Book of Common Prayer
Михтам Давидов.
1 Чувај ме, Боже,
јер у тебе се уздам.
2 Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
без тебе ништа добро немам«,
3 али и о боговима који су свети народима земље:
»Величанствени су,
у њима је сва моја наслада.«
4 Умножиће се муке
оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
ни њихова имена уснама да помињем.
5 ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
ти чврсто држиш што ми је додељено.
6 Међе ми на лепу земљу падоше;
да, прекрасно је моје наследство.
7 Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
чак ме и ноћу опомиње савест.
8 ГОСПОД ми је стално пред очима,
јер ми је здесна, нећу посрнути.
9 Зато ми се срце радује и душа весели.
И тело ће ми спокојно почивати,
10 јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
ни дати да твој верни иструне.
11 Показаћеш ми стазу живота,
својим лицем радошћу ме испунити,
теби здесна милином вечном.
Молитва Давидова.
1 Чуј моју молбу за правду, ГОСПОДЕ,
обрати пажњу на мој вапај.
Саслушај моју молитву,
која не долази с усана лажљивих.
2 Нека ми од тебе дође оправдање на суду,
нека твоје очи виде шта је правично.
3 Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу,
провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи.
Уста ме моја не наводе
4 да чиним што други људи чине.
Речју твојих усана сачувах се
од стаза насиља.
5 Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе,
ноге ми се не оклизнуше.
6 Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити,
саслушај ме и чуј моје речи.
7 Покажи своју љубав чудесну,
ти који десницом својом од душмана спасаваш
оне који се у тебе уздају.
8 Чувај ме као зеницу свога ока.
У сенци својих крила ме сакриј
9 од опаких који на мене насрћу,
од смртних непријатеља који ме окружују.
10 Затворише своје срце бешћутно,
устима надмено говоре.
11 Ушли су ми у траг, већ ме опколише,
очима вребају да ме на земљу оборе
12 као лав што једва чека плен да растргне,
као млади лав што вреба из скровишта.
13 Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га!
Својим мачем од опакога ме избави!
14 Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ,
уклони их из света живих,
а драгоцене своје насити:
нека су им трбуси пуни
и нека својој деци остављају што претекне.
15 А ја, ја ћу у праведности
твоје лице гледати.
Кад се пробудим,
твојим ликом ћу се ситити.
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17 све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18 Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
усред скупа ћу те хвалити.
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
Вооз се жени Рутом
4 Вооз оде на градску капију и седе, а када је наишао онај рођак-откупитељ кога је помињао, Вооз му рече: »Дођи овамо, пријатељу, и седи.«
И онај дође и седе.
2 Вооз онда узе десеторицу од градских старешина, па им рече: »Седите овде«, и они седоше.
3 Потом рече оном рођаку-откупитељу: »Нооми, која се вратила из Моава, продаје комад земље који је припадао нашем рођаку Елимелеху. 4 Зато сам одлучио да те о томе обавестим и да ти предложим да га ти купиш пред овима који овде седе и пред старешинама мога народа. Ако хоћеш да га откупиш, откупи га. А ако нећеш, кажи ми да знам. Јер, пре тебе нико нема право да га откупи, а после тебе сам на реду ја.«
А онај рече: »Откупићу га.«
5 Тада Вооз рече: »Онога дана када купиш земљу од Нооми, купујеш и Руту Моавку, покојникову удовицу, да сачуваш покојниково име на његовом поседу.«
6 На то онај рођак-откупитељ рече: »Е онда не могу да је откупим, да не угрозим свој посед. Ти је откупи пошто ја не могу.«
7 А раније су се у Израелу откуп и замена имовине потврђивали тако што би један од учесника изуо сандалу и дао је оном другом – то је у Израелу био доказ о склопљеној погодби.
8 Стога онај рођак-откупитељ рече Воозу: »Ти је купи«, и изу сандалу.
9 Тада Вооз рече старешинама и свему народу: »Ви сте данас сведоци да сам од Нооми купио све што је било Елимелехово, Килјоново и Махлоново. 10 Тако сам уједно себи за жену купио и Руту Моавку, Махлонову удовицу, да сачувам покојниково име на његовом поседу, да му се име не затре међу његовима и у његовом завичају. Ви сте данас томе сведоци.«
11 А старешине и сви који су били код градске капије рекоше: »Сведоци смо. Нека ГОСПОД учини да жена која улази у твој дом буде као Рахиља и Лија, које су обе подигле дом Израелу, а ти да будеш човек угледан у Ефрати и славан у Витлејему[a]. 12 Нека твој дом, преко потомства које ће ти ГОСПОД дати од ове младе жене, буде као дом Фареса, кога је Тамара родила Јуди.«
Давидов родослов
13 Тако Вооз узе Руту и она му постаде жена. Спавао је с њом, а ГОСПОД јој даде да затрудни, и она роди сина.
14 Жене рекоше Нооми: »Хвала ГОСПОДУ, који те данас није оставио без рођака-откупитеља. Нека му име буде славно у Израелу. 15 Он ће те препородити и бринути се о теби у твојој старости. Јер, родила ти га је снаха, која те воли и која ти је боља него седам синова.«
16 Нооми узе дете, стави га на крило, па се о њему старала.
17 А име су му дале сусетке.
»Нооми се родио син«, рекоше и дадоше му име Јовид. Он је био отац Јесеја, Давидовог оца.
17 Старешинама које добро управљају треба указати двоструку част, пре свега онима који проповедају и поучавају. 18 Јер, Писмо каже: »Не завезуј уста волу који врше«(A) и: »Радник заслужује своју плату.«(B) 19 Не прихватај тужбу против старешине ако је не поткрепе два или три сведока. 20 Оне који греше, укори пред свима, да и у остале уђе страх.
21 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом и изабраним анђелима да се овога држиш без предрасуда и да ништа не чиниш из пристрасности.
22 Ни на кога не полажи руке олако. Немај удела у туђим гресима. Себе држи чистим.
23 Немој да пијеш само воду, него узми и мало вина ради свог желуца и честих слабости.
24 Греси неких људи очигледни су и пред њима иду на Суд, а греси других људи иду за њима. 25 Тако су и добра дела очигледна, а ни она другачија не могу се сакрити.
Излечење оболелога од водене болести
14 Када је једне суботе Исус отишао у кућу неког фарисејског поглавара да једе, на њега су будно пазили. 2 А тамо је, испред њега, био човек који је патио од водене болести.
3 Исус упита учитеље закона и фарисеје: »Сме ли се суботом лечити или не?«
4 А они су ћутали.
Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га, 5 па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?«
6 А они нису знали шта да кажу на то.
Прво и последње место
7 Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу: 8 »Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе, 9 па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место. 10 Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом. 11 Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International