Book of Common Prayer
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Није ми срце гордо, ГОСПОДЕ,
ни очи охоле.
Не бавим се великим стварима
ни делима сувише чудесним за мене.
2 Не, душу сам своју смирио и стишао
као одојче на мајчиним грудима,
као одојче је моја душа у мени.
3 Израеле, у ГОСПОДА полажи своју наду
сада и довека.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
и свих његових недаћа.
2 Он се заклео ГОСПОДУ,
заветовао се Силноме Јаковљевом:
3 »Нећу ући у своју кућу
ни попети се на своју постељу,
4 нећу дати да ми сан обузме очи
ни дремеж капке
5 док не нађем место за ГОСПОДА,
боравиште за Силнога Јаковљевог.«
6 Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
нашли га у честарском крају.
7 Хајдемо до његовог Боравишта,
да му се код његовог подножја поклонимо.
8 Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
ти и Ковчег твоје силе.
9 Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
њихови ће синови
довека седети на твом престолу.«
13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
а на њему ће његова круна блистати.«
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 О како је добро и како мило
кад браћа живе заједно –
2 као на глави драгоцено уље
које се спушта низ браду, браду Ааронову,
које се спушта на оковратник његове одоре,
3 као роса са Хермона
која се спушта на гору Сион.
Тамо је ГОСПОД обећао свој благослов:
живот вечни.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Хајде, благосиљајте ГОСПОДА,
сви ви слуге ГОСПОДЊЕ,
који ноћу стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ.
2 Дижите своје руке према светилишту
и ГОСПОДА благосиљајте.
3 Нека вас ГОСПОД,
који је начинио небо и земљу,
благослови са Сиона.
1 Алилуја!
Хвалите Име ГОСПОДЊЕ, хвалите,
ви слуге ГОСПОДЊЕ,
2 ви који стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ,
у двориштима Дома Бога нашега.
3 Хвалите ГОСПОДА, јер ГОСПОД је добар,
псалме певајте његовом Имену, јер је мило.
4 Јер, ГОСПОД за себе изабра Јакова,
Израела, да му буде посед драгоцени.
5 Знам да је ГОСПОД велик,
да је наш Господ већи од свих богова.
6 Што год се ГОСПОДУ свиди,
то чини на небу и на земљи,
на морима и свим океанима[c].
7 Он чини да се облаци дижу с крајева земље.
Муње ствара киши
и ветар изводи из својих спремишта.
8 Он поби прворођене Египтове,
првине људи и стоке.
9 Он посла знамења и чуда посред тебе, Египте,
против фараона и свих његових службеника.
10 Он поби многе народе
и погуби моћне цареве –
11 Сихона, цара Аморејаца,
Ога, цара Башана,
и сва ханаанска царства –
12 и њихову земљу даде у наследство,
у наследство свом народу Израелу.
13 Твоје Име, ГОСПОДЕ, остаје довека,
спомен на тебе кроз сва поколења.
14 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ,
смиловати се својим слугама.
15 Идоли народâ од сребра су и злата,
дело људских руку.
16 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
17 уши имају а не чују,
нити има даха у њиховим устима.
18 Они што их праве као они ће скончати,
а тако и сви који се у њих уздају.
19 Благосиљај ГОСПОДА, доме Израелов.
Благосиљај ГОСПОДА, доме Ааронов.
20 Благосиљај ГОСПОДА, доме Левијев.
Благосиљајте ГОСПОДА, ви који га се бојите.
21 Нека је благословен са Сиона ГОСПОД,
који борави у Јерусалиму.
Алилуја!
7 Сине мој, држи се мојих речи
и похрани у себи моје заповести.
2 Држи се мојих заповести, и живећеш,
чувај моја учења као зеницу ока,
3 привежи их себи за прсте,
упиши их на плочу свога срца.
4 Мудрости говори: »Ти си ми сестра«,
а умност зови рођаком.
5 Оне ће те чувати од прељубнице,
од жене на странпутици, чије су речи умилне.
6 С прозора своје куће једном сам гледао
напоље кроз решетку
7 и видео међу лаковернима,
приметио међу младићима,
младића без памети.
8 Ишао је улицом крај њеног угла,
запутивши се у правцу њене куће,
9 у сутон, док је дан измицао,
а ноћна се спуштала тмина.
10 У сусрет му изађе жена
у блудничким хаљинама и с преваром у срцу.
11 Била је наметљива и дрска,
ноге јој се нису могле задржати у кући –
12 час на улици, час на тргу,
код сваког угла је вребала.
13 Она га ухвати и пољуби,
па му бестидно рече:
14 »Имам код куће меса од жртава за заједништво –
данас сам испунила своје завете.
15 Зато сам ти изашла у сусрет,
потражила те и нашла.
16 Пресвукла сам свој лежај
бојеним чаршавима од египатског платна,
17 постељу намирисала
смирном, алојем и циметом.
18 Хајде да водимо љубав до јутра,
да се сладимо љубављу.
19 Мужа ми нема код куће,
на далек пут је отишао.
20 Понео је са собом кесу пуну новца
и неће се вратити до пуног месеца[a].«
21 Убедљивим речима наговори га,
заведе га уснама умилним.
22 Он сместа пође за њом,
као што во иде на клање,
као јелен који упадне у замку,
23 где му стрела прободе јетру,
као птица која улеће у клопку,
не знајући да ће га то живота стајати.
24 Стога ме чујте, синови,
обратите пажњу на моје речи.
25 Не дајте да вам срце скрене на њене путеве,
немојте да залутате на њене стазе.
26 Многе жртве је она оборила,
силно је мноштво оних које је убила.
27 Кућа јој је друм који води у Шеол,
доле у одаје смрти.
Завршне напомене
13 Ово сам написао вама који верујете у име Сина Божијег да знате да имате вечни живот. 14 А ово је поуздање које имамо у њега: ако замолимо за нешто што је по његовој вољи, он нас услишава. 15 Па, ако знамо да нас услишава када замолимо, знамо да већ имамо то што смо га молили.
16 Ако неко види свога брата да чини грех који не води у смрт, нека замоли, и Бог ће му дати живот – мислим на оне чији грех не води у смрт. Али, постоји грех који води у смрт. За тај грех не кажем да се моли. 17 Свака неправда је грех, али постоји грех који не води у смрт.
18 Знамо да нико ко је рођен од Бога не греши, него га чува Онај који је рођен од Бога, и Зли га не дотиче. 19 Ми знамо да смо од Бога, а да је цео свет у власти Злога. 20 А знамо и да је Син Божији дошао и дао нам разумевање да спознамо Истинитога. И ми јесмо у Истинитоме, у његовом Сину Исусу Христу. Он је Истинити Бог и Вечни живот.
21 Дечице, чувајте се идола.
55 Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. 56 Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«
57 А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.
Помазање у Витанији
(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)
12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. 2 Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. 3 Тада Марија узе литру[a] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.
4 А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: 5 »Зашто се ова помаст није продала за триста динара[b] и то поделило сиромасима?«
6 Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.
7 Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. 8 Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International