Book of Common Prayer

Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов

Хоровођи. Давидов.

¹⁹ Тако су њих две ишле док нису стигле у Витлејем.

А када су стигле, читав град се ускомеша због њих.

Жене су говориле: »Да ли је могуће – Нооми!«

²⁰ Али она им рече: »Не зовите ме Нооми^[a]. Зовите ме Мара^[b], јер ми је Свесилни испунио живот горчином. ²¹ Отишла сам пуних руку, а сада ме ГОСПОД враћа без игде ичега. Зашто да ме зовете Нооми кад ме је ГОСПОД ударио невољом и Свесилни довео несрећу на мене?«

²² Тако се Нооми вратила из Моава са својом снахом Рутом Моавком. Стигле су у Витлејем баш када је почињала жетва јечма.

Рута среће Вооза

2 Нооми је имала рођака по мужу, врло имућног човека из Елимелеховог братства, који се звао Вооз.

² Рута Моавка рече Нооми: »Пусти ме да идем у поља и скупљам класје остало иза онога у чијим очима нађем милост.«

А Нооми јој рече: »Иди, кћери.«

³ Тако Рута оде у поља, па је пабирчила за жетеоцима. А срећа је доведе у део поља који је припадао Воозу из Елимелеховог братства.

⁴ Уто Вооз дође из Витлејема и поздрави жетеоце: »ГОСПОД с вама!«

»ГОСПОД те благословио!« одговорише му они.

⁵ Вооз упита надгледника жетелаца: »Чија је она млада жена?«

⁶ »То је млада Моавка која се са Нооми вратила из Моава«, одговори надгледник жетелаца. ⁷ »Рекла је: ‚Молим те, пусти ме да пабирчим и скупљам међу сноповима иза жетелаца.‘ Дошла је рано јутрос и остала све до сада – само се мало одморила у сеници.«

⁸ Тада Вооз рече Рути: »Слушај, кћери. Немој да идеш да пабирчиш на неком другом пољу и не одлази одавде, него остани са мојим слушкињама. ⁹ Гледај на ком пољу ће моје слуге да жању, па иди за слушкињама. Слугама сам заповедио да те не дирају, а кад ожедниш, иди до посуда и пиј воде коју су слуге захватиле.«

¹⁰ На то се она ничице поклони, па му рече: »Како сам нашла толику милост у твојим очима да на мене обраћаш пажњу иако сам туђинка?«

¹¹ А Вооз јој одговори: »Рекли су ми шта си све учинила за своју свекрву после смрти свога мужа – како си отишла од свога оца и мајке и из свога завичаја и дошла да живиш с народом који раније ниси познавала. ¹² Нека ти ГОСПОД плати за оно што си учинила. Нека те богато награди ГОСПОД, Бог Израелов, под чија крила си дошла да се склониш.«

¹³ »Дај да и даље налазим милост у твојим очима, господару«, рече Рута. »Утешио си ме и љубазно си говорио са мном, својом слушкињом, иако нисам равна ниједној од твојих слушкиња.«

¹⁸ Поверавам ти овај налог, сине Тимотеје, у складу с пророштвима која су раније о теби изречена, да, држећи их се, бијеш добар бој, ¹⁹ имајући веру и добру савест, коју су неки одбацили, па доживели бродолом вере. ²⁰ Међу њима су Именеј и Александар, које сам предао Сатани да науче да не хуле.

Упутства за молитву

2 Пре свега, дакле, тражим да се мољења, молитве, молбе и захваљивања упућују Богу за све људе, ² за цареве и за све који су на власти, да проводимо миран и тих живот у потпуној побожности и достојанству. ³ То је добро и мило у очима Бога, нашег Спаситеља, ⁴ који жели да се сви људи спасу и да дођу до спознања истине. ⁵ Јер, Бог је један и један је посредник између Бога и људи – човек Христос Исус, ⁶ који је самога себе дао као откупнину за све – сведочанство у право време. ⁷ За то сведочанство сам ја постављен за проповедника и апостола – истину говорим, не лажем – за учитеља вере и истине незнабошцима.

⁸ Хоћу, дакле, да се мушкарци моле на сваком месту, подижући свете руке, без гнева и препирања.

Исус исцељује згрчену жену у суботу

¹⁰ Једне суботе је Исус учио народ у некој синагоги. ¹¹ А тамо је била и једна жена која је осамнаест година имала духа који је изазивао болест. Била је згрчена и никако није могла да се сасвим исправи.

¹² Када ју је Исус видео, позва је к себи, па јој рече: »Жено, ослобођена си своје болести.«

¹³ Онда положи руке на њу, и она се одмах исправи и поче да слави Бога.

¹⁴ А старешина синагоге је био огорчен што Исус лечи у суботу, па рече народу: »Има шест дана када се ради. Зато у те дане долазите да се лечите, а не у суботу.«

¹⁵ Тада му Господ рече: »Лицемери! Зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не изводи га да га напоји? ¹⁶ Па зар ову Авраамову кћер, коју је Сатана осамнаест година држао везану, није требало ослободити тих окова у дан суботњи?«

¹⁷ Када је то рекао, сви његови противници се постидеше, а сав народ се радовао због свих дивних дела која је учинио.