Book of Common Prayer
Песма поклоничка. Давидова.
131 О, Господе, не горди се срце моје!
Очи моје нису узносите.
Не пружам се за великим,
ни за нечим мени недосежним.
2 Ево, душу сам смирио и утишао
као одојче код мајке своје,
као одојче у мени је душа моја.
3 О, Израиљу, Господу се надај
од сад па довека!
Песма поклоничка.
132 О, Господе, Давида се сети
и свих мука његових;
2 како се Господу заклео
и заветовао Силном Јаковљевом:
3 „У шатор дома свога нећу ући,
на постељу кревета свог нећу лећи;
4 очима сна нећу дати,
ни капцима да се спусте;
5 док не нађем место за Господа,
Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
6 Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
у пољима јаримским нашли смо га.
7 Пођимо у Пребивалиште његово!
Поклонимо се код подножја његових ногу!
8 Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
9 Свештеници нек огрну правду,
твоји верни нек радосно кличу.
10 Због Давида, слуге свога,
не окрећи се од лица свог помазаника.
11 Давиду се истински заклео Господ
и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
на престолу твоме.“
13 Да, Господ је Сион изабрао,
за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
верни ће му подцикивати, клицати.
17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
а на њему његова ће круна да заблиста!“
Песма поклоничка. Давидова.
133 Гле! Како је добро, каква је милина
када су браћа заједно и сложно!
2 Ко на глави добро уље,
које се на браду слива,
на Аронову браду;
што се слива на порубе одеће његове;
3 као роса са Ермона,
која роси на сионске горе;
тамо где је Господ одредио
благослов живота вечног.
Песма поклоничка.
134 Сад Господа благосиљајте, све слуге Господње,
ви што ноћу стојите у Дому Господњем!
2 Ка Светилишту руке своје подигните
и Господа благосиљајте!
3 Са Сиона те благословио Господ,
Саздатељ небеса и земље!
135 Славите Господа!
Славите име Господње!
Славите, о, слуге Господње;
2 ви што стојите у Господњем Дому,
у двориштима Дома Бога нашег!
3 Славите Господа јер је добар Господ.
Песмом му прослављајте име,
јер је мило.
4 Јер, Јакова је себи изабрао,
Израиља за своју драгоцену својину.
5 Заиста, ја знам да је велик Господ,
наш је Господ већи од свих божанстава.
6 Све што хоће, то Господ и чини –
на небесима и на земљи,
у морима и у свим дубинама.
7 Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
8 Он је побио првенце у Египту,
како људе, тако животиње.
9 Послао је знакове и чудеса усред тебе, Египте,
на фараона и све његове слуге.
10 Побио је народе многе,
погубио је цареве силне –
11 Сихона, аморејског цара;
Ога, васанскога цара
и сва царства у Ханану.
12 Њихову је земљу дао у наследство,
у наследство за свој народ, за Израиљ.
13 О, Господе, вечито је име твоје!
О, Господе, спомињеш се кроз нараштај сваки!
14 Господ ће судити[a] своме народу,
на своје ће се слуге сажалити.
15 Сребро су и злато идоли народа,
људских руку дело.
16 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
17 са ушима – а глуви,
у устима им нема даха.
18 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
19 Благосиљај Господа, о, доме Израиљев!
Благосиљај Господа, о, доме Аронов!
20 Благосиљај Господа, о, доме Левијев!
Благосиљајте Господа, о, сви што стрепите од Господа!
21 Благословен нек је са Сиона Господ,
у Јерусалиму што пребива!
Славите Господа!
Упозорење против прељубнице
7 Сине мој, држи се мојих речи
и заповести мојих, у себи их чувај.
2 Моје заповести чувај и живећеш,
поуку моју ко зеницу свога ока.
3 Вежи их око прстију својих,
упиши их на плочу срца!
4 Мудрости кажи „Сестро моја!“
и „рођеном“ проницљивост зови;
5 да те чувају од жене туђинке,
од прељубнице слаткоречиве.
6 Елем, на прозору куће своје,
кроз решетке гледао сам,
7 посматрао сам лаковерне
и међу младићима запазио безумнога момка.
8 Пролазио је улицом, поред њеног угла
и ишао према њеној кући,
9 поткрај дана, кад је сумрак,
усред ноћи и помрчине.
10 И гле, пресрете га жена у одећи блуднице
и превејаног срца;
11 нападна, јогунаста,
ноге је у кући не држе;
12 сад је на улици, сад је на тргу,
на сваком угла вреба у заседи.
13 И зграби га, пољуби га без стида на лицу
и рече му:
14 „Имам кући месо жртава мира,
јер сам данас испунила завете своје.
15 Зато сам изашла да те сретнем,
баш тебе да тражим.
И нашла сам те.
16 Свој сам кревет украсила засторима,
шареним ланом из Египта;
17 смирном, алојом и циметом
лежај сам намирисала.
18 Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом.
Хајде да се науживамо у љубави!
19 Јер муж није у кући својој,
на далеки пут је отишао;
20 са собом је понео кесу с новцем
и неће доћи кући до дана пуног месеца.“
21 Тако га је намамила својом уверљивом причом,
наговорила га својим заводљивим уснама.
22 И он је одмах кренуо за њом,
као во на клање ишао је
и као безумник окован за казну;
23 док му стрела не прободе јетру,
као птица што у замку срља
он и не зна да ту главу губи.
24 Зато ме послушајте, синови,
и пазите на оно што вам говорим!
25 Нека ти срце не застрани на путеве њене
и не лутај по њеним стазама.
26 Јер многе смртно рањене је оборила
и нема броја људима које је побила.
27 Кућа је њена на путевима за Свет мртвих,
а они силазе у одаје смрти.
Вечни живот
13 Ово сам написао вама који верујете у Сина Божијег, да знате да имате вечни живот. 14 Ово је поуздање које имамо у њега: он нас слуша штогод да затражимо по његовој вољи. 15 А ако знамо да нас слуша што год затражимо, онда знамо да већ имамо оно што смо тражили од њега.
Рођени од Бога не остаје у греху
16 Ако неко види свога брата да чини грех који не води у смрт, нека моли за њега и Бог ће му дати живот. То је за оне који не чине смртни грех. Међутим, постоји грех који води у смрт. За такав грех не кажем да се моли. 17 Свака је неправда грех, али постоји грех који не води у смрт.
18 Знамо да свако ко је од Бога рођен не живи грешно, јер га онај који је рођен од Бога чува, и Зли га се не дотиче. 19 Ми знамо да смо од Бога, а да је сав свет у власти Злога. 20 Али знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да упознамо Истинитога. А ми смо у Истинитом – у његовом Сину Исусу Христу. Он је истински Бог и вечни живот.
21 Дечице, чувајте се идола!
55 Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56 Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57 Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
Исусово помазање у Витанији
12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2 Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3 Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.
4 Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5 „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6 Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.
7 Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.