Book of Common Prayer

Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.

Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.

Псалам Асафов.

⁴ Када су Јестирине слушкиње и евнуси дошли к њој и то јој јавили, царица се силно узнемири. Она посла Мордехају одећу да је обуче место кострети, али он одби да је прими.

⁵ Тада Јестира позва Хатаха, једног од царевих евнуха, који је био одређен да јој служи, и заповеди му да сазна од Мордехаја шта се догодило и зашто. ⁶ Хатах оде Мордехају на градски трг пред царевом капијом ⁷ и Мордехај му исприча све што му се догодило и о тачном износу новца који је Хаман обећао да ће уплатити у царску ризницу за затирање Јудеја. ⁸ Даде му и препис указа о њиховом уништењу, који је објављен у Сузи, да га покаже и објасни Јестири, и рече му да јој заповеди да оде цару да га моли за милост и да се код њега заузме за свој народ.

⁹ Хатах се врати и исприча Јестири шта је Мордехај рекао, ¹⁰ а она му заповеди да каже Мордехају: ¹¹ »Сви цареви службеници и народ царских покрајина знају да за сваког мушкарца или жену који непозвани приђу цару у унутрашњем дворишту постоји само један закон: да се погубе – осим ако цар таквоме не пружи златно жезло и не поштеди му живот. А ја већ тридесет дана нисам позвана да идем цару.«

¹² Када су Мордехају пренели Јестирине речи, ¹³ он јој овако поручи: »Немој да мислиш да ћеш се, зато што си у царевој палати, једино ти од свих Јудеја спасти. ¹⁴ Јер, ако сада будеш ћутала, помоћ и избављење Јудејима доћи ће са другог места, а ти и твоја породица пропашћете. И ко зна ниси ли ти дошла на царски положај управо ради тренутка као што је овај.«

¹⁵ Тада Јестира поручи Мордехају: ¹⁶ »Иди и окупи све Јудеје који су у Сузи, па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни ноћу ни дању. Тако ћемо постити и ја и моје слушкиње. Онда ћу отићи цару, иако је то против закона, па ако погинем – погинем.«

¹⁷ И Мордехај оде и учини све што му је Јестира заповедила.

У Коринту

18 После тога Павле оде из Атине у Коринт. ² Тамо нађе неког Јудејина по имену Акила, који је био родом из Понта, а недавно је био стигао из Италије са својом женом Прискилом, пошто је Клаудије издао наредбу да сви Јудеји напусте Рим. Павле оде к њима, ³ а пошто су се бавили истим занатом као и он – израдом шатора – остаде да ради с њима. ⁴ А сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јудеје и Грке.

⁵ Када су Сила и Тимотеј стигли из Македоније, Павле се посвети само Речи, сведочећи Јудејима да Исус јесте Христос.

⁶ Али, пошто су му се противили и вређали га, он отресе своју одећу и рече им: »Ваша крв на ваше главе! Ја сам чист. Од сада идем незнабошцима.«

⁷ И оде оданде, па уђе у кућу једног побожног човека по имену Титије Јуст, чија је кућа била одмах до синагоге. ⁸ Крисп, старешина синагоге, поверова у Господа са свим својим укућанима. А повероваше и крстише се и многи Коринћани који су га чули.

⁹ Једне ноћи Господ рече Павлу у виђењу: »Не бој се, него говори и немој да ућутиш. ¹⁰ Јер, ја сам с тобом и нико те неће напасти ни нанети ти зло, пошто имам много људи у овом граду.«

¹¹ Тако је Павле тамо остао годину и по дана, учећи људе Божијој речи.

Увод

1 Многи су предузели да опишу догађаје који су се одиграли^[a] међу нама ² онако како су нам их пренели они који су од почетка били очевици и слуге Речи, ³ па сам и ја, уважени Теофиле – пошто сам од почетка све пажљиво испитао – наумио да ти напишем све по реду, ⁴ да увидиш веродостојност онога о чему си поучен.

Јован Крститељ припрема пут

(Мт 3,1-12; Мк 1,1-8; Јн 1,19-28)

3 Петнаесте године владавине цара Тиберија, када је Понтије Пилат био намесник у Јудеји, Ирод био тетрарх Галилеје, његов брат Филип тетрарх Итуреје и Трахонитиде, Лисаније тетрарх Авилине, ² а Ана и Кајафа првосвештеници, Божија реч дође Јовану сину Захаријином у пустињи, ³ па он прође целим подручјем око реке Јордан, проповедајући покајничко крштење за опроштење грехâ, ⁴ као што је записано у књизи пророка Исаије:

⁷ Јован рече народу који је к њему долазио да их он крсти: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји? ⁸ Донесите плод достојан покајања. И немојте међу собом да говорите: ‚Имамо оца Авраама‘, јер кажем вам да Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. ⁹ Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.«

¹⁰ »Па шта онда да чинимо?« упита га народ.

¹¹ »Ко има два огртача«, одговори им он, »нека да оном ко нема. И ко има хране, нека учини исто.«

¹² Дођоше и цариници да се крсте, па га упиташе: »Учитељу, шта да чинимо?«

¹³ А он им рече: »Не узимајте више него што вам је одређено.«

¹⁴ Упиташе га и неки војници: »А шта ми треба да чинимо?«

Он им одговори: »Ни од кога не изнуђујте новац, не оптужујте лажно и будите задовољни својом платом.«