Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао,
и он ми се окрену
и чу мој вапај.
2 Извуче ме из јаме пропасти,
из муља и блата.
Ноге ми постави на хридину,
кораке ми учврсти.
3 У уста ми стави нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети и уплашити се
и у ГОСПОДА се уздати.
4 Благо човеку коме је ГОСПОД узданица,
који се не окреће охолима,
онима који за лажима иду.
5 Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој.
Чудесни су твоји науми – нема ти равна.
Да их објављујем и говорим о њима,
толико их је да се не могу пребројати.
6 Нису ти биле миле жртве и приноси,
него си ми уши отворио.
Паљенице и жртве за очишћење
ниси тражио.
7 Тада рекох:
»Ево долазим – о мени пише у књизи
8 – милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој.
Закон твој дубоко ми је у срцу.«
9 Радосну вест о праведности
објавих на великом скупу
– нисам своја уста затворио,
и ти то знаш, ГОСПОДЕ;
10 нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио.
Говорио сам о твојој верности и спасењу,
нисам твоју љубав и истину прикрио
од великог скупа.
11 Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ,
нека ме твоја љубав и истина стално штите.
12 Јер, сколише ме зла небројена,
моји греси ме стигоше,
па више не видим.
Више их је него власи на глави
и срце ме издаје.
13 Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
14 Нека постиђени и осрамоћени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
15 Нека се згрозе над својом срамотом
сви који ми говоре: »Да, да.«
16 А који тебе траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који твоје спасење воле
стално говоре:
»Велик је ГОСПОД!«
17 Сиромах сам и убог,
али Господ мисли на мене.
Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже
– не оклевај.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов. Када су Зифљани дошли и рекли Саулу: »Давид се крије код нас.«
1 Спаси ме својим Именом, Боже,
својом силом ме оправдај.
2 Чуј моју молитву, Боже,
саслушај речи мојих уста.
3 Странци се дигоше на мене,
силници мој живот траже,
људи који не маре за Бога. Села
4 Ево, Бог ми помаже,
Господ је међу онима
који ме подржавају.
5 Нека се зло врати мојим душманима,
затри их својом истином.
6 Принећу ти жртву драговољну;
твом Имену ћу захваљивати, ГОСПОДЕ,
јер је добро.
7 Јер, он ме из свих невоља избавио
и својим очима видех непријатеље поражене.
Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.
1 Смилуј ми се, Боже, према љубави својој,
према великој самилости својој избриши моје преступе.
2 Опери сву моју кривицу
и од мога греха ме очисти.
3 Јер, знам своје преступе
и мој грех стално је преда мном.
4 Против тебе, само против тебе згреших
и учиних оно што је зло у твојим очима,
да будеш у праву када донесеш одлуку
и чист када изрекнеш пресуду.
5 У кривици сам се родио,
у греху ме зачела мајка.
6 Ти желиш верност у нутрини бића
и мудрости ме учиш у дубини срца[a].
7 Исопом ме очисти од греха, и бићу чист,
опери ме, и бићу од снега бељи.
8 Учини да чујем радост и весеље,
нека се радују кости које си смрвио.
9 Сакриј лице од мојих греха
и избриши сву моју кривицу.
10 Чисто срце створи у мени, Боже,
и обнови у мени дух постојан.
11 Не одбаци ме од свога лица
и не узми свог Светог Духа од мене.
12 Врати ми радост свога спасења
и дај ми дух вољан, да ме подупре.
13 Тада ћу преступнике учити твојим путевима,
и грешници ће се теби враћати.
14 Избави ме од кривице за крв проливену, Боже,
Боже спасења мога,
и мој ће језик твојој праведности клицати.
15 Господе, моје усне раствори,
и моја ће ти уста изрицати хвале.
16 Жртва ти није мила,
иначе бих ти је принео;
не желиш жртву паљеницу.
17 Дух сломљен, то су жртве Богу;
срце сломљено и смрвљено, Боже,
нећеш презрети.
18 Учини добро Сиону у својој наклоности,
опет изгради зидине јерусалимске.
19 Тада ће ти бити миле жртве принете у праведности,
целе жртве паљенице;
тада ће се на твом жртвенику приносити јунци.
29 Потом Јов настави своју беседу и рече:
24 Ако сам се уздао у злато
или ако сам чистом злату рекао: ‚Сигурности моја‘,
25 ако сам се радовао свом великом богатству,
благу које сам својим рукама стекао,
26 ако сам гледао сунце у његовој блиставости
или месец како путује у свом сјају,
27 па ми је срце било потајно заведено
да им руком пошаљем пољубац,
28 и то би био злочин који заслужује осуду,
јер бих изневерио Бога на висини.
29 Ако сам се радовао несрећи свога непријатеља
или ликовао због невоље која га је снашла,
30 нисам својим устима дао да згреше
призивајући проклетство на његов живот;
31 ако људи из мог шатора никад нису рекли:
‚Коме он није дао меса да се наједе?‘
32 и ниједан дошљак није морао напољу да преноћи,
јер сам путнику увек отварао врата;
33 ако сам тајио свој грех као што то чине људи
у грудима кријући своју кривицу,
34 јер сам се толико плашио гомиле
и стрепео од презира братстава
да сам ћутао и нисам излазио на врата…
35 »О, кад би било неког да ме саслуша!
Ево, потписујем своју одбрану.
Нека ми Свесилни одговори,
нека мој тужитељ напише оптужницу.
36 На свом рамену бих је носио,
и ставио је на себе као круну.
37 Положио бих му рачун о свим корацима својим,
као кнез бих му приступио.
38 »Ако моја земља завапи против мене
и све њене бразде заплачу заједно,
39 ако сам њене плодове прождро не плативши
и ојадио душу њених закупаца,
40 место пшенице нека изникне трњак
и место јечма коров.«
Овим завршавају Јовове беседе.
12 Тада сви заћуташе, па саслушаше Варнаву и Павла, који испричаше која је све знамења и чуда Бог преко њих учинио међу незнабошцима.
13 Када су они завршили, Јаков рече: »Браћо, саслушајте ме. 14 Симон је описао како се Бог побринуо да између незнабожаца изабере народ за себе. 15 А с тим у складу су и речи пророка – као што је записано:
16 ‚После овога ћу се вратити
и поново подићи пали шатор Давидов;
из рушевина ћу га подићи и обновити
17 да Господа потраже преостали људи
и сви незнабошци који носе моје име,
говори Господ, који то чини,‘(A)
18 ‚а познато је од давнина.‘[a]
19 »Стога сматрам да не треба да отежавамо онима који се из незнабоштва окрећу Богу, 20 него да им се поручи да се уздржавају од хране опогањене идолима, од блуда, од меса удављених животиња и од крви. 21 Јер, Мојсије има своје проповеднике у сваком граду још од најранијих времена[b] и сваке суботе се чита у синагогама.«
30 Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. 31 Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.
32 Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«
33 Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, 34 па упита: »Где сте га положили?«
»Господе«, рекоше му, »дођи и види.«
35 А Исус заплака.
36 Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«
37 Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«
Исус васкрсава Лазара
38 Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.
39 Исус рече: »Одмакните камен.«
»Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«
40 »Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.
41 Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. 42 Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«
43 Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«
44 И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом.
А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International