Book of Common Prayer
Зајин
49 Сети се обећања мени, твоме слузи,
којим си ми улио наду.
50 Ово је утеха у мом јаду:
твоја реч ме држи у животу.
51 Бахати ми се жестоко изругују,
али ја не скрећем од твога Закона.
52 Сећам се твојих древних закона, ГОСПОДЕ,
и утеху налазим.
53 Бес ме хвата због опаких,
који су твој Закон оставили.
54 Твоје су уредбе моји псалми
у кући где сам само дошљак.
55 Ноћу се твог Имена сећам, ГОСПОДЕ,
и твог Закона се држим.
56 То чиним
јер се твојим налозима покоравам.
Хет
57 Ти си мој део, ГОСПОДЕ;
обећао сам да ћу се твојих речи држати.
58 Свим својим срцем те преклињем:
смилуј ми се као што си обећао.
59 Размислио сам о свом животу
и твојим прописима се вратио.
60 Хитам и не оклевам
да се твојих заповести држим.
61 Иако опаки око мене постављају замке,
твој Закон нећу заборавити.
62 У поноћ устајем да ти захвалим
због твојих закона праведних.
63 Друг сам свима који те се боје
и онима који се твојих налога држе.
64 Пуна је земља твоје љубави, ГОСПОДЕ.
Својим уредбама ме научи.
Тет
65 Учини добро мени, твоме слузи, ГОСПОДЕ,
као што си обећао.
66 Научи ме добром расуђивању и знању,
јер се у твоје заповести уздам.
67 Пре него што ме снашао јад,
застрањивао сам,
али сада се твоје речи држим.
68 Ти си добар и чиниш добро.
Својим уредбама ме научи.
69 Бахати ме изблатише лажима,
али ја се свим срцем твојих налога држим.
70 Срце им је окорело и бешћутно,
а ја у твом Закону уживам.
71 Добро је што ме снашао јад,
да бих твоје уредбе научио.
72 Вреднији ми је Закон из твојих уста
него хиљаде златника и сребрњака.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Чујте ово, сви народи,
почујте, сви становници света,
2 како мали тако и велики,
како богати тако и убоги.
3 Моја уста говориће мудрост,
а речи из мог срца даће умност.
4 Помно ћу слушати пословицу,
своју загонетку уз лиру ћу објаснити.
5 Зашто да се бојим у данима зла,
кад ме изопачене варалице опколе,
6 они што се у своју моћ уздају
и својим се силним богатством хвале?
7 Нико не може себе да откупи,
не може Богу да плати откупнину за себе –
8 превисока је откупна цена живота,
никад се не може платити –
9 да живи довека и гробну јаму да не види.
10 Јер, свако види да мудри умиру,
да и безумник и глупан пропадају,
да другима остављају своје богатство.
11 Довека ће им гробница бити кућа,
њихово боравиште кроз сва поколења,
макар су земље назвали по себи.
12 Не остаје човек, упркос части коју ужива,
сличан је зверима које угибају.
13 То је судбина оних који се безумно у себе уздају
и њихових следбеника,
којима су миле њихове изреке. Села
14 Као овце, за Шеол су одређени,
смрт им је пастир.
Честити ће владати над њима;
брзо ће пропасти њихово обличје,
Шеол ће им бити боравиште.
15 А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола
и к себи ме узети. Села
16 Не бој се кад се неко обогати,
кад се намножи благо његовог дома.
17 Јер, кад умре, ништа са собом неће понети,
неће с њим у гроб сићи благо његово.
18 Иако се за живота сматрао благословеним –
јер, људи те хвале кад ти добро иде –
19 и он ће отићи поколењу својих праотаца,
где више неће видети светлости.
20 Човек који ужива част, а нема разборитости,
сличан је зверима које угибају.
Хоровођи. Према махалату. Маскил Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавну неправду су починили.
Нема никога ко чини добро.
2 Бог са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који Бога не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео
где нема места страху.
Бог расу кости оних што су те опседали.
Ти их срамоти извргну,
јер их је Бог одбацио.
6 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад Бог врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
Пророк Илија и суша
17 Илија Тишбејац, из Тишбе у Гиладу, рече Ахаву: »Живога ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, коме служим, неће бити ни росе ни кише следећих неколико година, осим на моју заповест.«
2 Реч ГОСПОДЊА дође Илији: 3 »Иди одавде, па скрени на исток и сакриј се у кланцу Кериту, источно од реке Јордан. 4 Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.«
5 Илија учини као што му је ГОСПОД рекао: оде до кланца Керита, источно од реке Јордан, и тамо остаде. 6 Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутро и увече, а пио је из потока.
7 После неког времена, поток пресуши, јер у земљи није било кише.
Илија и удовица из Сарепте
8 Тада му дође реч ГОСПОДЊА: 9 »Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.«
10 Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће.
Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.«
11 Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.«
12 »Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.«
13 Илија јој рече: »Не бој се. Иди кући и учини као што си рекла. Али прво мени испеци једну погачу од онога што имаш и донеси ми, а онда спреми нешто себи и свом сину. 14 Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Неће у ћупу нестати брашна нити ће пресушити врч с уљем све док ГОСПОД на земљу не пусти кишу.‘«
15 Она оде и учини као што јој је Илија рекао. Тако је сваког дана било хране за Илију и за ону жену и њену породицу, 16 пошто брашна у ћупу није нестало нити је врч с уљем пресушио, баш као што је ГОСПОД и рекао Илији.
17 После неког времена, разболе се син власнице куће. Било му је све горе и горе, док на крају није престао да дише.
18 Жена рече Илији: »Шта ти имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао да ме подсетиш на мој грех и да ми убијеш сина?«
19 »Дај ми свог сина«, одврати Илија, па га узе из њених руку, однесе га у собу на спрату у којој је становао и положи га на своју постељу.
20 Онда завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, зар си пустио несрећу и на ову удовицу код које станујем усмртивши јој сина?«
21 Потом се три пута пружи по дечаку и завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, дај да се у овог дечака врати живот!«
22 ГОСПОД услиши Илијин вапај: у дечака се врати живот и он оживе.
23 Илија подиже дете и однесе га из собе на спрату доле у кућу, па га даде мајци, рекавши: »Гледај, син ти је жив!«
24 А жена му рече: »Сада знам да си Божији човек и да је истина оно што ГОСПОД говори кроз твоја уста.«
Понизност хришћана и Христова понизност
2 Ако, дакле, имате неко охрабрење у Христу, неку утеху љубави, ако имате неко заједништво у Духу, неку нежност и самилост, 2 онда употпуните моју радост: будите сложни, негујте исту љубав, будите једнодушни, мислима усмерени на једно. 3 Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе. 4 Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других.
5 Размишљајте исто као и Христос Исус:
6 Он, који је у Божијем обличју,
није сматрао пленом своју једнакост с Богом,
7 него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге,
поставши сличан људима.
И када је по спољашности постао сличан човеку,
8 понизио је самога себе поставши послушан до смрти,
и то смрти на крсту.
9 Зато га је Бог и узвисио на највише место
и дао му име изнад сваког имена,
10 да се на Исусово име савије свако колено
на небу и на земљи и под земљом,
11 и да сваки језик призна[a] да је Исус Христос Господ,
на славу Бога Оца.
Поклоњење мудраца
2 Када се Исус родио у Витлејему, у Јудеји, за време владавине цара Ирода, дођоше неки мудраци са истока у Јерусалим 2 и упиташе: »Где је новорођени цар Јудеја? Видели смо његову звезду како излази[a], па смо дошли да му се поклонимо.«
3 Када је цар Ирод то чуо, веома се узнемири – а с њим и сав Јерусалим – 4 па он окупи све првосвештенике и учитеље закона и упита их где Христос треба да се роди.
5 »У Витлејему, у Јудеји«, рекоше му они, »јер је пророк овако написао:
6 ‚А ти Витлејеме, у земљи Јудиној,
нипошто ниси најмањи међу јудејским кнежевинама,
јер ће из тебе изаћи владар
који ће бити пастир мога народа, Израела.‘«(A)
7 Тада Ирод тајно позва к себи оне мудраце и од њих сазна тачно време када се звезда појавила.
8 Онда их посла у Витлејем, рекавши: »Идите и помно се распитајте о детету. А кад га нађете, јавите ми, да и ја одем да му се поклоним.«
9 Они саслушаше цара и одоше. А звезда коју су видели како излази ишла је пред њима док није стала изнад места где је било дете. 10 Када су видели звезду, веома се обрадоваше. 11 Уђоше у кућу и угледаше дете с његовом мајком Маријом, па падоше ничице и поклонише му се. Онда отворише своје ковчеге и принеше му дарове: злато, тамјан и смирну. 12 А пошто су у сну били упозорени да се не враћају Ироду, они се другим путем вратише у своју земљу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International