Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Избави ме од зликовца, ГОСПОДЕ,
од насилника ме заштити.
2 Они у срцу смишљају злодела
и поваздан кавге замећу.
3 Језик оштре да буде као змијски,
гујин отров им под уснама. Села
4 Сачувај ме, ГОСПОДЕ, од руку људи опаких,
од насилника ме заштити.
Они наумише да ме саплету.
5 Охоли ми поставише замку,
мрежу од ужади раширише
и клопке за мене наместише дуж пута. Села
6 Рекох ГОСПОДУ: »Ти си мој Бог.«
Чуј мој вапај за милост, ГОСПОДЕ.
7 Господе ГОСПОДЕ, мој силни Спаситељу,
ти ми штитиш главу у дан битке.
8 Не дај да се испуне жеље опакога, ГОСПОДЕ,
не дај да своје зле науме изврши када нападне. Села
9 Нека главе оних који ме опколише
прекрије мука коју су својим уснама изазвали.
10 Нека ужарено угљевље запљушти по њима.
Нека у огањ упадну, у дубоку јаму,
да више не устану.
11 Не дај да клеветник дуго живи на земљи,
нека насилника несрећа улови и уништи.
12 Знам да ГОСПОД брани права потлаченога
и убоге оправдава.
13 Да, праведници ће захваљивати твом Имену,
честити живети пред тобом.
Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.
1 Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
ГОСПОДУ вапијем за милост.
2 Пред њега изливам своју јадиковку,
пред њим објављујем своју невољу.
3 Кад год занемоћам,
ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
замку су сакрили за мене.
4 Погледај десно и види –
никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
нико за мој живот не мари.
5 Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
Говорим: »Ти си уточиште моје,
моје наследство у земљи живих.«
6 Помно саслушај мој вапај,
јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
јер су од мене јачи.
7 Душу ми изведи из тамнице,
да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
због твоје доброте према мени.
Псалам Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ: похитај к мени!
Саслушај ме кад ти завапим.
2 Нека моја молитва буде прихваћена пред тобом као кâд,
дизање мојих руку као вечерња жртва.
3 Стражу ми постави пред уста, ГОСПОДЕ,
чувај врата мојих усана.
4 Не дај да ми се срце приклони злоделима,
па да чиним опака дела с људима који неправду чине.
Не дај да једем њихове посластице.
5 Нека ме праведник из љубави удари и изгрди –
биће то уље на мојој глави,
то моја глава неће одбити,
јер моја молитва је против злодела зликоваца.
6 Кад њихове судије баце с литице,
увидеће како су благе биле моје речи:
7 »Као кад неко оре и копа земљу,
тако су наше кости расуте пред устима Шеола.«
8 А моје очи у тебе су упрте, Господе ГОСПОДЕ,
у тебе се уздам.
Живот ми не узимај.
9 Чувај ме од замки које ми поставише,
од клопки оних који чине злодела.
10 Нека опаки упадну у своје мреже,
а ја онуда прођем безбедно.
Псалам Давидов.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
саслушај моје молбе за милост.
Услиши ме у својој верности и праведности.
2 Не изводи мене, твог слугу, пред свој суд,
јер нико жив није праведан пред тобом.
3 Непријатељ ми прогони душу,
мој живот разбија о земљу.
Тера ме да боравим у тами
као они који су давно помрли.
4 Зато сам занемоћао,
срце је у мени престрављено.
5 Сећам се давних дана,
о свим твојим делима размишљам,
о твојим делима мислим.
6 Руке к теби пружам,
жедна те је моја душа као сува земља. Села
7 Брзо ме услиши, ГОСПОДЕ,
снага ме оставља.
Не криј од мене своје лице,
да не будем као они што у гробну јаму силазе.
8 Дај да ујутро чујем о твојој љубави,
јер у тебе се уздам.
Обзнани ми пут којим да идем,
јер за тобом жудим.
9 Избави ме, ГОСПОДЕ, од мојих непријатеља,
јер у теби се сакривам.
10 Научи ме да чиним твоју вољу,
јер ти си Бог мој,
нека ме твој добри Дух по равној земљи води.
11 Имена свога ради, ГОСПОДЕ, живот ми сачувај,
ради праведности своје, душу ми из невоље изведи.
12 У знак своје љубави,
моје непријатеље потамани
и све моје душмане уништи,
јер ја сам твој слуга.
Хвалоспев мудрости
8 Зар мудрост не зове?
Зар умност не диже свој глас?
2 Она стоји на висовима дуж пута,
где се стазе сусрећу;
3 крај градских капија, на улазима,
из свега гласа виче:
4 »Вас позивам, људи,
својим гласом род људски.
5 Ви лаковерни, стекните разборитост,
ви нерезумни, уразумите се.
6 Слушајте, јер о важним стварима ћу говорити,
својим уснама казиваћу што је право.
7 Моја уста зборе истину,
опакост је одвратна мојим уснама.
8 Правичне су све речи мојих уста,
ниједна није крива ни изопачена.
9 Проницљивима све су оне праве,
исправне онима који имају знање.
10 Моје поуке узмите место сребра,
знање место сувог злата.
11 Јер, мудрост је вреднија од драгуљâ –
шта год да пожелите, није јој равно.
12 »Ја, мудрост, станујем с разборитошћу,
знање и промишљеност поседујем.
13 Страх од ГОСПОДА јесте мрзети зло.
Мрзим охолост и бахатост,
опако понашање и лажљива уста.
14 Моји су савети и здраво расуђивање,
ја имам умност и моћ.
15 По мени владају цареви
и владари правичне законе доносе.
16 По мени владају кнежеви
и племићи и све судије на земљи.
17 Ја волим оне који мене воле
и мене налазе они који ме траже.
18 Код мене су богатство и част,
трајно имање и благостање.
19 Мој плод је бољи од сувог злата,
мој принос вреднији од чистог сребра.
20 Ја идем путем праведности,
стазама правде,
21 да имање подарим онима који ме воле
и да им напуним ризнице.
1 Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј,
драгом Филимону, нашем сараднику, 2 сестри Апфији, Архипу, нашем саборцу, и цркви у твојој кући:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Захваљивање и молитва
4 Увек захваљујем своме Богу, сећајући те се у својим молитвама, 5 јер чујем за твоју љубав према свима светима и за твоју веру у Господа Исуса. 6 Нека твоје учествовање у вери буде делотворно, да спознаш свако добро које имамо у Христу. 7 Твоја љубав ме је веома обрадовала и ободрила, јер си ти, брате, окрепио срце светих.
Павле се заузима за Онисима
8 Стога, иако бих у Христу имао смелости да ти наредим шта треба да радиш, 9 због љубави радије молим, такав какав сам, Павле, старац, а сада и сужањ Христа Исуса: 10 молим те за свога сина Онисима[a], кога сам родио у оковима. 11 Он ти је раније био бескористан, а сада је користан не само теби него и мени. 12 Шаљем ти га назад, њега, то јест своје сопствено срце. 13 Хтео сам да га задржим код себе, да ми уместо тебе служи док сам у оковима за еванђеље, 14 али нисам ништа хтео да учиним без твог знања, да твоје добро дело не буде изнуђено, него драговољно. 15 Можда је баш зато био накратко од тебе одвојен да би га ти заувек добио 16 и то не више као роба, него као више од роба – као драгог брата. Он ми је веома драг, а колико ли је тек дражи теби, не само као човек него и у Господу.
17 Ако ме, дакле, сматраш за друга, прими га као мене. 18 А ако ти је нешто скривио или ти нешто дугује, упиши то на мој рачун. 19 Ја, Павле, пишем ово својом руком: платићу. Да не помињем да ти мени и самога себе дугујеш. 20 Да, брате, волео бих да од тебе видим неку корист у Господу. Окрепи ми срце у Христу. 21 Пишем ти, уверен у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више него што кажем.
22 И још нешто: спреми ми гостинску собу, јер се надам да ће ме Бог послати к вама[b] због ваших молитви.
23 Поздрављају те Епафрас, који је са мном сужањ у Христу Исусу, 24 Марко, Аристарх, Димас и Лука, моји сарадници.
25 Милост Господа Исуса Христа са вашим духом.
Завера против Лазара
9 Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих. 10 А првосвештеници одлучише да убију и Лазара, 11 јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.
Исус улази у Јерусалим
(Мт 21,1-11; Мк 11,1-11; Лк 19,28-40)
12 Сутрадан силан народ који је дошао на празник, пошто је чуо да Исус долази у Јерусалим, 13 узе палмове гране и изађе му у сусрет, вичући:
»‚Хосана!‘
‚Благословен онај који долази у име Господа!‘(A)
Благословен Цар Израелов!«
14 А Исус нађе магаре и узјаха га, као што је записано:
15 »Не бој се, Кћери сионска!
Ево твој цар долази јашући
на младунчету магаричином.«(B)
16 Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.
17 Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе. 18 Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.
19 А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено цео свет оде за њим!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International