њих му даде по сребрњак и по златан прстен. 12 ГОСПОД благослови други део Јововог живота више него први. Имао је четрнаест хиљада грла ситне стоке, шест хиљада камила, хиљаду јармова волова и хиљаду магарица. 13 А имао је и седам синова и три кћери. 14 Првој кћери даде име Јемима, другој Кеција и трећој Керен-Хапух. 15 И нигде у целој земљи нису се могле наћи жене тако лепе као Јовове кћери, којима отац даде наследство с браћом.
16 После тога Јов поживе још сто четрдесет година и виде своју децу и децу своје деце до четвртог колена. 17 И Јов умре у дубокој старости.
Павле и Сила у затвору
16 Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.
17 Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«
18 Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«
И он истог часа изађе.
19 Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. 20 Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји 21 и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«
22 Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. 23 Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. 24 Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.
Исус предсказује своју смрт
20 Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка. 21 Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«
22 Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.
23 »Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус. 24 »Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род. 25 Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International