Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
63 Боже, мој Бог ти си
и ја тебе тражим.
Моја је душа тебе жедна,
тело је моје тебе жељно,
у земљи сувој,
огољеној и безводној.
2 Заиста, у Светињи сам те видео,
гледао ти и силу и славу.
3 Милост је твоја боља од живота,
усне моје величаће тебе.
4 Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
у име ћу твоје подизати руке своје.
5 Сита ће ми бити душа
ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
уста моја прослављаће.
6 На постељи својој сетим те се,
о стражама ноћним размишљам о теби.
7 Јер си ти помоћ моја
у сенци крила твојих ја се веселим.
8 Уз тебе ми је душа прионула,
десница ме твоја подржава.
9 А они жуде да ми душу упропасте,
они ће отићи у дубине земље.
10 Биће предани мачу,
биће храна лисицама.
11 А цар ће се у Богу веселити,
хвалиће се свако ко се њиме закуне,
јер ће се затворити уста онима што говоре лажи.
Псалам.
98 Певајте Господу нову песму,
јер је чудеса учинио!
Десница му донесе победу
и мишица његова света.
2 Спасење је своје Господ обзнанио,
наочиглед народа је објавио праведност своју.
3 Сетио се своје милости
и своје верности према дому Израиљевом,
и сви су крајеви земље
видели спасење Бога нашег.
4 Ускликни Господу, земљо сва!
Подвикујте, запевајте и засвирајте!
5 Засвирајте Господу уз харфу;
и уз харфу, и уз звуке песме.
6 Уз трубе, уз јеку рогова
ускликните пред царем Господом!
7 Нека хучи море и све што је у њему,
свет и његови становници.
8 Нек рукама запљескају реке,
с њима горе нек радосно кличу
9 пред Господом;
јер долази да суди земљи,
да поштено суди свету
и људима по правди.
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Награда за послушност
11 Зато воли Господа, Бога свога, и увек држи његове наредбе, прописе, уредбе и заповести. 2 Знајте данас, да ваши синови нису ти што су искусили карање Господа, Бога вашег, и видели његово величанство, његову моћну руку и испружену мишицу, 3 знакове и његова дела која је учинио усред Египта против фараона, цара египатскога, и свег његовог народа; 4 шта је учинио са египатском војском, њиховим коњима и бојним колима, како их је подавио у водама Црвеног мора, док су вам били за петама, и како их је затро Господ до данашњега дана. 5 Они нису видели шта је учинио за вас у пустињи док нисте дошли на ово место; 6 шта је учинио Датану и Авирону, синовима Елијава, потомка Рувимовог, кад се отворила земља усред Израиља и прогутала и њих и њихове домове, њихове шаторе и сву њихову имовину.
7 Не, то су ваше очи виделе сва велика дела која је Господ учинио. 8 Зато држите све заповести које вам данас налажем, да будете јаки, да уђете и освојите земљу у коју идете да је заузмете, 9 те да дуго проживите на земљи за коју се Господ заклео вашим оцима да ће је дати вама и вашем потомству – земљу којом теку млеко и мед. 10 Јер, земља у коју улазиш да је заузмеш није као египатска земља из које си изашао, где си сејао своје семе и наводњавао га својом ногом, као што се наводњава повртњак. 11 Земља у коју улазите да је заузмете земља је брда и долина која се наводњава кишом са неба. 12 То је земља о којој се са̂м Господ, Бог твој, стара; земља над којом очи Господа, Бога твог, стално бдију, од почетка до краја године.
Анђео са књижицом
10 Затим сам видео још једног моћног анђела како силази са неба. Био је обавијен облаком, а око своје главе имао је дугу. Лице му је било као сунце, а његове ноге као ватрени стубови. 2 У својој руци је имао отворену књижицу. Тада је стао десном ногом на море, а левом на земљу, 3 и повикао веома гласно, као кад риче лав. Кад је повикао, проговорише седам громова кроз грмљавину. 4 А кад су громови проговорили, хтео сам да пишем, али сам зачуо глас са неба: „Остави скривеним то што је рекло седам громова; то не записуј!“
5 А анђео кога сам видео да стоји на мору и на земљи, подиже своју десницу према небу, 6 па се закле оним што живи од сад и довека, оним који је створио небо и што је на њему, земљу и што је на њој, и море и што је у њему, говорећи: „Неће бити одлагања! 7 Него у дан кад затруби седми анђео, Бог ће привести крају свој тајни наум, који је објавио својим слугама, пророцима.“
8 Затим сам чуо глас са неба који ми је поново рекао: „Иди и узми отворену књигу из руке анђела који стоји на мору и на земљи!“ 9 Отишао сам к анђелу и рекао му да ми да̂ књижицу. А он ми рече: „Узми и поједи је; биће ти горка трбуху, али ће ти у устима бити слатка.“ 10 Узео сам књижицу из анђелове руке и прогутао је. Била ми је слатка у устима, а горка у трбуху. 11 Онда ми рекоше: „Треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима, језицима и царевима.“
Прича о сакривеном благу
44 Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.
45 Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. 46 А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.
Прича о рибарској мрежи
47 Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. 48 Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. 49 Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних 50 и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.
51 Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ 52 Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“
Исусова служба изазива различите реакције
Неверовање Назарећана
53 Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. 54 Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? 55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 56 Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ 57 Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ 58 Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.