Book of Common Prayer
א Алеф
119 Благо људима беспрекорног пута,
по Господњем Закону што живе.
2 Благо онима што се држе његових прописа,
што га траже целим срцем;
3 и неправду што не чине,
према стазама његовим што живе.
4 Своје си нам одредбе ти дао
да би их се предано држали.
5 О, када би моје стазе постојане биле,
да се твојих уредаба држим!
6 Ја се онда застидео не би,
све заповести твоје кад бих разматрао.
7 Честитог ћу срца хвалу теби дати,
кад правила праведности твоје будем научио.
8 Држаћу се твојих уредаба,
а ти мене сасвим не напуштај!
ב Бет
9 Како младић чистим пут свој да одржи?
Држећи се речи твоје.
10 Тебе тражим целим срцем својим,
не дај ми да лутам од твојих заповести.
11 Твоју реч сам у срце сакрио
да ти не бих сагрешио.
12 О, Господе, благословен ти си!
Поучи ме својим уредбама.
13 Уснама ја својим објављујем
сва правила уста твојих.
14 Радујем се путу прописа твојих
као да је сваковрсно благо.
15 На одредбе твоје мислим,
на путеве твоје пазим.
16 Уживам у уредбама твојим,
забораву реч ти не дам.
ג Гимел
17 Слузи своме благонаклон буди,
па да живим и реч твоју држим.
18 Очи ми отвори, па да гледам
у чудеса твојега Закона.
19 Ја сам дошљак на земљи,
заповести своје не скривај од мене.
20 Сатире се душа моја,
јер за правилима твојим стално жуди.
21 Ти бахате прекореваш, проклети су они
који застранише од заповести твојих.
22 Скини с мене ругања и презир,
јер се твојих прописа ја држим.
23 И главари заседају, против мене се договарају;
а твој слуга размишља о твојим уредбама.
24 Да, прописи су твоји
уживања моја, саветници моји.
Хоровођи: према Шеминиту. Псалам Давидов.
12 Спасавај, Господе,
јер нестаде верни,
ишчезнуше побожни
међу потомцима људи.
2 Свако вара свога ближњега,
усне њихове говоре ласкаво,
а у срцу другачије мисле.
3 Нек затре Господ усне превртљиве,
нек истреби језик хвалисави.
4 „Наш је језик, наша снага“ – кажу,
„усне су нам наша узданица.
Ко ће онда да влада над нама?“
5 „Ради сиромаха што су потлачени,
и убогога што стење под муком,
ја ћу сад устати – говори Господ –
спасење му дати за којим уздише.“
6 Речи Господње чисте су речи,
сребро каљено у пећи од глине,
седам пута оне су топљене.
7 Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,
заувек нас штитити од тог нараштаја.
8 Опаки се неспутано шире унаоколо,
кад се зло велича међу потомцима људи.
Хоровођи. Псалам Давидов.
13 Докле више, докле, о, Господе?
Зар ћеш ме ти ваздан заборављати?
Докле ћеш од мене своје лице крити?
2 Докле више да се питам у души,
и сваки дан у срцу тугујем?
Докле ће душманин да буде нада мном?
3 Погледај, услиши ме, Господе,
Боже мој, очи ми просветли,
да у сан смртни ја не утонем,
4 да не каже непријатељ:
„Ја сам га надјачао“,
и противници не ликују нада мном.
5 А ја ћу се у твоју милост уздати,
твоме се спасењу у срцу радовати.
6 Певаћу Господу, јер ми је био добростив.
За хоровођу. Давидов псалам.
14 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Господ с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају сви ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Господа не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
јер је Бог с родом праведничким.
6 Ругате се оном што убоги мисли,
али уточиште је њему у Господу.
7 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Господ врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
25 А, ако добијеш синове и унуке и останете у земљи, па се покварите и начините себи свакојаке клесане ликове чинећи што је зло у очима Господа, Бога твога, те изазовете његов гнев, 26 ево – позивам данас против вас небо и земљу као сведоке – бићете брзо истребљени из земље у коју идете преко Јордана да је заузмете; нећете дуго остати на њој, него ћете бити сасвим истребљени. 27 Господ ће вас расејати међу народе. Од вас ће преостати тек мали број међу народима којима ће вас Господ одвести. 28 Тамо ћете служити боговима које су људске руке начиниле од дрвета и камена, који не могу ни да виде ни да чују, ни да једу ни да миришу. 29 Оданде ћете тражити Господа, Бога свога. Наћи ћеш га ако га потражиш свим срцем својим и свом душом својом. 30 Када будеш у невољи и све те ово снађе у последњим данима, тада ћеш се окренути Господу, Богу своме, па ћеш слушати његов глас. 31 Јер, Господ, Бог твој, милостиви је Бог; он те неће оставити ни уништити, нити ће заборавити савез који је под заклетвом склопио с твојим оцима.
21 Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима!
А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. 22 Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авра̂мово потомство? И ја сам. 23 Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. 24 Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, 25 трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. 26 Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. 27 Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. 28 А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. 29 Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.
30 Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. 31 А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.
32 У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, 33 али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.
Не може се служити Богу и богатству
24 Нико не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству! 25 Зато вам кажем: не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за тело, чиме ћете се оденути. Није ли живот вреднији од хране и тело од одеће? 26 Погледајте птице на небу! Нити сеју, нити жању, нити сабиру у житнице, а ваш Отац небески их храни. Зар ви не вредите много више од њих? 27 Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само за један час?[a]
28 А зашто се бринете за одећу? Погледајте пољске љиљане! Не труде се нити преду. 29 А ја вам кажем да ни Соломон у свој својој раскоши није био одевен као и један од њих. 30 Па ако Бог тако одева биље које је данас у пољу, а већ сутра се баца у пећ, колико ли ће пре оденути вас, о, маловерни! 31 Не говорите забринуто: ’Шта ћемо јести?’ или: ’Шта ћемо пити?’ или: ’Шта ћемо обући?’ 32 Све то траже и многобошци. Јер, зна ваш небески Отац да вам је све то потребно. 33 Тражите прво Царство Божије и његову праведност, а све ово ће вам се додати.
34 Према томе, не брините се за сутрашњи дан, јер ће се сутра бринути о себи. Сваком дану је доста зла свога.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.