Book of Common Prayer
Псалам Асафов.
1 Бог над боговима, ГОСПОД, говори
и зове земљу од места изласка сунца
до места заласка његовог.
2 Бог сија са Сиона, града лепоте савршене.
3 Бог наш долази и не ћути.
Пред њим огањ прождире,
око њега олуја бесни.
4 Он небо и земљу зове
за сведоке док свом народу суди:
5 »Саберите к мени моје верне,
који су жртвом са мном склопили савез.«
6 Небеса објављују његову праведност,
јер сâм Бог је судија.
7 »Слушај, народе мој, ја ћу говорити,
Израеле, против тебе ћу сведочити:
Ја сам Бог, твој Бог.
8 Не прекоревам те због твојих жртава
– твоје паљенице стално су преда мном.
9 Не треба ми јунац из твоје куће
ни јарци из твојих торова,
10 јер моја је свака шумска животиња,
стока на хиљаду планина.
11 Знам сваку горску птицу,
моје је све што се у пољу миче.
12 Да огладним, не бих ти рекао,
јер свет је мој и све што је у њему.
13 Зар ја једем месо бикова
или крв јараца пијем?
14 Принеси Богу жртву захвалницу,
изврши завете дате Свевишњему,
15 па кад ме призовеш у дан невоље,
избавићу те, и ти ћеш ме славити.«
16 А опакоме Бог каже:
»С којим правом моје уредбе препричаваш
и мој Савез узимаш у уста
17 кад мрзиш поуку
и моје речи бацаш за леђа?
18 Кад видиш крадљивца,
одмах му се умиљаваш.
Прељубницима ласкаш.
19 Устима шириш зло,
језиком везеш преваре.
20 Седиш и против брата говориш,
сина своје мајке клевећеш.
21 То си чинио, а ја сам ћутао,
па си мислио да сам баш као ти.
Али ја ћу те укорити
и све ово изложити пред твојим очима.
22 »Схватите то, ви који заборављате Бога,
иначе ћу вас раскомадати,
а никог неће бити да вас избави.
23 Ко приноси жртву захвалницу, тај ме слави,
а ко је одлучио да крене правим путем,
њему ћу Божије спасење показати.«
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
1 Избави ме од мојих непријатеља, Боже,
заштити ме од оних који се на мене дижу.
2 Избави ме од зликоваца
и спаси од крволокâ,
3 јер ено их вребају на мене!
Силници се удружише против мене, ГОСПОДЕ,
иако никакав преступ ни грех нисам починио.
4 Ништа не скривих,
а они трче да се спреме за напад.
Пробуди се!
Прискочи ми у помоћ и сам се увери!
5 Прени се, ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов,
да казниш све народе.
Немај милости према опаким издајницима. Села
6 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
7 Види шта им бљују уста,
на уснама им мачеви.
»Ко нас чује?« говоре.
8 А ти им се смејеш, ГОСПОДЕ,
свим народима се ругаш.
9 Снаго моја, тебе ишчекујем,
јер ти си, Боже, моје утврђење високо.
10 Бог мој милостиви ићи ће преда мном,
Бог ће ми дати да ликујем над душманима.
11 Немој само да их побијеш,
да мој народ не заборави шта је било.
Својом их силом распрши,
па их обори, Господе, Штите наш.
12 Због греха њихових уста,
због речи њихових усана,
нека буду ухваћени у својој охолости.
Због клетви и лажи које говоре
13 у срџби их докрајчи.
Докрајчи их, да их више не буде,
да се зна да Бог влада у Јакову
и до крајева земље.
14 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
15 Лутају унаоколо тражећи шта ће да једу
и завијају ако се не насите.
16 А ја ћу сваког јутра певати о твојој снази,
радосно певати о твојој љубави.
Јер, ти си моје утврђење високо,
моје уточиште у време невоље.
17 Снаго моја, теби хвалоспев певам.
Ти си, Боже, моје утврђење високо,
мој милостиви Бог.
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Михтам Давидов. За поуку. Када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Цове и када се Јоав вратио и убио дванаест хиљада Едомаца у Долини соли.
1 Одбацио си нас, Боже,
пробио нам бојне редове;
разгневио си се.
Сада нас врати.
2 Затресао си земљу и расцепио је.
Зацели јој пукотине од силног потреса.
3 Ударио си свој народ тешком невољом,
напио нас вином од ког се посрће.
4 А онима који те се боје
заставу си дигао да се ван домета лука склоне, Села
5 да се избаве они које волиш.
Спаси својом десницом и услиши ме.
6 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу и Сихем разделити,
долину Сукот размерити.
7 Гилад је мој и Манасија је мој,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
8 Моав ми је суд за прање,
на Едом ћу бацити сандалу,
над Филистејом победнички поклич испуштам.«
9 Ко ће ме спровести до града утврђеног?
Ко ће ме довести до Едома?
10 Зар нећеш ти, Боже,
ти који нас одбаци,
ти, Боже, који више не излазиш у бој
с нашим војскама?
11 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
12 С Богом ћемо чинити силна дела
и он ће згазити наше душмане.
Хоровођи. Песма. Псалам.
1 Кличи Богу, сва земљо!
2 Псалме певај слави његовог Имена,
величанственим учини хвалоспев о њему!
3 Кажи Богу:
»Како су страхотна твоја дела!
Због твоје велике силе
улагују ти се непријатељи.
4 Сва земља ти се клања
и пева псалме –
сви певају псалме твоме Имену.« Села
5 Дођите и видите шта је Бог учинио:
страхотна дела за људски род.
6 Море претвори у копно,
реку пређоше пешке.
Дођите да се у њему радујемо.
7 Он својом силом влада довека,
његове очи мотре на народе.
Нека се бунтовници не дижу на њега. Села
8 Благосиљајте нашег Бога, народи,
нека одзвањају хвалоспеви о њему.
9 Он нам је душу сачувао живу
и није дао да нам се нога оклизне.
10 Јер, ти си нас проверио, Боже,
пречистио нас као што се пречишћава сребро.
11 У мрежу си нас увео,
терет нам натоварио на леђа.
12 Пустио си људе да нам јашу над главом,
кроз ватру и воду прођосмо.
Али ти нас изведе и окрепи нас.
13 С паљеницама ћу ући у твој Дом;
извршићу завете које сам ти дао,
14 које су моје усне обећале
и моја уста изговорила у невољи.
15 Принећу ти паљенице од угојених животиња,
с кâдом од лоја овнујског.
Принећу ти говеда и јарце. Села
16 Дођите и чујте, сви који се бојите Бога:
испричаћу вам шта је за мене учинио.
17 Завапио сам му својим устима,
својим језиком га величао.
18 Да сам у срцу размишљао о злу,
не би ме Господ чуо.
19 Али Бог ме чуо
и помно саслушао моју молитву.
20 Нека је благословен Бог,
који ми не одби молитву
и своју љубав ми не ускрати.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
1 Смилуј нам се, Боже,
и благослови нас.
Својим лицем нас обасјај, Села
2 да сва земља упозна твоје путеве,
сви незнабошци твоје спасење.
3 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
4 Нека се народности радују и кличу,
јер народима судиш праведно
и управљаш народностима на земљи. Села
5 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
6 Земља је дала свој род.
Нека нас Бог, наш Бог, благослови.
7 Нека нас Бог благослови
и нека га се боје сви крајеви земље.
Варка Гивонаца
3 Чувши шта је Исус Навин учинио са Јерихоном и Ајем, житељи Гивона 4 прибегоше лукавству. Одоше и узеше хране, па на магарце натоварише отрцане вреће и старе, поцепане и искрпљене мешине за вино. 5 На ноге обуше изношене и закрпљене сандале и обукоше стару одећу. Сав хлеб који су понели као залиху био је бајат и буђав. 6 Када су дошли Исусу Навину у табор у Гилгалу, рекоше њему и Израелцима: »Долазимо из далеке земље. Склопите с нама савез.«
7 »А шта ако живите близу нас?« упиташе Израелци Хивијце. »Како онда да с вама склопимо савез?«
8 »Твоје смо слуге«, рекоше они Исусу Навину, а он их упита: »Ко сте ви и одакле сте дошли?«
9 Они одговорише: »Ми, твоје слуге, дошли смо из веома далеке земље због гласа о ГОСПОДУ, твоме Богу. Јер, чули смо за све што је учинио у Египту 10 и за све што је учинио са двојицом аморејских царева источно од реке Јордан – Сихоном, царем Хешбона, и Огом, царем Башана, који је владао у Аштароту. 11 Зато нам наше старешине и сви становници наше земље рекоше: ‚Узмите залиха хране за пут, па идите и састаните се с њима и реците им: »Ваше смо слуге. Склопите с нама савез.«‘ 12 Овај наш хлеб био је још топао када смо га понели од куће оног дана кад смо пошли к вама, а сада је, ево, бајат и буђав. 13 И ове мешине за вино биле су нове када смо их напунили, а сада су се, ево, поцепале. И одећа и сандале су нам се отрцале од дуга пута.«
14 Израелци прегледаше њихове залихе хране, али ништа о томе не упиташе ГОСПОДА. 15 Исус Навин склопи с њима мир и савез којим се обавеза да ће их пустити да живе, а поглавари заједнице то потврдише заклетвом.
16 Али три дана након склапања савеза, Израелци сазнаше да су им Гивонци суседи, да живе близу њих. 17 Стога Израелци кренуше на пут и трећега дана стигоше до њихових градова – Гивона, Кефире, Беерота и Кирјат-Јеарима – 18 али их не нападоше јер су им се поглавари заједнице заклели ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.
Цела заједница поче да гунђа против поглаварâ, 19 али сви поглавари одговорише: »Заклели смо им се ГОСПОДОМ, Богом Израеловим и сада не смемо да их дирамо. 20 Ево шта ћемо да урадимо: пустићемо их да живе, да се на нас не свали Божија срџба због кршења заклетве којом смо им се заклели. 21 Пустите их да живе«, рекоше, »али нека буду дрвосече и водоноше за целу заједницу.«
Тако поглавари одлучише о њима.
15 Ми јаки дужни смо да подносимо слабости нејаких, а не да себи угађамо. 2 Сваки од нас треба да угађа ближњему за његово добро, ради изграђивања. 3 Јер, ни Христос није себи угађао, него, као што је записано: »На мене падоше увреде оних који су те вређали.«(A) 4 А све што је у прошлости записано, записано је за нашу поуку, да својом стрпљивошћу и утехом Писама имамо наду.
5 А Бог, који даје стрпљивост и утеху, нека вам дâ да будете сложни међу собом, идући за Христом Исусом, 6 и да једнодушно и једногласно славите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.
7 Стога, прихватајте један другога као што је и Христос прихватио вас, на Божију славу. 8 Јер, кажем: Христос је постао слуга обрезанима ради Божије истине, да потврди обећања дата праоцима 9 и да незнабошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је записано:
»Зато ћу те хвалити међу незнабошцима
и певати хвалоспеве твоме имену.«(B)
10 И још каже:
»Веселите се, незнабошци, с његовим народом.«(C)
11 И још:
»Хвалите Господа, сви незнабошци;
нека га сви народи славе.«(D)
12 И још, каже Исаија:
»Појавиће се Корен Јесејев,
Онај који ће устати да влада над незнабошцима;
у њега ће се незнабошци уздати.«(E)
13 А Бог наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да силом Светога Духа имате наде у изобиљу.
Петар се одриче Исуса
(Мк 14,66-72; Лк 22,56-62; Јн 18,15-18, 25-27)
69 А Петар је седео напољу, у дворишту.
Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!«
70 Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.«
71 Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!«
72 Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.«
73 Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!«
74 А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!«
Истог часа огласи се петао 75 и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International