Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Маскил Давидов.
1 Благо оном коме су преступи опроштени,
чији су греси покривени.
2 Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу
и у чијем духу нема лукавости.
3 Док сам ћутао, кости ми ослабише
од мог ридања свакодневног.
4 И дан и ноћ твоја ме рука притискала,
снага ми се сушила као за летње жеге. Села
5 Тада ти признах свој грех
и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
– и ти опрости кривицу мога греха. Села
6 Зато нека ти се сваки верни
моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
до њега неће доћи.
7 Ти си заклон мој;
од невоље ћеш ме сачувати,
окружити ме песмама избављења. Села
8 »Научићу те и показати ти пут
којим треба да идеш.
Саветоваћу те
и држати те на оку.
9 Не буди као коњ или мазга,
који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
јер ти иначе не прилазе.«
10 Многе су муке опакога,
али ко се у ГОСПОДА узда,
љубав га окружује.
11 Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
22 То су заповести које је ГОСПОД силним гласом објавио свем вашем скупу тамо на гори, из огња, облака и густе тмине. И више ништа није додао. Онда их је написао на две камене плоче и предао их мени.
Народ у страху
(2. Мојс 20,18-21)
23 Када сте чули глас из тмине, док је гора пламтела огњем, све вође ваших племена и ваше старешине дошли су к мени.
24 Рекли сте: »ГОСПОД, наш Бог, показао нам је своју славу и своје величанство, и чули смо његов глас из огња. Данас смо видели да човек може да остане жив иако Бог говори с њим. 25 Али зашто да се и даље излажемо смртној опасности? Овај велики огањ ће нас прождрети и погинућемо ако још будемо слушали глас ГОСПОДА, нашега Бога. 26 Јер, који је смртник чуо глас живога Бога како говори из огња, као што смо ми, и остао жив? 27 Него, ти приђи и слушај све што ти каже ГОСПОД, наш Бог. А онда нам реци све што ти ГОСПОД, наш Бог, буде рекао, и ми ћемо то послушати и извршити.«
28 ГОСПОД је чуо када сте са мном разговарали, па ми је рекао: »Чуо сам шта ти је овај народ рекао. Добро је све што су рекли. 29 Када би им само срце било такво да ме се увек боје и држе се мојих заповести. Тада би њима и њиховој деци било добро довека. 30 Иди и кажи им да се врате у своје шаторе, 31 а ти остани са мном овде, да ти дам све заповести, уредбе и законе којима ћеш их учити да их извршавају у земљи коју им дајем у посед.«
32 Зато помно извршавајте оно што вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио. Не скрећите ни десно ни лево. 33 Чините све онако како[a] вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио, да бисте живели, да би вам било добро и да бисте дуго живели у земљи коју ћете запосести.
13 А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«,(A) и ми верујемо, па зато и говоримо, 14 знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе. 15 Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу.
16 Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо. 17 Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује. 18 Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.
Небеско боравиште
5 Знамо, наиме, да када се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, имамо здање од Бога, вечну кућу на небесима, која није сазидана људском руком. 2 Зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у своје небеско боравиште. 3 Јер, ако смо обучени, нећемо се затећи голи. 4 Ми, наиме, који смо у овом шатору, уздишемо под теретом, јер не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. 5 А баш за то нас је и припремио Бог, који нам је дао Духа као залог.
6 Увек смо, дакле, пуни поуздања и знамо да смо, док боравимо у телу, далеко од Господа, 7 јер још живимо у вери, а не у гледању. 8 Пуни смо поуздања и најрадије бисмо се иселили из тела и настанили се код Господа. 9 Стога се и трудимо да му угодимо, било да смо већ настањени, било да смо далеко. 10 Јер, сви треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако добије према ономе што је учинио док је живео у телу, било добро, било зло.
Богаташ и Лазар
19 »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши. 20 А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима, 21 и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве.
22 »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен. 23 У Подземљу[a], где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју, 24 па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘
25 »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама. 26 Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘
27 »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца, 28 јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘
29 »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘
30 »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘
31 »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International