Book of Common Prayer
א Алеф
119 Благо људима беспрекорног пута,
по Господњем Закону што живе.
2 Благо онима што се држе његових прописа,
што га траже целим срцем;
3 и неправду што не чине,
према стазама његовим што живе.
4 Своје си нам одредбе ти дао
да би их се предано држали.
5 О, када би моје стазе постојане биле,
да се твојих уредаба држим!
6 Ја се онда застидео не би,
све заповести твоје кад бих разматрао.
7 Честитог ћу срца хвалу теби дати,
кад правила праведности твоје будем научио.
8 Држаћу се твојих уредаба,
а ти мене сасвим не напуштај!
ב Бет
9 Како младић чистим пут свој да одржи?
Држећи се речи твоје.
10 Тебе тражим целим срцем својим,
не дај ми да лутам од твојих заповести.
11 Твоју реч сам у срце сакрио
да ти не бих сагрешио.
12 О, Господе, благословен ти си!
Поучи ме својим уредбама.
13 Уснама ја својим објављујем
сва правила уста твојих.
14 Радујем се путу прописа твојих
као да је сваковрсно благо.
15 На одредбе твоје мислим,
на путеве твоје пазим.
16 Уживам у уредбама твојим,
забораву реч ти не дам.
ג Гимел
17 Слузи своме благонаклон буди,
па да живим и реч твоју држим.
18 Очи ми отвори, па да гледам
у чудеса твојега Закона.
19 Ја сам дошљак на земљи,
заповести своје не скривај од мене.
20 Сатире се душа моја,
јер за правилима твојим стално жуди.
21 Ти бахате прекореваш, проклети су они
који застранише од заповести твојих.
22 Скини с мене ругања и презир,
јер се твојих прописа ја држим.
23 И главари заседају, против мене се договарају;
а твој слуга размишља о твојим уредбама.
24 Да, прописи су твоји
уживања моја, саветници моји.
Хоровођи: према Шеминиту. Псалам Давидов.
12 Спасавај, Господе,
јер нестаде верни,
ишчезнуше побожни
међу потомцима људи.
2 Свако вара свога ближњега,
усне њихове говоре ласкаво,
а у срцу другачије мисле.
3 Нек затре Господ усне превртљиве,
нек истреби језик хвалисави.
4 „Наш је језик, наша снага“ – кажу,
„усне су нам наша узданица.
Ко ће онда да влада над нама?“
5 „Ради сиромаха што су потлачени,
и убогога што стење под муком,
ја ћу сад устати – говори Господ –
спасење му дати за којим уздише.“
6 Речи Господње чисте су речи,
сребро каљено у пећи од глине,
седам пута оне су топљене.
7 Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,
заувек нас штитити од тог нараштаја.
8 Опаки се неспутано шире унаоколо,
кад се зло велича међу потомцима људи.
Хоровођи. Псалам Давидов.
13 Докле више, докле, о, Господе?
Зар ћеш ме ти ваздан заборављати?
Докле ћеш од мене своје лице крити?
2 Докле више да се питам у души,
и сваки дан у срцу тугујем?
Докле ће душманин да буде нада мном?
3 Погледај, услиши ме, Господе,
Боже мој, очи ми просветли,
да у сан смртни ја не утонем,
4 да не каже непријатељ:
„Ја сам га надјачао“,
и противници не ликују нада мном.
5 А ја ћу се у твоју милост уздати,
твоме се спасењу у срцу радовати.
6 Певаћу Господу, јер ми је био добростив.
За хоровођу. Давидов псалам.
14 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Господ с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају сви ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Господа не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
јер је Бог с родом праведничким.
6 Ругате се оном што убоги мисли,
али уточиште је њему у Господу.
7 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Господ врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
14 Кад је било време обеду, Воз јој рече: „Ходи овамо, поједи хлеба и умочи залогај у сирће.“
Она је села поред жетеоца, а он јој је дао прженог зрна. Јела је и наситила се, и још јој је остало. 15 Кад је устала да пабирчи даље, Воз заповеди својим момцима: „Нека пабирчи и између класја, и немојте јој приговарати. 16 Него, ви још навлаш испуштајте по неки клас из нарамака. Оставите јој да купи, и не прекоревајте је.“
17 Рута је пабирчила на њиви до вечери, а онда је овршила што је напабирчила. Било је око ефе[a] јечма. Затим је понела и дошла у град. 18 Кад је њена свекрва видела колико је напабирчила, и кад је Рута извадила и дала јој што јој је остало од ручка, 19 упитала ју је: „Где си пабирчила данас? Где си радила? Нека је благословен онај који се обазрео на тебе.“
Тада је Рута испричала својој свекрви код кога је радила. Рекла је: „Човек код кога сам данас радила зове се Воз.“
20 Нојемина рече на то својој снахи: „Нека га Господ благослови, кад није ускратио милости ни живима ни мртвима.“ Нојемина додаде: „Тај човек нам је рођак и један од наших старатеља.“
21 Рута Моавка рече: „Он ми је још рекао: ’Држи се уз моје слуге док не пожању све што ми припада.’“
22 Нојемина рече својој снахи Рути: „Ћерко моја, држи се ти његових девојака, да не би запала у неприлику на другој њиви.“
23 Тако се Рута држала Возових девојака и пабирчила док се није завршила жетва јечма и пшенице. Она је живела код своје свекрве.
Надгледници
3 Ово је истина: ако неко жели да буде надгледник, добру службу жели. 2 Надгледник, наиме треба да буде беспрекоран, ожењен једном женом, трезвен, разборит, поштован, гостољубив, кадар да поучава. 3 Он не сме да буде пијаница или насилник, него благ, не свађалица, и не похлепан на новац. 4 Такође треба да добро управља својом породицом, и да има послушну децу која га у потпуности поштују. 5 Јер ако неко не зна да управља својим домом, како ће се бринути о Цркви Божијој? 6 Надгледник не сме да буде новообраћеник, да се не би узохолио, те пао под Божију осуду, као ђаво. 7 Уз то треба да буде поштован и од људи изван Цркве, да се не осрамоти те упадне у ђаволску замку.
Ђакони
8 Исто тако и ђакони треба да буду честити, а не дволични, не који су склони опијању, не грамзиви. 9 Они треба да чистом савешћу следе веру коју је Бог открио. 10 Ђаконе најпре треба проверити, па тек онда, ако се покажу беспрекорнима, поверити им службу.
11 Њихове жене такође треба да буду честите, а не склоне оговарању, трезвене, у свему верне.
12 Ђакони треба да имају само једну жену, и да добро управљају својом децом и породицом. 13 Наиме, они који добро обављају ђаконску службу, стичу себи добар углед, и прилику да слободно говоре о својој вери у Христа Исуса.
14 Пишем ти ово у нади да ћу ускоро доћи к теби. 15 Али ако окасним, ти знаш како треба да се владаш у Божијем дому, који је Црква живога Бога, стуб и упориште истине. 16 Несумњиво, тајна побожности је велика:
Он[a] се појави у телу,
Духом се показа праведним,
анђели га видеше,
народима би проповедан.
Људи у њега повероваше,
и у славу би узнет.
Прича о горушичном зрну и квасцу
18 Онда Исус рече: „Чему је слично Царство Божије? С чиме да га упоредим? 19 Оно је слично горушичном зрну које човек узме и посеје у својој башти. Семе онда израста и постаје дрво и птице небеске гнезде се по његовим гранама.“
20 Исус поново рече: „С чиме да упоредим Царство Божије? 21 Оно је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
Уска врата
22 Исус је затим пролазио кроз градове и села и поучавао, настављајући своје путовање према Јерусалиму. 23 Неко му рече: „Господе, има ли мало оних који ће бити спасени?“
Исус одговори: 24 „Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем да ће многи настојати да уђу, али неће моћи. 25 Кад домаћин устане и затвори врата, ви ћете остати пред вратима и молити: ’Господе, отвори нам!’
Онда ће вам он одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте.’
26 Тада ћете рећи: ’Ми смо јели и пили са тобом; ти си поучавао по нашим улицама!’
27 А он ће вам одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене сви, који чините безакоње!’
28 Тамо ћете плакати и шкргутати зубима када видите Авра̂ма, Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а ви избачени. 29 Доћи ће народи с истока и запада, севера и југа, и поседати на гозбу Царства Божијег. 30 И гле, тамо ће последњи бити први, и први – последњи.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.