Book of Common Prayer
Давидова песма поуздања у Бога.
16 Чувај ме, о, Боже,
јер у теби је уточиште моје.
2 Кажем Господу:
„Ти си мој Господ,
без тебе ми нема добра.“
3 Узвишени су свети у земљи,
у њима ми је сва милина.
4 Многе муке стижу оне,
што за другим боговима хрле.
Зато нећу њима крвне жртве лити,
нити ће ми усне призивати им име.
5 Господ ми је баштина, моја чаша;
ти чврсто држиш мој део.
6 Земља ми је дана на пријатном месту;
како ли је дивна моја баштина!
7 Благосиљам Господа који ме саветује,
и у ноћно доба опомиње ме нутрина.
8 Господ ми је увек пред очима.
Пошто ми је он са десне стране,
ништа мене уздрмати неће.
9 Зато ми је срце усхићено,
а биће моје томе се радује;
цело моје тело почива спокојно,
10 што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
нити дати да твој верни трули.
11 Стазу живота ти си ми открио,
пун радости пред тобом ћу бити.
Вечне су дивоте у твојој десници!
Давидова молитва.
17 Чуј, Господе, праведности ради,
окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
јер на мојим уснама нема преваре.
2 Нек ми суд с твога лица дође;
твоје очи честитост нек виде.
3 Ти си мени испитао срце,
дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
али ништа тамо ниси нашао;
а ја реших да устима не згрешим.
4 По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
ја се чувам стаза насилника.
5 Одржи ми стопе на својим стазама,
да се моје ноге не оклизну.
6 Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
пригни ухо к мени, почуј моје речи.
7 Покажи милост своју чудесну,
ти што десницом својом избављаш оне,
који траже уточиште од својих злотвора.
8 Чувај ме као зеницу свог ока,
под сенку ме својих крила склони,
9 од опаких који ме нападају,
од душмана што ме опкољују.
10 Срце им је постало бездушно[a],
а уста им говоре узносито.
11 Они мене гоне, опкољују,
а очи им пажљиво гледају,
како да ме на тло оборе.
12 Као лав су што жуди да растргне,
као млади лав што вреба из потаје.
13 Устани на њих, Господе,
баци их на колена,
мачем ме својим избави од опаког!
14 Избави ме својом руком, Господе,
од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
и за потомство ће им још остати.
15 А ја ћу у праведности лице твоје видети,
кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2 Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3 А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4 У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5 Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6 А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7 Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8 „У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9 Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11 Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12 Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
16 Јер пси су ме, ево, опколили,
окружила ме чета зликоваца,
руке су ми и ноге пробили.
17 Све кости своје избројати могу,
а они ме гледају и зуре у мене.
18 Моје хаљине деле међу собом,
коцку бацају за моју одећу.
19 Не удаљуј се од мене, Господе,
снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
и од рогова биволових!
22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
славите га, све семе Јаковљево,
сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
него му је вапај услишио.
25 О теби ћу певати на великом збору,
испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
хвалиће Господа који га траже.
Нека срца ваша живе довека!
27 Сетиће се и вратити Господу,
сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
он влада над народима.
29 Њему ће се клањати сви богати
и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
којима се живот угасио.
30 Потомство њему ће служити,
причаће о Господу будућем нараштају,
31 доћи ће и објавити праведност његову
народу који се још није родио,
да је он то учинио.
Десет заповести
5 Мојсије позва све Израиљце и рече им: „Послушај, о Израиљу, све прописе и одредбе које вам данас говорим на ваше уши! Научите да их држите, како бисте их вршили. 2 Господ, Бог наш, је са нама склопио савез на Хориву. 3 Господ није склопио овај савез с вашим оцима, него с нама свима који смо овде данас живи. 4 Господ је с вама говорио лицем у лице на гори исред огња. 5 У оно време сам стајао између Господа и вас да вам објавим реч Господњу, јер сте се уплашили од огња, те се нисте попели на гору. Он је рекао:
6 ’Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства.
7 Немој имати друге богове осим мене.
8 Не прави себи идола, ни обличја од било чега што је горе на небесима, или доле на земљи, или у води под земљом. 9 Не клањај им се, нити им служи. Јер сам ја, Господ, твој Бог, љубоморни Бог, који кажњава децу због кривице њихових отаца, до трећег и четвртог колена – оних који ме мрзе, 10 али исказујем милост хиљадама који ме љубе и врше моје заповести.
11 Не узимај узалуд име Господа, Бога свога, јер Господ не опрашта ономе који узалуд изговара његово име.
12 Држи дан суботњи, и посвећуј га како ти је заповедио Господ, Бог твој. 13 Шест дана ради и обављај све своје послове. 14 А седми дан је субота Господу, твоме Богу. Не ради никаква посла, ни ти, ни твоји синови и ћерке, ни твоје слуге и слушкиње, ни твој во, ни твој магарац, нити ишта од твоје стоке, ни странац који живи у твојим градовима, да би се и твој слуга и твоја слушкиња одморили, као ти. 15 Сети се да си био роб у Египту и да те је Господ, Бог твој, извео оданде снажном руком и испруженом мишицом. Зато ти је Господ, Бог твој, заповедио да вршиш дан суботњи.
16 Поштуј свога оца и своју мајку, као што ти је заповедио Господ, Бог твој, да би ти се продужили дани, и да би ти било добро на земљи коју ти даје Господ, Бог твој.
17 Не убиј!
18 Не чини прељубе!
19 Не кради!
20 Не сведочи лажно против ближњега свога!
21 Не пожели жену ближњега свога. Не прижељкуј кућу ближњега свога, ни поље његово, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада твоме ближњему.’
22 Господ није ништа додавао речима које је громким гласом саопштио целој твојој заједници на гори из огња, облака и густе таме. Уписао их је на две камене плоче и предао ми их.
Павлова брига за Коринћане
11 Постао сам неразуман! Ви сте ме на то натерали, уместо да ме препоручујете. Јер, ако и нисам ништа, ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ 12 Знаци који доказују моје апостолство: чудни знаци, чудеса и деловање сила, учињени су међу вама уз много стрпљења. 13 Зар сам лошије поступао према вама него према осталим црквама, осим што вам нисам био на трошку? Опростите ми ову „неправду.“
14 Ево, спреман сам да вам по трећи пут дођем. Нећу вам бити на трошку, јер ја не желим ваш новац, него вас. Деца, наиме, не треба да стичу родитељима, него родитељи деци. 15 Ја ћу најрадије потрошити све што имам и са̂м се истрошити за ваше душе. Ако ја имам толико љубави за вас, треба ли да са̂м будем мање вољен? 16 Узмимо да су у праву они који кажу да вам нисам био на трошку само зато да бих вас као лукав човек преварио.
17 Јесам ли се како окористио преко оних које сам вам послао? 18 Замолио сам Тита да дође к вама, а са њим сам послао још једног брата. Да ли вас је Тит у нечему закинуо? Нисмо ли се понашали у истом духу? Нисмо ли ишли истим стопама?
19 Ви вероватно мислите да се ми све време бранимо. Пред Богом у Христу кажем: све је то, вољени, на вашу изградњу. 20 Бојим се да вас приликом свог доласка нећу затећи онакве какве бих желео да вас затекнем, а бојим се да ни ја нећу бити онакав каквог бисте ме ви желели, те да ће избити свађе, зависти, срџбе, сплеткарења, клеветања, дошаптавања, надмености и нереди. 21 Не бих хтео да ме, приликом мог поновног доласка, мој Бог понизи пред вама, те да ожалостим многе од оних који су пре сагрешили, а нису се покајали за своју нечистоту, блуд и развратност које су били починили.
Широка и уска врата
13 Уђите на уска врата, јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који ступају на њега. 14 Како ли су само уска врата и тесан пут који воде у живот и мало је оних који га налазе.
Чувајте се лажних пророка!
15 Чувајте се лажних пророка који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци. 16 Препознаћете их по њиховим плодовима. Бере ли се грожђе с трња, или смокве с чичка? 17 Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а свако лоше дрво рађа лоше плодове. 18 Не може добро дрво рађати лоше плодове, нити може лоше дрво рађати добре плодове. 19 Свако дрво које не рађа добре плодове, сече се и баца у ватру. 20 Тако ћете и лажне пророке препознати по њиховим плодовима[a].
Истинити и лажни ученици
21 Неће ући у Царство небеско свако ко ми говори: ’Господе, Господе!’, него онај који извршава вољу Оца мојега који је на небесима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.