Book of Common Prayer
Давидов.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и све што је у мени, његовом светом Имену.
2 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и не заборави сва доброчинства његова.
3 Он је тај који ти прашта грехе,
који све твоје болести исцељује,
4 који ти живот откупљује од гробне јаме,
који те љубављу и самилошћу окружује,
5 који те добрима сити,
па ти се младост обнавља као орлу.
6 ГОСПОД праведно и право поступа
са свим потлаченима.
7 Своје је путеве обзнанио Мојсију,
своја дела народу Израеловом.
8 ГОСПОД је сажаљив и милостив,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 Он неће стално оптуживати,
ни довека се гневити.
10 Не поступа с нама према нашим гресима
нити нам узвраћа према нашој кривици.
11 Јер, колико је небо високо над земљом,
толика је његова љубав према онима који га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада,
толико је наше преступе удаљио од нас.
13 Као што се отац сажали на децу,
тако се и он сажали на оне који га се боје.
14 Јер, он зна како смо саздани,
сећа се да смо прах.
15 А човек – његови дани су као трава.
Као пољски цвет цвета,
16 ветар преко њега пређе, и нема га,
и више га се не сећа његово место.
17 А љубав ГОСПОДЊА од вечности је до вечности
на онима који га се боје
и његова праведност на деци њихове деце,
18 на онима који се држе његовог Савеза
и сећају се да његове налоге извршавају.
19 ГОСПОД је свој престо поставио на небесима
и његово царство влада над свима.
20 Захваљујте ГОСПОДУ, његови моћни анђели,
који чините како вам он каже
и његовој речи се покоравате.
21 Захваљујте ГОСПОДУ, све војске његове,
ви његове слуге које његову вољу извршавате.
22 Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова
на свим местима његовог царства.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
3 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Продата си ни за шта,
па ћеш без сребра бити откупљена.«
4 Јер, овако каже Господ ГОСПОД:
»Прво је мој народ
отишао да живи у Египту,
а у последње време потлачи га Асирија.
5 И сада«, говори ГОСПОД, »шта то затичем овде?
Јер, мој народ је одведен ни за шта,
а они који над њим владају, изругују се«,
говори ГОСПОД, »и моје Име се поваздан,
без престанка погрђује.
6 Зато ће мој народ знати моје Име,
зато ће тога дана знати
да сам ја, баш ја, Онај који је то прорекао.«
Писмо цркви у Ефесу
2 »Анђелу цркве у Ефесу напиши:
»‚Ово говори Онај који држи седам звезда у својој десници и који хода између седам свећњака: 2 Знам твоја дела, твој труд и твоју истрајност и да не можеш да трпиш зле људе. Искушао си оне који за себе тврде да су апостоли, а нису, и открио си да су лажљивци. 3 Истрајан си – много си претрпео за моје име и ниси посустао.
4 »‚Али, имам нешто против тебе: напустио си своју прву љубав. 5 Стога, сети се одакле си пао. Покај се и чини оно што си у почетку чинио – иначе ћу ти доћи и уклонити твој свећњак са његовог места ако се не покајеш. 6 Али ово ти иде у прилог: мрзиш дела николаита, која и ја мрзим.
7 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. Победнику ћу дати да једе од дрвета живота, које је у Божијем рају.‘«
Свадба у Кани
2 Трећег дана је била свадба у Кани Галилејској. Била је тамо и Исусова мајка, 2 а на свадбу су били позвани и Исус и његови ученици.
3 Када је нестало вина, мајка рече Исусу: »Немају више вина.«
4 »Шта ја имам с тобом, драга жено?« упита је Исус. »Мој час још није дошао.«
5 Његова мајка рече слугама: »Учините све што вам каже.«
6 А тамо је стајало шест камених посуда, од два до три метрита[a] свака, какве Јудеји користе за обредно прање.
7 Исус рече слугама: »Напуните ове посуде водом«, и они их напунише до врха.
8 Онда им рече: »Сад заграбите и однесите трпезару«, и они тако учинише.
9 Трпезар окуси воду која је постала вино, па пошто није знао одакле је – иако су знале слуге које су заграбиле воду – позва младожењу 10 и рече му: »Сваки човек прво износи добро вино, а кад се гости напију, лошије. А ти си чувао добро вино све досад.«
11 Тако је Исус своје прво знамење учинио у Кани Галилејској и јавно показао своју славу, па његови ученици повероваше у њега.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International