Book of Common Prayer
148 Славите Господа!
Славите Господа са небеса,
славите га на висинама!
2 О, анђели сви његови, славите га,
славите га, све војске његове!
3 Славите га, сунце и месече,
славите га, све блиставе звезде!
4 Славите га, небеса највиша,
и ви, воде врх небеса!
5 Нек Господње име славе,
јер он заповеди и они посташе.
6 За сву вечност њих је поставио,
уредбу је дао која проћи неће.
7 Ви са земље славите Господа –
немани морске и дубино свака;
8 громе и граде, снеже и магло,
олујо што реч његову остварујеш;
9 горе и сва брда, свако стабло родно
и сви кедрови;
10 звери и сва стоко,
гмизавци и птице крилате;
11 земаљски цареви и сви људи,
главари и владари земље;
12 младићи, а и девојке;
стари са младима!
13 Нек Господње име славе,
јер само је његово име узвишено;
величанство му је и над земљом и над небесима!
14 Свом народу он ће рог уздићи –
славу сваког који му је веран –
народу израиљском, народу њему блиском.
Славите Господа!
149 Славите Господа!
Нову песму запевајте Господу
и његове хвалоспеве у збору верника.
2 Нек Израиљ радује се своме Створитељу!
Нека кличе своме Цару народ са Сиона!
3 Нек му име славе играјући коло,
нек му засвирају на бубњу и лири.
4 Јер Господу је његов народ мио,
он понизне овенчава спасењем.
5 Нека народ верни ликује у части!
Нека кличу са лежаја својих!
6 У грлима нек им буду хвалоспеви Божији,
у рукама им мач с обе стране оштар;
7 да се освете народима
и донесу казну туђинцима;
8 да ланцима цареве им свежу
и окују гвожђем њихове племиће;
9 да на њима изврше записану пресуду,
што је на част свих његових верних.
Славите Господа!
150 Славите Господа!
Славите Бога у Светилишту његовом,
славите га под небеским сводом силе његове!
2 Славите га због његових силних дела,
славите га због његове силне величине!
3 Славите га уз јеку труба,
славите га и лиром и харфом!
4 Славите га и бубњем и колом,
славите га струнама и свиралама!
5 Славите га цимбалима громким,
славите га цимбалима звонким!
6 Нек Господа слави све што дише!
Славите Господа!
114 Када је из Египта изашао Израиљ,
дом Јаковљев из народа туђинског језика,
2 Јуда је постао његово Светилиште
и Израиљ царство његово.
3 Видело то море, па устукну,
а и Јордан потече уназад.
4 Ко овнови поскакаше горе
и брежуљци попут јагањаца.
5 Море, што си утекло?
Јордане, што си уназад потекао?
6 Горе, што скачете ко овнови
и ви, брежуљци, попут јагањаца?
7 Пред Господом потреси се, земљо,
пред Јаковљевим Богом;
8 што претвара стену у језеро,
кремен-камен у свој извор воде.
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
Позив мудрости и лудости
9 Мудрост је кућу своју сазидала
и за њу седам стубова исклесала.
2 Поклала је своју стоку, вино своје зачинила,
своју трпезу поставила;
3 послала је слушкиње своје
и позива са највиших градских места:
4 „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
5 „Дођите, једите моју храну
и пијте вино које сам зачинила!
6 Оканите се лаковерја и живећете,
напредујте разумним путем.“
7 Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује,
себи шкоди онај ко кори зликовца.
8 Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео,
прекоревај мудрог и волеће те.
9 Реци мудром и биће мудрији,
поучи праведнога и ученији ће бити.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу
и знање познавањем Светог.
11 Са мном ће се дани твоји умножити
и година твог живота биће много.
12 Ако си мудар, мудар си за своје добро,
а ако си подсмевач, то ти је на терет.
14 Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. 15 Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. 16 Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса. 17 Апостоли су положили руке на њих, те су примили Духа Светога.
18 Кад је Симон видео да се Дух даје полагањем руку апостола, понудио им је новац 19 рекавши: „Дајте и мени ту власт да свако на кога положим руке прими Духа Светога.“
20 Петар му је одговорио: „Нека твој новац пропадне заједно с тобом кад си мислио да новцем можеш да стекнеш Божији дар. 21 Ти немаш ни дела ни удела у овој служби, јер твоје срце није право пред Богом. 22 Покај се за то зло и моли се Господу, не би ли ти опростио што си то наумио у свом срцу. 23 Видим, наиме, да си пун горког отрова и у оковима неправде.“
24 „Молите се Господу за мене – молио их је Симон – да ми се не догоди ништа од овога што сте рекли.“
25 Након што су им сведочили и објавили им реч Господњу, Петар и Јован су се вратили у Јерусалим, проповедајући успут Радосну вест у многим самарјанским селима.
Прича о милосрдном Самарјанину
25 Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
26 Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“
27 Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“
28 Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“
У дому Марте и Марије
38 Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. 39 Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. 40 А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“
41 Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, 42 а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.