Book of Common Prayer

Radost života na Sionu

Hvalospjev Korahovih potomaka.

Četvrta knjiga psalama

(Psalmi 90–106)

Molitva prolaznog naroda neprolaznom Bogu

Molitva Mojsija, Božjeg čovjeka.

Himna zahvale

Jakov stiže kod Labana

29 Zatim je Jakov nastavio put i stigao u zemlju istočnih naroda. ² U polju je ugledao bunar i tri stada ovaca kako leže pokraj njega. Iz tog su se bunara napajala stada, a na otvoru bunara bio je navaljen velik kamen. ³ Tek kad bi se sva stada okupila na tome mjestu, pastiri bi odvaljali kamen s bunara i napojili ovce. Nakon toga bi ponovo vratili kamen na bunar.

⁴ Jakov upita pastire: »Odakle ste, braćo?«

»Iz Harana«, odgovore oni.

⁵ Dalje ih upita: »Poznajete li Labana, Nahorovog unuka?«

»Poznajemo«, odgovore mu.

⁶ »Je li dobro?« još ih upita Jakov.

»Dobro je«, rekli su. »Evo njegova kći Rahela upravo dolazi s ovcama.«

⁷ »Pogledajte«, rekao je on, »sunce je još visoko. Nije vrijeme da se stoka skuplja za počinak. Napojite ovce pa ih vratite na pašu.«

⁸ »Ne možemo«, rekli su, »dok se sva stada ne sakupe i dok se kamen ne odvalja s otvora bunara. Tek tada možemo napojiti ovce.«

⁹ Dok je još razgovarao s njima, Rahela je stigla s ovcama svog oca jer se ona brinula za njih. ¹⁰ Kad je Jakov ugledao Rahelu, kćer svog ujaka Labana, i njegove ovce, otišao je na bunar i odvaljao kamen s otvora pa mu napojio ovce. ¹¹ Zatim je Jakov poljubio Rahelu i glasno zaplakao. ¹² Kad joj je rekao da je rođak njezinog oca, Rebekin sin, ona otrča i javi to svome ocu.

¹³ Čim je čuo vijest o sestrinom sinu Jakovu, Laban mu potrča ususret, zagrli ga i poljubi pa ga odvede svojoj kući. Kad mu je Jakov ispričao sve što se dogodilo, ¹⁴ Laban je rekao: »Zaista si ti od moga roda^[a]!«

Laban vara Jakova

Nakon što je Jakov kod Labana proveo mjesec dana, ¹⁵ Laban mu je rekao: »Ne trebaš mi služiti besplatno zato što si mi rođak. Reci mi, koliko da te plaćam?«

¹⁶ Laban je imao dvije kćeri. Starija se zvala Lea, a mlađa Rahela. ¹⁷ Lea je imala lijepe oči^[b], a Rahela je imala lijepo lice i tijelo. ¹⁸ Jakov je volio Rahelu pa je rekao: »Služit ću ti sedam godina za tvoju mlađu kćer Rahelu.«

¹⁹ »Bolje da je dam tebi nego nekom drugome«, rekao je Laban. »Ostani kod mene.«

²⁰ Tako je Jakov služio za Rahelu sedam godina, a zbog ljubavi prema njoj, činilo mu se kao samo nekoliko dana.

Slabi u vjeri

14 Primite u svoju zajednicu one čija je vjera slaba, ali nemojte se s njima prepirati zato što vam se razlikuju mišljenja. ² Netko misli da smije jesti bilo koju hranu, ali onaj čija je vjera slaba misli da smije jesti samo povrće. ³ Onaj koji jede sve što želi ne smije misliti da je bolji od onoga koji jede samo povrće, ali ni onaj koji jede samo povrće ne smije misliti da je onaj koji jede sve u krivu. Bog prihvaća obojicu. ⁴ Tko si ti da sudiš tuđem slugi? Njegov će gospodar odlučiti ima li on pravo ili krivo. Gospodinov će sluga biti opravdan jer ga Gospodin može opravdati.

⁵ Netko može misliti da je jedan dan važniji od drugoga, dok drugi pak može misliti da su svi dani jednaki. Ali obojica moraju biti potpuno uvjereni u ono što misle. ⁶ Jer, onaj koji misli da je jedan dan bolji od drugoga, čini to za Gospodina. Onaj koji jede sve vrste hrane, čini to za Gospodina jer zahvaljuje Bogu. A onaj koji ne jede sve vrste hrane, to isto čini za Gospodina jer također zahvaljuje Bogu. ⁷ Naime, nitko od nas ne živi samom sebi i nitko od nas ne umire samom sebi. ⁸ Ako živimo, živimo za Gospodina; ako umiremo, umiremo za Gospodina. Znači, živjeli ili umrli, pripadamo Gospodinu. ⁹ Krist je umro i uskrsnuo zato da bi mogao biti Gospodar mrtvima i živima.

¹⁰ Zašto, dakle, ti osuđuješ svoga brata? I zašto smatraš da si bolji od svoga brata? Svi ćemo izaći pred Boga da nam sudi. ¹¹ U Svetom pismu piše:

¹² Svatko će od nas morati Bogu položiti račun za sebe.

Ne dajte ljudima povoda za grijeh

¹³ Stoga, prestanimo suditi jedni druge. Radije mislite na to da ne činite ništa što bi bilo zapreka bratu ili sestri, ili što bi ih navelo na grijeh. ¹⁴ Znam i uvjeren sam u Gospodinu Isusu da ni jednu vrstu hrane, samu po sebi, nije grijeh jesti, osim za onoga tko smatra da je to grijeh.

¹⁵ Ako tvoj brat misli da se neka vrsta hrane ne smije jesti, žalostit će ga budeš li ju jeo. Ako, dakle, jedeš ono što tvog brata žalosti, ne slijediš put ljubavi. Nemoj uništavati njegovu vjeru jer je Krist i za njega umro. ¹⁶ Nemoj da ono što je za tebe dobro dođe na zao glas. ¹⁷ Božje se kraljevstvo ne sastoji od hrane i pića, nego od ispravnog življenja, mira i radosti—sve u Svetom Duhu. ¹⁸ Svatko tko služi Kristu na taj način, ugađa Bogu, a i ljudi ga prihvaćaju.

¹⁹ Zato se trebamo truditi da ono što radimo vodi miru, da pomažemo graditi zajednički život. ²⁰ Nemojte uništavati Božje djelo zbog hrane. Sve vrste hrane smiju se jesti. Ali pogrešno je kad neki čovjek jede hranu koja drugog čovjeka navodi na grijeh. ²¹ Bolje je da ne jedeš meso i da ne piješ vino te da ne radiš ništa što bi navelo tvoga brata ili sestru da upadne u grijeh.

²² Ako ste u nešto uvjereni, to neka bude između vas i Boga. Blago onome tko čini ono što smatra ispravnim i ne osjeća se krivim. ²³ Ali onaj koji, iako nije siguran, jede hranu za koju misli da se ne smije jesti, sam sebe osuđuje. Kriv je zato što ne čini to iz čvrstog uvjerenja. Sve što se ne čini iz čvrstog uvjerenja je grijeh.

⁴⁷ Onaj koji pripada Bogu, prihvaća što govori Bog. No vi ne slušate Boga jer mu ne pripadate.«

Isus i Abraham

⁴⁸ Židovi su mu na to odgovorili: »Zar nemamo pravo kad kažemo da si Samarijanac i da si opsjednut zlim duhom?«

⁴⁹ »Nisam ja opsjednut zlim duhom«, odvratio je Isus. »Ja samo iskazujem štovanje svom Ocu, a vi me obeščašćujete. ⁵⁰ Ali ja ne tražim slavu za sebe. Netko me drugi želi proslaviti, a taj i sudi. ⁵¹ Govorim vam istinu. Tko drži moje učenje, nikada neće vidjeti smrti.«

⁵² Židovi su mu rekli: »Sada znamo da si opsjednut. I Abraham i proroci su umrli, a ti govoriš: ‘Tko drži moje učenje, nikada neće umrijeti.’ ⁵³ Zar misliš da si veći od našeg oca Abrahama? Abraham je umro, a isto tako i proroci. Što ti misliš, tko si ti?«

⁵⁴ Isus je odgovorio: »Kad bih ja samom sebi iskazivao čast, ona bi bila bez ikakve vrijednosti. Ali meni iskazuje čast moj Otac. Za njega vi govorite: ‘On je naš Bog.’ ⁵⁵ Pa ipak ga ne poznajete, ali ja ga poznajem. Da kažem da ga ne poznajem, bio bih lažljivac poput vas. Ali ja ga zaista poznajem i pokoravam se onome što kaže. ⁵⁶ Vaš praotac Abraham radovao se što će vidjeti dan moga dolaska. Vidio ga je i bio je sretan.«

⁵⁷ Židovi su ga upitali: »Kako si mogao vidjeti Abrahama? Ti nemaš ni pedeset godina!«

⁵⁸ Isus im je odgovorio: »Govorim vam istinu. Prije nego što se Abraham rodio, ja jesam.« Kad je ovo rekao, dohvatili su kamenje da ga kamenuju. ⁵⁹ Ali Isus se sakrio i otišao iz Hrama.