Book of Common Prayer
146 Славите Господа!
Душо моја, прослављај Господа!
2 Господа ћу прослављати докле живим,
док ме има Богу своме певаћу похвале!
3 Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
јер у њему избављења нема.
4 Напусти га дух његов, у земљу се враћа
и тог дана пропадне му што је наумио.
5 Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
оном што се Господу, Богу нада!
6 Он је створио небо, земљу
и море и све што је у њима;
он истине довека се држи.
7 Потлаченим он праведно узвраћа
и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
8 Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
Господ воли праведнике.
9 Господ штити придошлице,
олакшава сирочету и удовици,
а пут зликовцима осујећује.
10 Довека владаће Господ,
твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!
Славите Господа!
147 Славите Господа!
Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
баш је мило прикладно славити.
2 Господ гради Јерусалим
и окупља изгнане Израиљце.
3 Он лечи срца уцвељених
и ране им преповија.
4 Звезде он пребројава
и сваку од њих поименце зове.
5 Велик је наш Господ и силе големе,
његова је мудрост безгранична.
6 Господ диже понизне,
а зликовце до земље срозава.
7 Запевајте хвалоспев Господу!
Запевајте славопој на харфи Богу нашем!
8 Он је небо застро облацима,
за земљу се кишом постарао,
дао трави да расте по горју.
9 Он зверима храну даје кад затреба,
и гавранчићима када му загракћу.
10 Не задивљује се снагом коња,
не одушевљава се бедрима јунака.
11 Господу су мили ти што га се боје,
они што се надају милости његовој!
12 О, Јерусалиме, величај Господа!
О, Сионе, слави Бога свога!
13 Јер он је ојачао крила врата твојих,
благословио је децу твоју у теби.
14 Земљи твојој он мир доноси
и сити те пшеницом најбољом.
15 Реч одлуке своје он пошаље земљи,
и реч му већ хита, не застаје.
16 Он снег даје као да је вуна,
разбацује иње ко да је пепео.
17 Град свој баца као да су мрве
и мраз његов ко може да трпи?
18 Реч пошаље своју, па их онда топи;
ветром својим дуне и потеку воде.
19 Јакову је речи своје објавио
и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20 А то није урадио ниједном народу,
правила његова нису им позната.
Славите Господа!
111 Славите Господа!
Хвалићу Господа целим срцем својим,
на сабору праведника и у заједници!
2 Велика су дела Господња,
жељан их је свако ко ужива у њима.
3 Величанствено и славно дело је његово,
праведност његова трајаће довека.
4 Чудеса је своја учинио да се памте,
милосрдан је и милостив Господ.
5 Храну даје богобојазнима,
свог савеза довека се сећа.
6 Свом народу јавио је силу дела својих,
дајући им наследство народа.
7 Веродостојна су и праведна дела његових руку,
сви његови прописи су поуздани;
8 постављени од века до века,
учињени истинито и праведно.
9 За свој народ откуп је послао
и свој савез вечно поставио;
име му је и свето и страшно.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу.
Баш су разборити сви који тако чине[a]
и слава им траје за век века.
112 Славите Господа!
Благо човеку што се Господа боји
и у заповестима његовим радо ужива.
2 Моћно ће му потомство бити по земљи,
нараштај ће праведника благословен бити.
3 У кући му благо и иметак,
праведност му постојана вавек.
4 Светло и у тами сија праведнима,
милосрднима, милостивима и правичнима.
5 Сажаљив је добар човек, позајмљује,
праведно се у послу опходи.
6 Тај се никад уздрмати неће,
сећање на праведника трајаће довека.
7 Он не стрепи пред лошим вестима,
поузданог срца у Господа се узда.
8 Прибраног је срца, не страхује
док не заликује над душманима својим.
9 Он нештедимице дели,
даје сиротињи,
праведност његова остаје довека;
рог ће му се у части уздићи.
10 Видеће то злотвор, озлоједиће се,
шкрипаће зубима и гришће се;
пропашће жудња злотвора!
113 Славите Господа!
О, славите, слуге Господње,
славите име Господње!
2 Нек име Господње прослављано буде
од сад па довека!
3 Од изласка сунца па до његовог заласка,
прослављано било име Господње!
4 Над свим народима узвишен је Господ,
слава му је врх небеса.
5 Ко је као Господ, Бог наш,
што столује у висини;
6 што се сагне да погледа
и по небу и по земљи?
7 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога;
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Од нероткиње у кући
чини срећну мајку деце.
Славите Господа!
Мојсије подсећа Израиљце да држе савез
4 А сад, Израиљу, послушај заповести и уредбе које вас учим да држите, да бисте могли да живите, те да бисте могли да уђете и запоседнете земљу коју вам даје Господ, Бог ваших отаца. 2 Не додајте ништа ономе што вам заповедам, нити шта одузимајте од тога, него држите заповести Господа, Бога вашег, које вам налажем.
3 Својим очима сте видели шта је Господ учинио Вал-Фегору – како је Господ, Бог твој, истребио из твоје средине сваког ко је пошао за Вал-Фегором. 4 А ви, који сте стали уз Господа, живи сте и данас.
5 Ево, поучио сам вас о заповестима и уредбама које ми је Господ, Бог мој, заповедио да их вршите у земљи у коју улазите да је запоседнете. 6 Држите их и вршите, јер ће то бити ваша мудрост и разум у очима народа. Кад буду чули за све ове уредбе, рећи ће: ’Само је овај велики народ мудар и разуман.’ 7 Јер, има ли који други велики народ бога који му је толико близу као што је нама близу Господ, Бог наш, кад год га призовемо? 8 Који то велики народ има тако праведне заповести и уредбе, као што је сав овај Закон који вам данас дајем?
9 Само пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје које си видео својим очима. Нека не ишчиле из твог сећања целог твог живота; шта више, поучи о њима и своју децу и своје унуке.
4 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом, који ће судити живима и мртвима, и његовим доласком, и његовим Царством: 2 проповедај реч, устрај и кад је згода и кад је незгода, опомени, укори и охрабри с пуно стрпљења и поуке. 3 Јер, доћи ће време када људи неће подносити здраво учење, него ће сходно својим жељама окупљати око себе учитеље да им голицају уши, 4 те одбијати да слушају истину окрећући се бајкама. 5 А ти буди трезвен у свему, поднеси патњу, изврши дужност проповедника Радосне вести, доврши потпуно своју службу.
6 Јер ја се већ изливам као жртва изливница, и време мог одласка се примакло. 7 Добру сам битку изборио, трку сам довршио, веру сам сачувао. 8 Осим тога, већ ми је приправљен венац праведности, којим ће ме наградити Господ, праведни судија, и не само мене, него и све оне који с љубављу чезну да се он појави.
Исусово помазање у Витанији
12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2 Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3 Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.
4 Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5 „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6 Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.
7 Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.