Book of Common Prayer

(1. Лет 16,8-22)

Самсон се жени Филистејком

14 Самсон оде доле у Тимну, где виде једну жену, Филистејку.

² Када се вратио, рече своме оцу и мајци: »У Тимни сам видео једну Филистејку. Доведите ми је за жену.«

³ »Зар нема женâ међу твојим рођакама и у целом нашем народу«, одвратише његови отац и мајка, »па мораш да узмеш себи жену од оних необрезаних Филистејаца?«

Али Самсон рече оцу: »Њу ми доведите, јер она је она права за мене.«

⁴ Његови отац и мајка нису знали да то потиче од ГОСПОДА, који је тражио прилику да се сукоби с Филистејцима, јер су они у то време владали Израелом.

⁵ Самсон с оцем и мајком пође доле у Тимну. Када су стигли до тимњанских винограда, одједном један млади лав ричући крену на њега. ⁶ Дух ГОСПОДЊИ обузе Самсона и он голим рукама раскида лава као да је јаре. Али ни оцу ни мајци не рече шта је учинио. ⁷ Затим оде и поприча с оном женом, и она му се силно допаде.

⁸ После неког времена, када се враћао по њу да се њоме ожени, скрену да види лешину оног лава, а оно – у лешини рој пчела и мед! ⁹ Он захвати меда рукама, па оде даље, једући га. Када се вратио оцу и мајци, даде га и њима, па су и они јели. Али он им не рече да га је узео из лавље лешине.

¹⁰ Његов отац оде да види ону жену, а Самсон тамо приреди гозбу, као што су младићи имали обичај. ¹¹ Када су га Филистејци видели, дадоше му тридесет пратилаца.

¹² »Да вам задам једну загонетку«, рече им Самсон. »Ако је одгонетнете током седам дана гозбе, даћу вам тридесет ланених кошуља и тридесет одела. ¹³ А ако је не одгонетнете, ви ћете мени дати тридесет ланених кошуља и тридесет одела.«

»Задај нам загонетку«, рекоше му они. »Дај да је чујемо.«

¹⁴ И он им рече:

Прођоше три дана, а они нису умели да је одгонетну.

¹⁵ Четвртога дана^[a] рекоше Самсоновој жени: »Измами од мужа одгонетку за нас или ћемо спалити и тебе и твоју породицу. Зар сте нас овамо позвали да нас опљачкате?«

¹⁶ Самсонова жена се онда плачући обисну мужу око врата и рече: »Ти ме мрзиш! Не волиш ме! Мојим сународницима си задао загонетку, а мени ниси рекао одгонетку.«

»Нисам је рекао ни оцу ни мајци«, одврати он. »Зашто бих је рекао теби?«

¹⁷ Тако је она плакала до краја седмодневне гозбе. Седмога дана он јој ипак рече, јер није престајала да наваљује на њега. Она онда рече одгонетку својим сународницима.

¹⁸ Седмога дана, пред залазак сунца, људи из онога града рекоше Самсону:

А он им одговори:

¹⁹ Тада га обузе Дух ГОСПОДЊИ, па он оде доле у Ашкелон и уби тридесет људи. Узе одећу с њих и даде је за одела онима који су одгонетнули загонетку. Потом се, сав гневан, врати очевој кући.

¹⁵ А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.

Стефанова проповед

7 Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«

² А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, ³ и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘^(A)

⁴ »И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите. ⁵ Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце. ⁶ Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година. ⁷ Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘^{(B) 8} Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.

⁹ »А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим ¹⁰ и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. ¹¹ Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. ¹² Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. ¹³ А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. ¹⁴ После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – ¹⁵ и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, ¹⁶ па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.

²⁷ Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«

²⁸ А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: ²⁹ »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«

³⁰ И они изађоше из града и кренуше к Исусу.

³¹ А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«

³² Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«

³³ Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«

³⁴ Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. ³⁵ Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела^[a] су за жетву. ³⁶ Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. ³⁷ У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ ³⁸ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда^[b].«

³⁹ Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«

⁴⁰ А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. ⁴¹ И још многи повероваше због његових речи.

⁴² Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«