Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.
30 Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,
ниси дао да се душмани нада мном радују.
2 Теби завапих, Господе, Боже мој,
и ти си ме исцелио.
3 Господе, из Света мртвих ти си ме извео,
моју си душу спасао од раке.
4 Запојте Господу, верни његови,
хвалите га, спомињите светост његову.
5 Јер гнев његов траје за трен,
а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
а јутро клицање.
6 У свом спокојству рекао сам себи:
„Никада ме ништа неће уздрмати.“
7 Милошћу си ме својом, Господе,
учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
свега ме је страх обузео.
8 К теби вапим, Господе,
од свога Бога тражим милост.
9 „Каква корист од моје смрти,
ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
Зар ће прах о твојој верности да прича?
10 Почуј, Господе, смилуј ми се,
буди моја помоћ, о, Господе!“
11 Мој си плач окренуо у коло,
скинуо си с мене рухо жалости,
и у рухо ме радости обукао.
12 Зато те душа моја слави без престанка.
О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
Давидов. Поучна песма.
32 Благо ономе коме је опроштен преступ,
коме је покривен грех.
2 Благо човеку коме Господ не урачунава грех
и у чијем духу нема преваре.
3 Хтедох да прећутим, ал’ кости ми усахнуше,
јер дан читави у вапају сам проводио.
4 Јер дању и ноћу
рука ме је твоја тешко притискала,
снага ми је сахнула
као на летњој жези. Села
5 Тада признах теби грех свој,
и преступ свој нисам крио.
Рекох: „Признаћу Господу своје преступе.“
И ти си ми преступ греха опростио. Села
6 Зато нека ти се сваки верни моли
у времену кад се можеш наћи;
чак и потоп да јурне на њега,
силне воде сустићи га неће.
7 Ти си мени уточиште,
чувај ме од невоље;
ти ме заогрћеш радошћу избављења. Села
8 „Ја ћу те умудрити и поучити
којим путем ти ваља кренути;
савет ћу ти дати и над тобом бдети.
9 Не будите као коњ или мазга без разума,
који се кроте вођицама и уздом,
иначе ти неће прићи близу.“
10 Многи јади сналазе опакога,
а оног ко се узда у Господа окружује милост.
11 Радујте се у Господу,
веселите се, ви праведни,
кличите, ви с честитим срцем!
Књига Друга
Псалми 42–72
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
42 Као што кошута чезне за потоцима,
тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3 Сузе су ми храна и дању и ноћу,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4 Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
с мноштвом које слави празник.
5 Што си ми клонула, душо моја,
и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља мог, Бога мог.
6 Клонула је душа у мени,
зато те спомињем из краја јорданског,
и с Ермона, на гори Мисару.
7 Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8 Дању Господ шаље своју милост,
а ноћу је песма његова са мном –
молитва Богу живота мог.
9 Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11 Што си ми клонула, душо моја,
што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
43 Досуди ми правду, Боже,
одбрани мој спор од безбожног света,
избави ме од човека подлог и неправедног.
2 Јер ти си Бог мој, тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто идем около у жалости
под тлаком непријатеља мога?
3 Пошаљи светлост и истину твоју да ме воде,
да ме доведу на свету гору твоју,
и до места где ти пребиваш.
4 Приступићу тада к жртвенику Божијем,
к Богу радости и ужитка свог;
да те харфом хвалим, Боже, Боже мој.
5 Зашто си ми клонула, душо моја,
зашто уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
22 Господ није ништа додавао речима које је громким гласом саопштио целој твојој заједници на гори из огња, облака и густе таме. Уписао их је на две камене плоче и предао ми их.
23 Када сте чули глас из таме, док је гора пламтела у огњу, приступили сте ми са свим главарима ваших племена и старешинама. 24 Тада сте рекли: ’Ево, Господ, Бог наш, показао нам је своју славу и своје величанство, те смо чули његов глас из огња. Данас смо видели да човек може да остане у животу иако му Бог говори. 25 Зашто сад да умремо? Наиме, прождраће нас овај велики огањ, па ћемо умрети ако наставимо да слушамо глас Господа, Бога нашега. 26 Јер, постоји ли ико ко је чуо глас живога Бога да говори усред огња, као ми, и остао у животу? 27 Ти приступи и слушај све што каже Господ, Бог наш. Све што ти саопшти Господ, Бог наш, ти пренеси нама, а ми ћемо то послушати и извршити.’
28 Господ је чуо што сте ми рекли, па ми је рекао: ’Послушаћу речи које ти је овај народ упутио. Добро је све што су рекли. 29 О, кад би се само у срцу бојали мене и стално се држали мојих заповести, да би довека било добро њима и њиховој деци!
30 Иди и реци им нека се врате у своје шаторе. 31 А ти остани овде са мном и ја ћу ти рећи све заповести, прописе и одредбе које ћеш их научити да врше у земљи коју им дајем у посед.’
32 Зато пазите да их вршите, баш као што вам је заповедио Господ, Бог ваш. Не одступајте од њих ни лево ни десно! 33 У потпуности се држите пута који вам је одредио Господ, Бог ваш, да би остали у животу, да би вам било добро и да би дуго проживели у земљи коју ћете запосести.
13 И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, 14 јер знамо да ће онај који је ускрснуо Господа Исуса, ускрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. 15 Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.
16 Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. 17 Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. 18 Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.
Нова тела
5 Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. 2 Јер, у овом шатору уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. 3 Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени[a]. 4 Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно. 5 А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог.
6 Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. 7 Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. 8 Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. 9 Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. 10 Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је за живота чинио у телу, било добро или зло.
Прича о богаташу и сиромашном Лазару
19 Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. 20 Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, 21 жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.
22 Када је сиромах умро, анђели га однеше к Авра̂му. И богаташ је умро и био сахрањен. 23 Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Авра̂ма и Лазара са њим. 24 Онда повика: ’Оче Авра̂ме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’
25 Авра̂м му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. 26 Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’
27 Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, 28 где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’
29 Авра̂м рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’
30 Али богаташ рече: ’Не, оче Авра̂ме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’
31 Авра̂м му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.