Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ.
Не дај да се икада постидим;
избави ме због своје праведности.
2 Чуј ме и похитај да ме избавиш.
Буди ми стена, да ме заштитиш,
тврђава висока, да ме спасеш.
3 Ти си моја Стена и Тврђава.
Води ме и управљај
ради Имена свога.
4 Извуци ме из мреже
коју ми поставише,
јер ти си моје Уточиште.
5 У твоје руке дух свој предајем;
избави ме, ГОСПОДЕ, Боже истине.
6 Мрзим оне што се држе идола ништавних.
Ја се у ГОСПОДА уздам.
7 Веселићу се и радовати у твојој љубави,
јер си мој јад видео
и сазнао тескобу моје душе.
8 Ниси ме предао у руке непријатељу,
него си ми ноге учврстио на месту пространом.
9 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам у невољи.
Очи, душа и тело од жалости ми ослабише.
10 Живот ми изједа тескоба,
моје године јецање.
Снага ме издаје због моје невоље,
кости ми ослабише.
11 Због свих својих душмана
велико ругло постадох ближњима.
Ужасавају ме се познаници;
ко год ме види на улици, од мене бежи.
12 Заборавили ме као да сам мртав,
као сломљен суд постадох.
13 Чујем шапутање многих –
ужас одасвуд:
заверу кују против мене
и смишљају како живот да ми узму.
14 Али ја се у тебе уздам, ГОСПОДЕ,
и говорим: »Ти си Бог мој.«
15 Моја је судбина у твојој руци.
Избави ме из руку непријатељâ
и оних што ме прогоне.
16 Својим лицем обасјај свога слугу,
у својој љубави ме спаси.
17 Не дај да се постидим, ГОСПОДЕ,
јер теби вапијем.
Нека се постиде опаки
и нека у Шеолу умукну.
18 Нека ућуткане буду усне лажљиве,
јер дрско, охоло и презриво
против праведника говоре.
19 Како је велика твоја доброта,
коју си спремио за оне који те се боје,
коју наочиглед људима показујеш
онима који се у тебе уздају.
20 Склањаш их од људских сплетки
у скровиште свога лица.
У свом заклону их сакриваш
од свадљивих језика.
21 Благословен ГОСПОД,
јер ми је чудесну љубав показао
у граду под опсадом.
22 У свом страху рекох:
»Уклоњен сам испред твојих очију.«
Али ти си чуо глас моје молбе
кад сам ти завапио.
23 Волите ГОСПОДА, сви верни његови.
ГОСПОД чува верне,
а охолима пуном мером враћа.
24 Будите јаки и одважног срца,
сви који ГОСПОДА ишчекујете.
Давидов.
1 Нападни моје нападаче, ГОСПОДЕ,
бори се против оних што се против мене боре.
2 Штит и оклоп узми,
устани и у помоћ ми притекни.
3 Копљем и сулицом замахни
на моје гонитеље.
Мојој души реци:
»Ја сам твој Спаситељ.«
4 Нека осрамоћени буду и постиде се
они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
они који ми смишљају зло.
5 Нека буду као плева на ветру
када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
6 Нека им пут буде мрачан и клизав
када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
7 Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
и без разлога ми ископаше јаму.
8 Нека их задеси пропаст изненадна
– нека их ухвати мрежа коју су поставили,
нека упадну у јаму своје пропасти.
9 Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
и радовати се у спасењу његовом.
10 Свим ћу својим бићем рећи:
»Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«
11 Устају окрутни сведоци,
испитују ме о оном што не знам.
12 Злом ми узвраћају за добро
и душу ми уцвељују.
13 А ја сам се, кад су били болесни,
облачио у кострет
и постом морио своју душу.
Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
14 у жалости сам ишао унаоколо
као за пријатељем или братом,
погружен као да своју мајку оплакујем.
15 А сад кад сам ја посрнуо,
они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
да ме изненада нападну,
па ме раздиру без престанка.
16 Погано се ругају ругаоци
и на мене шкргућу зубима.
17 Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
Избави ми душу од њихових насртаја,
живот драгоцени од ових лавова.
18 Захваљиваћу ти на великом скупу,
хвалити те међу мноштвом народа.
19 Не дај да нада мном ликују
моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
ови што ме без разлога мрзе.
20 Јер, они не говоре о миру,
него смишљају лажне оптужбе
против оних који мирно живе у земљи.
21 Разјапили су уста на мене и говоре:
»Да, да! Својим очима смо видели!«
22 И ти си видео, ГОСПОДЕ
– немој да ћутиш.
Не буди далеко од мене, Господе.
23 Пробуди се и устани да ме одбраниш
у мојој парници, Боже мој и Господе.
24 У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
и не дај им да ликују нада мном.
25 Не дај им да помисле:
»Да, баш то смо хтели«,
не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
26 Нека се постиде и посраме
сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
они који се нада мном узвисују.
27 Нека кличу и радују се
они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
»Велик је ГОСПОД,
мила му је добробит његовог слуге.«
28 А мој ће језик о твојој праведности причати,
хвале ти изрицати поваздан.
19 Слушај, сине мој, буди мудар
и управи своје срце на прави пут.
20 Не дружи се с онима који се наливају вином
или се ождеравају месом,
21 јер пијанице и прождрљивци падају у сиромаштво,
а поспаност их облачи у рите.
29 Ко говори »авај«? Ко говори »јао«?
Ко се завађа? Ко се жали?
Ко има непотребне ране?
Ко има очи подливене крвљу?
30 Они који дуго седе за вином,
који иду да кушају мешано вино.
31 Не гледај у вино зато што је црвено,
зато што се искри у чаши,
зато што клизи низ грло.
32 На крају уједа као змија
и трује као гуја.
33 Очи ће ти гледати чудне призоре,
а срце помишљати на будалаштине.
34 Биће ти као да спаваш насред мора
или лежиш уврх катарке.
35 »Изударали ме«, говорићеш, »али нисам повређен!
Истукли ме, а ја ништа не осећам!
Кад се пробудим, тражићу још пића.«
24 Не завиди злим људима,
нити жуди да будеш с њима.
2 Јер, они мисле само о насиљу
и о неделима говоре.
17 Старешинама које добро управљају треба указати двоструку част, пре свега онима који проповедају и поучавају. 18 Јер, Писмо каже: »Не завезуј уста волу који врше«(A) и: »Радник заслужује своју плату.«(B) 19 Не прихватај тужбу против старешине ако је не поткрепе два или три сведока. 20 Оне који греше, укори пред свима, да и у остале уђе страх.
21 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом и изабраним анђелима да се овога држиш без предрасуда и да ништа не чиниш из пристрасности.
22 Ни на кога не полажи руке олако. Немај удела у туђим гресима. Себе држи чистим.
23 Немој да пијеш само воду, него узми и мало вина ради свог желуца и честих слабости.
24 Греси неких људи очигледни су и пред њима иду на Суд, а греси других људи иду за њима. 25 Тако су и добра дела очигледна, а ни она другачија не могу се сакрити.
Приче о зрну горушице и квасцу
(Мк 4,30-34; Лк 13,18-21)
31 Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. 32 Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«
33 Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате[a] брашна док све није ускисло.«
34 Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. 35 Тако се испунило оно што је речено преко пророка:
»Своја уста ћу отворити у причама,
објавити оно што је од постанка света сакривено.«(A)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International