Book of Common Prayer
106 Славите Господа!
Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Ко ће да искаже силна Господња дела,
да му сву славу разгласи?
3 Благо онима што се држе правде,
онима што увек поступају праведно.
4 Сети ме се, о, Господе,
када си милостив свом народу;
у спасењу своме
и мене се сети;
5 да видим напредак твојих изабраних,
да се радујем у радости народа твога
и хвалим се са твојим наследством.
6 Згрешили смо као преци наши;
учинили смо неправду, скривили смо!
7 Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,
нису спомињали твоју велику милост,
па су се побунили крај мора,
крај Црвеног мора.
8 А он их је избавио зарад свог имена,
да би силу своју показао.
9 Запретио је Црвеном мору
и оно је пресушило,
па их је водио дубинама
као по пустињи.
10 Спасао их је од руке мрзитеља,
откупио из руке душмана.
11 И воде су преплавиле њихове крвнике,
нико од њих преостао није.
12 Тада су поверовали његовим речима
и певали му хвалоспеве.
13 Али брзо су му дела заборавили,
на савет његов чекали нису.
14 У пустињи их спопаде жудња,
у пустари су искушавали Бога.
15 И он је дао како су тражили,
али им је душе разболео.
16 У табору су завидели Мојсију и Арону,
свецу Господњем.
17 На то се земља распукла,
прогутала је Датана
и затрпала Авиронову дружину.
18 Букнула је ватра у дружини,
сукнуо је пламен на злобнике.
19 На Хориву излили су теле,
клањали се ливеном идолу;
20 заменули су Славу своју
за лик вола који пасе траву!
21 Заборавили су Бога, свог избавитеља,
који је у Египту велика учинио дела;
22 чудеса у Хамовој земљи
и страхоте на Црвеном мору.
23 Рекао је да би их истребио,
да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
и одвратио његов разорни гнев.
24 Презрели су земљу милу
и нису веровали његовој речи.
25 Гунђали су у својим шаторима
и глас Господњи слушали нису.
26 А он им се заклео
да ће их побити у пустињи;
27 да ће им побити децу међу народима
и раселити по земљама.
28 Али они су се приклонили Вал-Фегору
и јели жртве за мртве.
29 Својим су га поступцима на гнев изазвали
па је пошаст букнула међу њима.
30 Али устао је Финес да посредује
и пошаст је стала.
31 То му се урачунало као праведност
кроз сва поколења, довека.
32 Гневили су га и на водама Мериве,
па је и Мојсије због њих настрадао;
33 јер су му дух раздражили
па је непромишљено говорио уснама својим.
34 Нису истребили народе
за које им је Господ заповедио.
35 Помешали су се с народима,
навикнули на њихова дела.
36 Служили су њиховим идолима
и они су им постали замка.
37 Жртвовали су своје синове
и своје ћерке злодусима.
38 Проливали су невину крв,
крв својих синова и својих ћерки
које су жртвовали идолима Ханана;
крвљу су опоганили земљу.
39 Оскрнавили су се делима својим,
одали се блуду поступцима својим.
40 Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,
згадило му се његово наследство.
41 Предавао их је у руке народа
па су над њима владали они што их мрзе;
42 тлачили их њихови душмани,
понизили под њиховом влашћу.
43 Много пута их је избављао,
али су били бунтовних намера,
па су пропадали у својим кривицама.
44 Али он би их погледао у њиховој муци,
чуо би им преклињање;
45 па се због њих подсетио свог савеза
и сажалио по великој милости својој.
46 Чак је учинио да им се смилују
сви тлачитељи њихови.
47 Спаси нас, Господе, Боже наш,
скупи нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.
48 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века до века.
И сав народ нека каже:
„Амин.“
Славите Господа!
Одговорност пророка
33 Дође ми опет реч Господња: 2 „Сине човечији, говори својим сународницима. Реци им: ’Ако доведем мач на неку земље, а народ земље узме једног човека из својих крајева и поставе га за чувара, 3 и ако он види да мач долази на ту земљу, па затруби у трубу и опомене народ, 4 али се онај који чује глас трубе не да опоменути, а мач дође и покоси га, његова ће крв пасти на његову главу. 5 Пошто је чуо глас трубе, а није се дао опоменути, његова ће крв бити на њему. Да се дао опоменути, спасао би себи живот. 6 Ако чувар види да мач долази, а не затруби у трубу, те народ не буде опоменут, а дође мач и покоси једног од њих, тај ће платити животом за своју кривицу, али ћу одговорност за његову крв тражити од чувара.’
7 Тебе сам, сине човечији, поставио за чувара дому Израиљевом. Кад чујеш реч из мојих уста, пренеси им моју опомену. 8 Кад кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети’, а ти му не кажеш ништа како би га опоменуо да се окане свог опаког пута, опаки ће свакако умрети због своје кривице, али ћу одговорност за његову смрт тражити од тебе. 9 Али ако опоменеш опаког да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, умреће за своју кривицу. Ти ћеш, пак, спасти себи живот.
10 А ти, сине човечији, реци дому Израиљеву: ’Ви говорите: наши преступи и греси нас терете, и због њих пропадамо. Како ћемо опстати!’ 11 Реци им: ’Живота ми мога – говори Господ Бог – није мени мило да опаки умре, него да се врати са свог пута и живи. Вратите се! Вратите се са својих злих путева! Зашто да изгинете, доме Израиљев?’
Реч живота
1 Оно што је било од почетка, што смо чули, што смо својим очима видели, што смо посматрали и својим рукама опипали, то је о њему, Речи живота. 2 Он, живот, показао се видљивим; ми смо га видели, па сведочимо и објављујемо вам њега, вечни живот који је био са Оцем и нама се објавио. 3 Што смо видели и чули, то објављујемо и вама, да и ви имате заједништво са нама. А наше заједништво је са Оцем и са Сином његовим, Исусом Христом. 4 Ово пишемо да наша радост буде потпуна.
Бог је светлост
5 Ово је вест коју смо чули од њега и јављамо је вама: Бог је светлост и у њему нема никакве таме. 6 Ако кажемо да имамо заједништво са њим, а живимо у тами, тада лажемо, и не поступамо по истини. 7 Али, ако живимо у светлости као што је са̂м Бог у светлости, тада имамо заједништво један са другим, и крв његовог Сина Исуса чисти нас од свакога греха.
8 Ако кажемо да немамо греха, сами себе варамо и истине нема у нама. 9 Ако му, пак, признајемо своје грехе, он је веран и праведан: опростиће нам грехе и очистиће нас од сваке неправде. 10 Ако кажемо да нисмо згрешили, правимо га лажљивцем и његове речи нема у нама.
Исцељење двојице слепих
27 Кад је Исус одлазио оданде, крену за њим два слепца. Викали су и говорили: „Сине Давидов, смилуј се на нас!“ 28 Кад је ушао у кућу, слепци му приступе. Исус их упита: „Верујете ли да вас могу исцелити?“
„Да, Господе!“ – одговорише они.
29 Онда је Исус дотакао њихове очи и рекао: „Нека вам буде по вашој вери.“ 30 Тог часа су прогледали, а Исус им строго напомену: „Гледајте да нико не дозна за ово!“ 31 А они, изашавши из куће, пронеше глас о њему по целом оном крају.
Исцељење немог и опседнутог човека
32 Тек што су ова двојица изашла, кад ето, доведоше му човека који није могао да говори јер је био опседнут злим духом. 33 Пошто је Исус истерао злог духа, неми човек је проговорио. Народ је остао у чуду говорећи: „Никада се тако нешто није догодило у Израиљу.“
34 Ипак, фарисеји рекоше: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.