Book of Common Prayer
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
Анин хвалоспев Богу
2 Тада се Ана помоли и рече:
»Срце ми се радује у ГОСПОДУ.
ГОСПОД ми даде победу[a].
Над непријатељима гласно ликујем,
јер се радујем што си ме спасао.
2 Нема светога као што је ГОСПОД!
Осим тебе нема ниједнога!
Нема Стене као што је наш Бог!
3 Не говорите више тако охоло;
нека вам бахате речи не излазе из уста,
јер ГОСПОД је Бог који зна
и он одмерава дела.
4 Ратницима лук се сломи,
а посрнули се опасују снагом.
5 Који беху сити, под најам се дају ради хлеба,
а који беху гладни, више не гладују.
Нероткиња родила седморо,
а копни мајка многих синова.
6 ГОСПОД убија и оживљава,
у Шеол обара и из њега диже.
7 ГОСПОД сиромаштво и богатство даје,
унизује и узвисује.
8 Сиромаха подиже из прашине
и убогога уздиже с буњишта
да их посади уз кнежеве
и одреди им почасна места.
ГОСПОДЊИ су темељи земље,
на њих је поставио свет.
9 На своје верне пази где год кроче,
а опаки су ућуткани у тами,
јер човек не побеђује својом снагом.
10 ГОСПОД крши своје противнике,
са небеса на њих грми.
ГОСПОД суди с краја на крај земље.
Свом цару даје снагу
и свом помазанику победу[b].«
Авраамова деца
31 Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици. 32 Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«
33 »Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?«
34 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха. 35 Роб не остаје у кући заувек, а син остаје. 36 Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
1 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан
у граду нашега Бога.
Његова света гора,
2 на лепој висини, радост је све земље.
Гора Сион је као висови Цафона[a],
она је град Цара великога.
3 Бог се у њеним кулама
показа као њено утврђење високо.
4 Јер, кад су се цареви удружили,
кад су заједно кренули на њу,
5 видеше је и запрепастише се,
па побегоше у силном страху.
6 Тамо их обузе дрхтавица,
грчеви као у жене у трудовима,
7 као кад источни ветар
лађе таршишке разбија.
8 Што смо чули, то смо и видели
у граду ГОСПОДА над војскама,
у граду нашега Бога:
Бог га чини чврстим довека. Села
9 Усред твога Храма, ГОСПОДЕ,
о твојој љубави размишљамо.
10 Као и глас о теби, Боже,
тако се и хвале теби
шире до крајева земље.
Твоја десница правду подржава.
11 Радоваће се гора Сион,
клицати Јудини градови
због твојих пресуда.
12 Прођите око Сиона, идите око њега,
његове куле пребројте;
13 добро погледајте његове бедеме,
осмотрите му тврђаве,
да о њима причате нараштају следећем.
14 Јер, овај Бог је наш Бог заувек и довека,
он ће нас вечно[b] водити.
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
1 На светим горама основао је град.
2 ГОСПОД више воли капије сионске
од свих боравишта Јаковљевих.
3 Дивоте о теби говоре, граде Божији. Села
4 »Рахав и Вавилон
прибројаћу к онима који ме знају,
а тако и Филистеју, Тир и Куш,
па ће се говорити: ‚Овај је грађанин Сиона[a].‘«
5 Да, за Сион ће говорити:
»Овај и онај његови су грађани[b]
и сâм Свевишњи ће га учврстити.«
6 ГОСПОД ће уписати у књигу народâ:
»Овај је грађанин Сиона.« Села
7 И они ће играти и певати:
»У теби су сви моји извори.«
3 Видите колику љубав нам је Отац даровао: да се зовемо Божија деца! А то и јесмо. Свет нас не познаје зато што није упознао њега. 2 Драги моји, сада смо Божија деца, а још се није показало шта ћемо бити. Али знамо да ћемо, када се он појави, бити слични њему, јер ћемо га видети онаквог какав јесте. 3 И ко год полаже ову наду у њега, чисти се као што је и он чист.
4 Ко год чини грех, чини безакоње, јер грех је безакоње. 5 А ви знате да се он појавио да уклони грехе и да у њему нема греха. 6 Ко год живи у њему, више не греши. А ко греши, није га видео ни упознао.
7 Дечице, нека вас нико не доводи у заблуду. Ко чини оно што је праведно, праведан је као што је он праведан. 8 Ко чини грех, припада ђаволу, јер ђаво греши од почетка. Зато се појавио Син Божији – да разори ђавоља дела.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International