Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов Псалам.
140 О, Господе, избави ме од човека злобног,
од човека насилника ти мене заштити;
2 оног што му срце злобу смишља,
оних што поваздан започињу свађе.
3 Попут змије оштре језик,
отров им је змијски под уснама. Села
4 Заштити ме, о, Господе,
од шака поквареног,
од човека насилника ти мене заштити
и од оних што би да ме са ногу помету.
5 Охоли су ми замку и омче сакрили,
крај пута ми мрежу раширили
и клопке ставили. Села
6 Господу говорим: „Бог мој ти си!“
О, Господе, пригни ухо гласу мојих преклињања!
7 О, Господе Боже, сило мог спасења,
у дан ратни главу моју покриј.
8 О, Господе, не дај злобном по жељама;
злу намеру му не оствари, да се не охоли. Села
9 Ено глава оних што ме окружују!
Зло усана њиних нек се на њих сручи!
10 Нека на њих падне жар угљени;
у ватру нека их гурне,
у раке, и нек се не дигну!
11 Нека се клеветник не укорени на земљи;
насилника нека злоба лови,
нека га надвлада.
12 А ја знам да ће Господ суд донети сиромаху
и правду за убогога!
13 Нек праведни хвале твоје име!
Честити ће пред тобом живети!
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
142 Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2 Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3 Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4 Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5 О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6 Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7 Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
Псалам Давидов.
141 О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
глас ми почуј када те дозивам!
2 Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
моје руке подигнуте ко вечерњи принос.
3 О, Господе, пред уста ми стражу стави,
чувај врата усана мојих!
4 Моме срцу не дај злој речи да скрене,
да се предам злоби са злобним људима;
не дај да се сладим сластима њиховим.
5 Нек праведник милошћу удара ме;
нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
против злих дела злотвора.
6 Низ литицу бацише их њихове судије
што су чуле речи моје,
јер су милозвучне.
7 Ко кад неко оре и по земљи рије,
расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.
8 А ја теби, о, Господе Боже,
очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
душу моју не сатири!
9 Чувај ме, да ме не зграби замка
што су ми је поставили
и клопке злочинаца.
10 У мреже своје нек падну злобници,
а ја нек их прођем!
Псалам Давидов.
143 О, Господе, чуј молитву моју
и послушај преклињања моја!
Услиши ме по верности,
по праведности својој.
2 Са слугом својим немој на суд ићи,
јер пред тобом нема живог,
а да је праведан.
3 Јер душманин душу моју гони,
живог ме о земљу ломи;
тера ме да живим по мрачним местима,
као оне што су одавно покојни.
4 Клонуо је дух мој у мени,
срце ми је уцвељено у грудима!
5 Прохујалих дана присећам се,
уносим се у сва твоја дела
и разматрам дело твојих руку.
6 Руке своје к теби ширим,
душа моја те је жедна
као земља сува. Села
7 Пожури се, услиши ме!
О, Господе, дух мој копни!
Лице своје од мене не скривај,
да не будем попут оних што иду у раку.
8 Кад је јутро објави ми своју милост,
јер у тебе уздајем се;
објави ми пут којим ћу поћи
јер је моја душа тебе жељна.
9 О, Господе, избави ме од душмана мојих!
К теби бежим да се скријем.
10 Поучи ме да по твојој вољи чиним,
јер Бог мој ти си;
ти си доброг духа,
поведи ме где је земља равна.
11 О, Господе, због имена свога
сачувај ме живог!
Праведношћу својом душу моју
од невоље спаси.
12 По милости својој
затри противнике моје;
искорени све душмане душе моје,
јер ја сам твој слуга!
Израиљев повратак у земљу
21 Ја ћу показати своју славу међу народима и сви ће народи видети мој суд који сам извршио, и моју руку коју сам на њих спустио. 22 А дом Израиљев знаће од тог дана надаље да сам ја, Господ, њихов Бог. 23 И знаће народи да је дом Израиљев изгнан због своје кривице, јер су ми били неверни. Зато сам сакрио своје лице од њих и предао их у руке њихових непријатеља, да сви изгину од мача. 24 Поступио сам с њима према њиховим нечистоћама и преступима, и сакрио своје лице од њих.
25 Зато говори Господ Бог: сада ћу вратити робље Јаковљево и смиловати се свему дому Израиљеву. Показаћу ревност за своје свето име. 26 Они ће носити срамоту и сва њихова неверства, којима су се огрешили о мене, када су спокојно живели у својој земљи, и није било никога да их плаши. 27 Када их вратим из народа и скупим их из земаља њихових непријатеља, показаћу своју светост пред многим народима. 28 Тада ће знати да сам их ја, Господ Бог њихов, изгнао међу народе, али да сам их опет сабрао у њиховој земљи. И нећу оставити тамо ниједног од њих. 29 Нећу више крити своје лице од њих, него ћу излити свога Духа на дом Израиљев – говори Господ Бог.’“
Деца Божија
3 Погледајте колику нам је љубав Отац даровао: толику да се зовемо Божијом децом, као што и јесмо. Свет не зна ко смо ми, јер није упознао њега. 2 Вољени моји, сад смо деца Божија, а шта ћемо постати то нам још није откривено. Међутим, знамо да ћемо када се он појави бити њему слични, јер ћемо га видети онаквог какав заиста јесте. 3 И свако ко полаже ову наду у њега, чисти себе као што је он са̂м чист.
4 Свако ко чини грех крши Закон, јер грех је безакоње. 5 Ви знате да се Христос појавио да уклони грехе и да је он без греха. 6 Нико ко остаје у њему не живи у греху, а ко живи у греху није га ни видео ни упознао.
7 Дечице, не дајте да вас ко заведе. Свако ко чини правду, праведан је, као што је са̂м Христос праведан. 8 Ко живи у греху, од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Син Божији је дошао због овога: да уништи дела ђаволска. 9 Нико ко је од Бога рођен не живи у греху, зато што његово семе пребива у њему. Он не може да живи у греху, јер је рођен од Бога. 10 По овоме се препознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини правду и не воли свога брата, не припада Богу.
24 Ученик није изнад свога учитеља, нити је слуга изнад свога господара. 25 Ученику је довољно да буде као његов учитељ и слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће погрднијим именима назвати његове укућане.
Не треба се плашити
26 Зато се не бојте људи, јер нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. 27 Што вам кажем у тами, реците на светлу и што вам се тихо каже на ухо, објавите гласно с кровова.
28 Не бојте се оних који убијају тело; они душу не могу убити. Више се бојте онога који може и душу и тело да погуби у паклу. 29 Зар се не продају два врапца за један новчић? Ипак, ни један од њих не пада на земљу а да то дозволи ваш Отац. 30 А вама су и све власи на глави пребројане. 31 Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.
32 Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. 33 А ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред мојим Оцем који је на небесима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.