Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
1 Ко живи у скровишту Свевишњега
остаће у сенци Свесилнога.
2 Рећи ћу за ГОСПОДА:
»Он је моје уточиште и тврђава,
Бог мој, у кога се уздам.«
3 Он ће те избавити из птичареве замке
и од помора погубног.
4 Својим перјем ће те покрити
и под његовим крилима наћи ћеш уточиште.
Његова верност биће ти штит и оклоп.
5 Нећеш се плашити ноћних ужаса,
ни стреле која лети дању,
6 ни помора који се шуња по мраку,
ни пошасти која хара у подне:
7 хиљаду их може пасти крај тебе,
десет хиљада теби здесна,
али теби се неће примаћи.
8 Само гледај својим очима,
и видећеш казну која сналази опаке.
9 Ако ти пребивалиште буде ГОСПОД,
ако ти Свевишњи буде уточиште,
10 никакво зло неће те задесити
ни пошаст се примаћи твоме шатору.
11 Јер, заповедиће својим анђелима за тебе
да те чувају на свим твојим путевима;
12 они ће те носити на рукама
да ногом не запнеш за камен.
13 Лава и кобру ћеш газити,
згазити младог лава и љуту гују.
14 »Зато што ме воли, избавићу га,
зато што моје Име признаје, заштитићу га.
15 Завапиће ми, и ја ћу га услишити.
С њим ћу бити у невољи,
избавити га и прославити.
16 Наситићу га дугим животом
и моје спасење му показати.«
Псалам. Песма. За суботу.
1 Добро је захваљивати ГОСПОДУ
и твом Имену певати псалме, Свевишњи,
2 твоју љубав објављивати ујутро
и твоју верност ноћу,
3 уз лиру од десет жица
и брујање харфе.
4 Јер, ти си ме својим делима обрадовао, ГОСПОДЕ,
због твојих дела кличем.
5 Како су велика твоја дела, ГОСПОДЕ!
Како су дубоки твоји науми!
6 Глупан ово не зна,
безумник не разуме:
7 иако опаки ничу као трава
и сви зликовци бујају,
заувек ће бити затрти.
8 А ти си, ГОСПОДЕ, узвишен довека.
9 Јер, заиста, твоји ће непријатељи, ГОСПОДЕ,
твоји ће непријатељи пропасти,
сви зликовци бити распршени.
10 Учинио си да будем јак као биво[a],
новим уљем сам помазан.
11 Очи ми гледају пораз душманâ што на мене вребају,
уши слушају кукњаву опаких који се на мене дижу.
12 Праведник ће бујати као палма,
расти као кедар либански.
13 Они који су посађени у Дому ГОСПОДЊЕМ
у двориштима нашег Бога бујају
14 и у старости род доносе,
стамени и крепки,
15 објављујући: »ГОСПОД је правичан.
Он је моја Стена
и у њему нема неправде.«
13 Стога овако каже Господ ГОСПОД:
»Моје слуге ће јести, а ви гладовати,
моје слуге ће пити, а ви бити жедни,
моје слуге ће се радовати, а ви бити постиђени.
14 Моје слуге ће певати од среће у срцу,
а ви ћете јаукати од бола у срцу
и кукати због тескобног духа.
15 Своје име ћете оставити мојим изабранима као клетву.
Господ ГОСПОД ће вас погубити,
а својим слугама дати друго име.
16 Ко год у земљи буде за себе тражио благослов,
тражиће да га благослови Бог истинити;
и ко год се у земљи буде заклињао,
заклињаће се Богом истинитим.
Јер, пређашње невоље биће заборављене
и сакривене од мојих очију.«
Писмо цркви у Филаделфији
7 »Анђелу цркве у Филаделфији напиши:
»‚Ово говори Свети и Истинити, Онај који има кључ Давидов – оно што он отвори, нико не може да затвори, и оно што он затвори, нико не може да отвори: 8 Знам твоја дела. Ево поставио сам пред тебе отворена врата, која нико не може да затвори. Јер, ти имаш мало снаге, а ипак се држиш моје Речи и ниси се одрекао мога имена. 9 Дајем ти неке из Сатанине синагоге, који за себе тврде да су Јудеји, али нису, него лажу. Учинићу да дођу к теби, да се пред твојим ногама поклоне и да сазнају да сам те заволео. 10 Пошто си сачувао моју заповест да истрајеш, и ја ћу сачувати тебе од Часа искушења, који ће снаћи цео свет да искуша становнике земље.
11 »‚Долазим ускоро. Чврсто држи то што имаш, да нико не узме твој венац. 12 Победника ћу учинити стубом у Храму мога Бога и он више неће изаћи напоље. На њему ћу написати име мога Бога, име града мога Бога – новог Јерусалима, који силази са неба од мога Бога – и своје ново име.
13 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«
15 А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.
Исус хода по води
(Мт 14,22-27; Мк 6,45-52)
16 Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, 17 уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. 18 И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. 19 Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија[a], угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.
20 А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«
21 Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.
Исус је хлеб живота
22 Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами. 23 А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу. 24 Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.
25 А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«
26 »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. 27 Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио[b] Бог Отац.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International