Book of Common Prayer
Књига Прва
Псалми 1–41
1 Блажен човек који не следи савет опаких,
не стоји на грешничком путу,
нити седа у друштво ругача,
2 већ ужива у Закону Господњем,
дан и ноћ му о Закону мисли.
3 Он је као дрво усађено крај поточних вода,
које род свој даје када му је време,
а лишће му никада не вене.
Све што ради, на добро му иде.
4 Нису такви опаки!
Они су као плева што је ветар носи.
5 Зато опаки неће опстати на суду,
ни грешници на збору праведних.
6 Јер зна Господ пут праведника,
а пут опаких води у пропаст.
2 Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
2 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a]:
3 „Збацимо са себе окове њихове,
стргнимо са себе свезе њихове!“
4 Смеје се онај што на небесима столује,
Господ се то њима подругује.
5 Он им онда у гневу проговара,
јарошћу их својом ужасава:
6 „Цара свога ја сам поставио,
на Сиону, светој гори својој.“
7 Објавићу одлуку Господњу.
Он ми рече:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.
8 Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
и крајеве земаљске да ти буду имовина.
9 Сломићеш их гвозденом палицом,
разбићеш их као посуду од глине.“
10 Зато, цареви, будите разумни,
примите наук, владари земаљски!
11 Служите Господу у страху,
с трепетом се радујте.
12 Волите Сина, да му гнев не плане,
па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
Благо сваком ко у њему уточиште тражи!
Псалам Давидов, кад је бежао пред својим сином Авесаломом.
3 Господе, колико ли је мојих противника,
колико ли је оних што устају на мене!
2 Много је оних што о мени кажу:
„Нема њему спасења од Бога.“ Села[b]
3 А ти, Господе, штит си око мене,
славо моја, ти ми главу дижеш!
4 Гласом својим призивам Господа,
одговара он ми с горе своје свете. Села
5 Ја лежем и спавам, и опет се будим,
јер Он, Господ, пружа ми ослонац.
6 Не бојим се ни хиљада људи,
што одасвуд надиру на мене.
7 Устани, Господе,
спаси ме, мој Боже;
све душмане моје удари у браду,
опакима све зубе поломи.
8 Спасење припада Господу,
твој благослов на твом је народу. Села
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидов псалам.
4 Одговори кад те зовнем, Боже, моја правдо,
у мојој тескоби, дај ми да одахнем,
смилуј ми се, почуј ми молитву.
2 Докле ће, о, људски синови,
слава моја бити у срамоти?
Докле ћете волети испразност,
докле ћете ићи за преваром? Села
3 Знајте, верне је Господ одвојио за себе,
Господ слуша кад год га позовем.
4 Гневите се, али не грешите,
на постељи срцем размишљајте, утихните. Села
5 Принесите жртве праведне,
у Господа се уздајте.
6 Многи кажу: „Ко ће нам показати срећу?“
Обасјај нас, Господе, светлом свога лица!
7 Ти си ми весељем испунио срце,
више га има од њиховог жита,
и од младога вина њиховог.
8 Ја спокојно лежем,
спокојно и спавам,
јер ти са̂м, Господе,
дајеш ми спокоја. Села
Тужбалица Давидова, коју је испевао Господу због речи Хуша, Венијаминовца.
7 Господе, Боже мој,
у теби је моје уточиште,
спаси ме, избави,
од свих који ме гоне,
2 да ми душу као лав не раздеру,
растргну ме, а спаса ни од кога.
3 Господе, Боже мој, ако сам ово учинио,
ако сам руке своје неправдом окаљао,
4 ако сам пријатељу злом узвратио,
а противника без разлога пљачкао,
5 нека ме непријатељ гони и сустигне,
нека живот мој на земљу згази,
а славу моју у прашину баци. Села
6 У свом гневу устани, Господе,
дигни се на бес мојих душмана,
пробуди се, у помоћ ми дођи,
јер ти си свој суд заказао.
7 Нека се збор народа скупи око тебе,
па над њима владај са висина.
8 Господ суди народима,
суди ми, Господе, по праведности
и непорочности мојој.
9 Бог је праведан,
он испитује и срца и нутрину;
нека дође крај злу опаких,
а праведнога ти учврсти.
10 Бог је мој штит,
он спасава исправног у срцу.
11 Бог је праведни судија,
сваког дана Бог гнев свој излива.
12 А за оног ко се не покаје,
он ће свој мач наоштрити,
и лук свој запети, уперити;
13 таквом спрема оружје смртно,
стреле своје прави запаљиве.
14 Ето, опаки је злом бременит,
зачиње невољу, а рађа превару.
15 Копа јаму, издуби је,
и пада у јаму коју је начинио.
16 Невоља његова нека му се на главу врати,
насиље његово нека му на теме падне.
17 Хвалићу Господа ради његове праведности,
славићу песмом име Господа Свевишњег!
Рута и Нојемина
1 У оно време када су владале судије, настала је глад у земљи. Тада је један човек из Витлејема у Јуди отишао да живи као дошљак у моавској земљи са својом женом и своја два сина. 2 Човек се звао Елимелех а жена му се звала Нојемина. Његова два сина звала су се Малон и Хелеон. Они су били Ефраћани из Витлејема Јудиног. Дошли су у моавску земљу и тамо се населили.
3 А онда је Елимелех умро, и Нојемина је остала сама са своја два сина. 4 Они су се оженили Моавкама: једна се звала Орфа, а друга Рута. Тамо су живели десетак година. 5 Међутим, умрли су и Малон и Хелеон, те је жена остала и без своја два сина и без свога мужа.
6 Тада се Нојемина спремила да се са својим снахама врати из моавске земље. Чула је, наиме, у моавској земљи, да је Господ милостиво погледао на свој народ и дао му хране. 7 Изашла је из места где је живела, па је са своје две снахе кренула на пут да се врати у Јудину земљу.
8 Тада је Нојемина рекла својим двема снахама: „Вратите се свака дому своје мајке. Нека вам Господ искаже милост, као што сте ви учиниле покојницима и мени. 9 Нека Господ да свакој од вас да нађе починка у дому свога мужа.“
Онда их је пољубила. Оне на то бризнуше у гласан плач 10 и рекоше јој: „Не, вратићемо се с тобом к твоме народу.“
11 Нојемина рече: „Вратите се, ћерке моје. Зашто бисте ишле са мном? Имам ли још синова у утроби да вам буду мужеви? 12 Стога се вратите, ћерке моје, идите. Ја сам сувише стара за удају. Чак и да кажем себи: ’Има још наде за мене’, па се још ове ноћи удам и родим синове, 13 зар бисте чекали док одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, ћерке моје, моја је мука већа него ваша, јер се рука Господња подигла на мене.“
14 Оне опет бризнуше у гласан плач. Орфа се, затим, пољупцем опростила од своје свекрве, а Рута је остала с њом.
15 Нојемина рече: „Ево, твоја се јетрва вратила своме народу и својим боговима. Врати се и ти за својом јетрвом.“
16 Рута одговори: „Не терај ме да те оставим и да одем од тебе, јер куда ти кренеш, кренућу и ја, и где се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој је народ мој народ, и твој Бог је мој Бог. 17 Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ћу бити сахрањена. Нека ми Господ учини тако, и још више, ако ме чак и смрт растави од тебе.“
18 Кад је Нојемина видела да је чврсто решила да иде с њом, престала је да је одговара.
Упутства о исправном веровању
Увод и поздрав
1 Од Павла, апостола Христа Исуса, по наредби Бога, нашега Спаситеља, и Христа Исуса, наше наде, 2 Тимотеју, мом правом сину у вери, милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашега.
Упозорење против лажних учења
3 Пре него што сам отишао у Македонију, молио сам те да останеш у Ефесу, да наредиш некима да не поучавају нека друга учења, 4 и да се не заносе бајкама и бескрајним родословљима. Такве ствари више узрокују расправе, него што откривају Божији наум који се упознаје вером. 5 Сврха ове наредбе је да побуди љубав која долази из чиста срца, добре савести, и искрене вере. 6 Неки су се удаљили од овога, и изгубили се у јаловим расправама. 7 Они хоће да буду учитељи Закона, а не разумеју ни шта говоре ни шта тврде.
8 Ми знамо да је Закон добар ако се примењује како треба. 9 Знамо и то да Закон није уведен за праведника, него за прекршиоце Закона и непокорне, безбожнике и грешнике, за несвете и богохулнике, за оцеубице и матероубице, за убице, 10 блуднике, педерасте, трговце робљем, лажљивце, кривоклетнике и друге који се противе здравом учењу. 11 Ово учење се темељи на славној Радосној вести, коју ми је наш благословени Бог поверио да проповедам.
Захвалност за Божију милост
12 Захваљујем Христу Исусу, нашем Господу, који ме је оснажио, и поверио ми службу сматрајући ме вредним тога, 13 иако сам некада био богохулник, прогонитељ Цркве и насилник. Али Бог ми се смиловао, јер сам то учинио у незнању и неверовању. 14 Наш Господ је пребогато излио своју милост на мене и испунио ме вером и љубављу Христа Исуса.
15 Поуздана је реч и вредна да је свако прихвати: Исус Христос је дошао на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја. 16 А мени се Бог смиловао, да на мени првом Христос Исус покаже сву стрпљивост, као пример за све оне који треба да поверују у њега и приме вечни живот. 17 А вечном Цару, једином, непролазном и невидљивом Богу нека је част и слава од сад и довека. Амин.
Покајање или пропаст
13 У то време дођу неки и известе Исуса о Галилејцима које је Пилат побио док су приносили жртве Богу. 2 Исус им рече: „Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од осталих Галилејаца, зато што су тако настрадали? 3 Нимало! Кажем вам: ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 4 Или, зар мислите да су оних осамнаест на које се срушила кула у Силоаму и побила их, били кривљи од осталих јерусалимских становника? 5 Нимало! Кажем вам: ако се не покајете сви ћете тако изгинути.“
6 Онда им је испричао ову причу: „Један човек имао смокву посађену у свом винограду. Дође он да види има ли рода, али не нађе. 7 Тада рече виноградару: ’Ево, већ три године долазим и тражим род на овој смокви, али га не налазим. Посеци је! Зашто да исцрпљује земљу?’
8 Али виноградар одговори: ’Господару, остави је још ову годину. Окопаћу је и нађубрити, 9 па ће можда родити. Ако не роди, посеци је.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.