Book of Common Prayer
Давидов.
1 Не жести се због зликоваца
и не завиди онима који чине неправду,
2 јер они ће се ускоро осушити као трава,
брзо свенути као зелено биље.
3 У ГОСПОДА се уздај и чини добро,
да се настаниш у земљи и да живиш спокојно.
4 У ГОСПОДУ тражи срећу,
и он ће ти дати што ти срце жели.
5 Свој пут ГОСПОДУ препусти,
у њега се уздај и ово ће учинити:
6 учиниће да твоја праведност засија као светлост,
твоја правда као сунце у подне.
7 Смири се пред ГОСПОДОМ и стрпљиво га чекај.
Не жести се због онога ко успева на свом путу,
због човека који своје опаке науме остварује.
8 Окани се гнева и остави се јарости,
не жести се – то води само злу.
9 Јер, зликовци ће бити одстрањени,
а који ГОСПОДА ишчекују, наследиће земљу.
10 Још мало, и опакога више неће бити;
ма колико га тражио на његовом месту, нећеш га наћи.
11 А кротки ће наследити земљу
и у великом миру уживати.
12 Опаки против праведника смишља зло
и шкргуће зубима на њега.
13 Али ГОСПОД се смеје опакоме,
јер зна да долази дан његове казне.
14 Опаки потежу мач и натежу лук
да оборе сиромаха и убогога,
да покољу оне који живе честито.
15 Али мач ће пробости њихово срце
и њихови лукови биће поломљени.
16 Боље је оно мало што праведник има
него велико богатство опаких.
17 Јер, сломиће се руке опаких,
а ГОСПОД је ослонац праведнику.
18 ГОСПОД зна живот беспрекорних.
Њихово наследство остаће довека,
19 неће се постидети у време зла,
биће сити у данима глади.
20 А опаки ће пропасти.
Нестаће непријатељи ГОСПОДА као лепота ливаде,
као дим ће нестати.
21 Опаки узима у зајам, али не враћа,
а праведник је милостив и даје.
22 Они које ГОСПОД благослови,
наследиће земљу,
а које прокуне, биће одстрањени.
23 ГОСПОД учвршћује кораке човекове
ако му је мио његов пут.
24 Ако и посрне, неће пасти,
јер га ГОСПОД придржава руком.
25 Био сам млад, а сад сам стар,
али још не видех да је праведник остављен
или да му деца просе хлеба.
26 Увек је милостив и на зајам даје
и деца су му благослов.
27 Клони се зла и чини добро,
и живећеш у својој земљи довека.
28 Јер, ГОСПОД воли правду
и неће оставити своје верне.
Он их довека чува,
а потомци опаких биће одстрањени.
29 Праведници ће наследити земљу
и у њој живети довека.
30 Праведникова уста говоре мудрост
и језик казује што је праведно.
31 У срцу му је Закон Бога његовог,
кораци му не посрћу.
32 Опаки вреба на праведника,
тражи прилику да га усмрти,
33 али ГОСПОД му га неће оставити у рукама
ни дати да буде осуђен кад му суде.
34 ГОСПОДА ишчекуј и његовог пута се држи.
Он ће те узвисити и наследићеш земљу;
видећеш кад опаки буду одстрањени.
35 Видео сам опаког окрутника
како се као зелено дрво шири.
36 Прођох касније онуда, а оно – њега нема!
Потражих га, али га не нађох.
37 Посматрај беспрекорнога и гледај честитога:
мирољубив човек има будућност.
38 А сви преступници биће затрти,
будућност опаких одсечена.
39 Праведницима спасење долази од ГОСПОДА,
он им је тврђава у време невоље.
40 ГОСПОД им помаже и избавља их,
од опаких их избавља и спасава,
јер у њега се уздају.
16 Од плача ми се зајапурило лице,
сенка смрти пала ми по капцима.
17 А нема насиља на мојим рукама
и моја молитва је чиста.
18 »О, земљо, немој моју крв да покријеш
и нека мом крику не буде починка!
19 Већ сада је мој Сведок на небу,
мој Бранитељ на висинама.
20 Пријатељи ми се ругају
док сузе лијем пред Богом.
21 А он се за човека заузима код Бога
као што се човек заузима за пријатеља.
22 Али, још коју годину,
и отићи ћу на пут без повратка.
17 »Дух ми је скршен, живот ми се гаси,
гробље ме чека.
13 Ако је Шеол дом ком се надам,
ако свој лежај простирем у тмини,
14 ако гробној јами говорим: ‚Ти си ми отац‘
и црву: ‚Мајко‘ или: ‚Сестро‘,
15 где ми је онда нада?
Види ли неко какву наду за мене?
16 Да ли ће она са мном до капија Шеола сићи?
Хоћемо ли се заједно спустити у прах?«
Послање Варнаве и Савла
13 У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.
2 Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«
3 Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.
Апостоли проповедају на Кипру
4 А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. 5 Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. 6 Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. 7 Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. 8 Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.
9 Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: 10 »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? 11 Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«
И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.
12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.
Излечење слепог од рођења
9 Док је пролазио онуда, угледа човека слепог од рођења.
2 »Раби«, упиташе га његови ученици, »ко је згрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?«
3 »Није згрешио ни он, а ни његови родитељи«, рече Исус, »него је то зато да се на њему покажу Божија дела. 4 Док је дан, треба да чиним дела Онога који ме је послао. Долази ноћ, када нико не може да ради. 5 Док сам на свету, светлост сам света.«
6 Када је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па слепоме блатом премаза очи.
7 »Иди«, рече му, »умиј се у језерцу Силоаму« – што значи »Послан«.
И човек оде, уми се, па се врати гледајући.
8 А његови суседи и они који су га раније виђали као просјака упиташе: »Зар ово није онај који је седео и просио?«
9 Једни рекоше: »Он је«, а други: »Није, само личи на њега.«
А он рече: »Ја сам.«
10 »Па како су ти се отвориле очи?« упиташе га.
11 »Човек који се зове Исус направио је блато и њиме ми премазао очи«, одговори им он, »и рекао ми: ‚Иди на Силоам и умиј се.‘ И ја сам отишао, па кад сам се умио, прогледах.«
12 »Где је он?« упиташе га.
А он рече: »Не знам.«
Фарисеји испитују излеченога
13 Тада некадашњег слепога одведоше фарисејима. 14 А оног дана када је Исус направио блато и отворио му очи била је субота. 15 Зато га фарисеји упиташе о томе како је прогледао.
»Премазао ми је очи блатом«, рече им он, »и ја сам се умио и сада видим.«
16 Тада неки фарисеји рекоше: »Овај човек није од Бога, јер не поштује суботу.«
А други упиташе: »Како може грешник да чини таква знамења?«
И међу њима дође до подвојености.
17 Онда поново рекоше слепоме: »Шта ти кажеш за њега? Твоје очи је отворио.«
А он рече: »Он је пророк.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International