Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Благо оном ко мари за сиромаха.
ГОСПОД ће га избавити у време зла,
2 ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог;
благословиће га на земљи
и неће га предати на вољу непријатељима;
3 ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој
и вратити му здравље.
4 Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ,
исцели ме,
јер против тебе сам згрешио.«
5 Непријатељи моји рђаво о мени говоре:
»Када ће овај да умре
и име да му нестане?«
6 Кад год неки од њих дође да ме види,
испразности говори,
а у срцу зле гласине скупља,
па изађе и исприча их.
7 Сви који ме мрзе
сложно се против мене дошаптавају,
зло ми смишљају и говоре:
8 »То га нека гадна болештина држи;
сад кад је легао, више неће устати.«
9 Чак и мој најбољи пријатељ,
коме сам веровао, који је мој хлеб јео,
своју пету на мене диже.
10 Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ,
подигни ме, да им истом мером вратим.
11 По овом знам да сам ти омилио:
мој непријатељ нада мном не ликује.
12 Ти ме због моје честитости подржаваш
и пред своје лице стављаш довека.
13 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
од вечности до вечности!
Амин! Амин!
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
Елихуове беседе
32 Тако она тројица престадоше да одговарају Јову јер је он у својим очима био праведан. 2 Али Елиху син Барахела Бузијца, из Рамовог братства, силно се наљути на Јова што је оправдавао себе, а не Бога. 3 А наљути се и на његова три пријатеља што нису знали шта да одговоре Јову, а ипак су га осуђивали. 4 Он сам се до тада уздржавао да одговори Јову јер су они били старији од њега. 5 Али, када је видео да она тројица више немају шта да кажу, наљути се. 6 Стога тада проговори Елиху син Барахела Бузијца и рече:
»Ја сам млад по годинама, а ви сте стари;
зато сам се бојажљиво устезао да вам покажем шта знам.
7 Мислио сам: Нека старост говори,
нека многе године покажу мудрост.
8 Али, дух у човеку, дах Свесилнога,
даје му умност.
9 Нису само стари мудри,
нити само времешни знају шта је правда.
10 Стога кажем: Саслушајте ме,
да и ја изложим своје знање.
19 Утроба ми је као вино без одушке,
као нова мешина хоће да се распрсне.
20 Говорићу и ја, да нађем олакшање,
отворићу уста и одговорити.
21 Ни према коме нећу бити пристрастан,
нити ћу било коме ласкати.
22 Јер, да сам вичан ласкању,
одмах би ме мој Творац уклонио.
33 »А сад, Јове, чуј моје речи,
обрати пажњу на све што ћу ти рећи.
19 Или га кажњава боловима на постељи
и непрестаним севањем у костима,
20 па се његовом бићу гади храна
и души његовој јело најукусније.
21 Тело му наочиглед копни,
а кости, некад покривене, огољене штрче.
22 Душа му се гробној јами примиче,
а његов живот гласницима смрти.
23 Али, ако се уз њега нађе анђео-посредник,
један од хиљаду,
да човеку каже шта је за њега добро,
24 да му се смилује и каже:
‚Поштеди га одласка у гробну јаму;
нашао сам откупнину за њега,‘
25 тело му се подмлади као у детета,
у дане своје младости се враћа.
26 Моли се Богу, и налази милост,
гледа му лице и кличе од радости.
Бог му његову праведност враћа.
27 Онда запева пред људима и каже:
‚Грешио сам и кварио оно што је исправно,
али не добих оно што сам заслужио.
28 Душу ми је откупио, да у гробну јаму не оде,
и мој живот светлост ће видети.‘
44 Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. 45 Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.
46 А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, овако нам је Господ заповедио:
»‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце,
да спасење пронесеш до крајева земље.‘«(A)
48 Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, 49 а Господња реч се прошири по целом том крају.
50 Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. 51 Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. 52 А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.
19 Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност. 20 Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?«
21 А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?«
Јудеји не верују
22 У Јерусалиму се тада славио Празник освештања. Била је зима.
23 Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему, 24 а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.«
25 »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца – она за мене сведоче. 26 Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. 27 Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном. 28 Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке. 29 Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке. 30 Ја и Отац једно смо.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International