Book of Common Prayer
33 Он реке претвори у пустињу
и изворе воде у жедну земљу,
34 земљу плодну у слану пустолину
због опакости њених житеља.
35 Он пустињу претвори у језера
и суву земљу у изворе воде.
36 Тамо насели гладне,
и они подигоше град да се у њему настане.
37 Засејаше њиве и посадише винограде,
који им обилну летину родише.
38 Он их благослови,
па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.
39 А онда им се смањио број и били су понижени
тлачењем, несрећом и тугом.
40 Онај који презир излива на владаре
учини да пустим беспућем лутају.
41 Али он убоге диже из беде
и породице им умножи као стада.
42 Честити то виде и радују се,
а сви неправедни умукнуће.
43 Ко је мудар, нека се тога држи
и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.
Песма. Псалам Давидов.
1 Срце ми је постојано, Боже.
Певаћу и свирати свим својим бићем.
2 Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу пробудити!
3 Захваљиваћу ти међу народима, ГОСПОДЕ,
псалме ти певати пред народностима.
4 Јер, љубав твоја од небеса је виша,
твоја верност до облакâ досеже.
5 Нека си узвишен над небесима, Боже,
и твоја слава над свом земљом.
6 Спаси десницом својом и услиши ме,
да се твоји миљеници избаве.
7 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу. Сихем ћу разделити
и долину Сукот размерити.
8 Мој је Гилад, мој Манасија,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
9 Моав ће ми бити умиваоник,
на Едом ћу бацити своју сандалу,
над Филистејом клицати као победник.«
10 Ко ће ме увести у град утврђен?
Ко ће ме одвести у Едом?
11 Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
12 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
13 С Богом ћемо силну снагу показати
и он ће згазити наше душмане.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
Едомци не дају Израелцима да прођу
14 Из Кадеша Мојсије посла цару Едома гласнике с поруком: »Овако каже твој брат Израел: ‚Ти знаш за све недаће које су нас снашле. 15 Наши праоци су отишли доле у Египат, па смо тамо живели много година. Египћани су рђаво поступали с нама и нашим праоцима, 16 али када смо завапили ГОСПОДУ, он нас је чуо, па је послао анђела и извео нас из Египта.
»‚Сада смо овде у Кадешу, граду на рубу твога подручја. 17 Молим те, пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо ићи преко њива и виноградâ, нити ћемо пити воду из бунарâ. Ићи ћемо Царевим друмом и нећемо скретати ни десно ни лево док не прођемо кроз твоје подручје.‘«
18 Али Едомци одговорише: »Не пролазите овуда, иначе ћемо изаћи на вас с мачем.«
19 »Ићи ћемо друмом«, рекоше Израелци, »па ако ми или наша стока будемо пили вашу воду, платићемо је. Само да прођемо пешице, ништа друго.«
20 Али Едомци одговорише: »Не пролазите!«
И изађоше да их нападну са великом и јаком војском.
21 Тако им Едомци не дадоше да прођу кроз њихово подручје, па Израелци окренуше другим путем.
Ааронова смрт
22 Цела израелска заједница крену из Кадеша и дође до горе Хор.
23 Код горе Хор, близу границе Едома, ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: 24 »Аарон ће умрети и неће ући у земљу коју дајем Израелцима зато што сте се код водâ Мериве обојица побунили против моје заповести. 25 Узми Аарона и његовог сина Елеазара и одведи их на гору Хор. 26 Свуци свештеничку одећу с Аарона и у њу обуци његовог сина Елеазара, јер ће Аарон тамо умрети.«
27 И Мојсије учини као што је ГОСПОД заповедио. Попеше се на гору Хор наочиглед целој заједници, 28 па Мојсије свуче свештеничку одећу с Аарона и у њу обуче његовог сина Елеазара. Потом Аарон умре тамо, на врху горе. Када су Мојсије и Елеазар сишли са горе 29 и цела заједница сазнала да је Аарон умро, сав израелски народ га је оплакивао тридесет дана.
Мртви греху, живи у Христу
6 Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост? 2 Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему? 3 Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса у његову смрт крштени? 4 Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом. 5 Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу. 6 Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха – 7 јер ко је умро, решио се греха.
8 Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети, 9 знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире – смрт више нема власт над њим. 10 Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.
11 Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу.
Исус улази у Јерусалим
(Мк 11,1-11; Лк 19,28-38; Јн 12,12-19)
21 Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика, 2 рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени. 3 А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.«
4 Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка:
5 »Реците Кћери сионској:
‚ево, твој цар ти долази,
кротак, јаше на магарцу,
на магарету, младунчету магаричином.‘(A)«
6 И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. 7 Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха. 8 Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу.
9 Народ који је ишао испред и иза њега викао је:
»Хосана Сину Давидовом!
‚Благословен онај који долази у име Господа!‘(B)
Хосана на висини!«
10 Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?«
11 А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International