Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
20 Нека те Господ услиши у дан невоље,
нека те име Бога Јаковљевог штити.
2 Нека ти пошаље помоћ из Светиње,
са Сиона нека те подупре.
3 Нека се сети свих твојих приноса,
и свеспалницу твоју нека прими. Села
4 Нека ти да̂ што ти срце хоће,
и сваку замисао твоју нека испуни.
5 А ми ћемо клицати ради твог спасења,
и у име Бога нашега дизати заставе.
Нека Господ испуни све твоје молбе.
6 Сада знам да Господ спасава свога помазаника,
и услишава га са свог светог неба,
силним спасењем своје деснице.
7 Једни се хвале колима, други коњима,
а ми именом Господа, Бога нашега.
8 Они посрћу и падају,
ми се дижемо и стојимо.
9 Господе, спаси цара,
услиши нас када призовемо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
21 Господе, по твојој се снази цар весели,
како се много радује твоме спасењу!
2 Дао си му што му срце жели,
прошњу његову ниси одбио. Села
3 Јер сусрео си га добрим благословима,
на главу му ставио круну од сувога злата.
4 Живот је од тебе тражио и живот си му дао;
дуге дане заувек и довека.
5 Велика је твоја слава у твоме спасењу,
подарио си му сјај и величанство,
6 Јер ти му подари благослове довека,
дао му да се весели у радости твог лица.
7 Јер цар се узда у Господа,
и милошћу се Свевишњега неће уздрмати.
8 Рука ће ти наћи све твоје душмане,
десница ти наћи оне што те мрзе.
9 Учинићеш да буду као пећ огњена кад се појавиш,
Господ ће их прогутати у своме гневу,
огањ прождраће их.
10 Истребићеш им потомке са земље,
и семе њихово међу потомцима људи.
11 Јер зло су наумили против тебе,
заверу сковаше, ал’ неће им успети,
12 јер ти ћеш их у бег натерати,
кад им стрелу упериш у лице.
13 Узвиси се, Господе, у својој сили!
А ми ћемо певати и славити твоју снагу.
Псалам Давидов.
110 Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.
2 Жезло снаге твоје пружа Господ са Сиона:
Сред душмана својих владај!
3 Твој ће ти се народ радо дати у дану твог похода;
у сјају славе, у цику зоре младићи су твоји као роса.“
4 Господ је дао заклетву
и неће је повући:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.
5 Господ ти је с десне стране
и цареве ломи у дану свог гнева.
6 Он народима суди, све је пуно лешева;
широм поља он главе разбија.
7 Он из потока крај пута пије
и због тога диже главу.“
116 Ја волим Господа, јер је чуо мој глас
и преклињања моја;
2 пригнуо је ухо своје к мени
и докле живим ја ћу да му вапим!
3 Смртна су се ужад сплела око мене
и замка Света мртвих спопала ме;
снађоше ме и мука и чемер.
4 Али име сам Господње звао:
„О, Господе, преклињем те,
избави ми душу!“
5 Милостив је и праведан Господ,
наш је Бог милосрдан!
6 Господ брани простодушне,
јер када сам био лаковеран, он ме је спасао.
7 Ти се опет смири, душо моја,
јер ти Господ обилно узврати!
8 Да, ти си душу моју од смрти спасао,
око моје од плакања,
ногу моју од спотицања.
9 У земљи живих
пред Господом ја ћу ићи.
10 Поверовао сам, макар и говорим:
„Ојађен сам јако!“
11 А рекао сам брзоплето:
„Сваки човек је лажљивац!“
12 Чиме Господу да узвратим
за све његово добро према мени?
13 Чашу ћу спасења да подигнем,
Господње ћу име да призовем!
14 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом.
15 Скупоцена је у очима Господњим
смрт његових верних.
16 О, Господе, ја сам слуга твој!
Твој сам слуга, син твоје слушкиње,
са мене си расково окове!
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призваћу ја име Господње!
18 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом;
19 у двориштима Дома Господњег,
усред тебе, о, Јерусалиме.
Славите Господа!
117 Сви пуци, славите Господа,
величајте га, сви народи!
2 Јер му је моћна милост према нама
и довека истина је Господња!
Славите Господа!
15 Стрпљивошћу се наговара владар,
а и језик благи може кост да сломи.
16 Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,
јер ћеш га повратити ако се преједеш.
17 Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,
да те се не засити и не замрзи те.
18 Попут буздована, мача и стреле оштре
је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
19 Зуб покварен и клецава нога
је поверење у издајника у дану невоље.
20 Као човек што хаљину скида по зимскоме дану
и као сирће на шалитри,
такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
21 Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га водом.
22 Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу,
а Господ ће да ти плати.
23 Северац кишу доноси,
а језик оговарачки срдита лица.
24 Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
25 Што је студен вода души изнуреној,
то је добра вест из далеке земље.
26 Замућен извор и бунар зарушени
је праведник што тетура пред неправедником.
27 Није добро преждрати се меда
и људима на част није да част своју траже.
28 Град проваљен и без зида
је човек који не зна себе самог да обузда.
1 Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Филипима, заједно са надгледницима и служитељима. 2 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
Захвалност и молитва
3 Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим. 4 У свакој својој молитви за све вас, увек се молим с радошћу 5 ради вашег учешћа у ширењу Радосне вести, од првог дана до данас. 6 Уверен сам да ће Бог, зачетник доброг дела у вама, довршити то дело до Дана у који ће Исус Христос доћи. 7 А и право је да овако мислим о свима вама, јер вас носим у своме срцу, све вас који учествујете са мном у милости, како у мојим оковима, тако и у одбрани и утврђивању Радосне вести. 8 Бог ми је сведок да чезнем за свима вама љубављу Исуса Христа. 9 А ја се молим да ваша љубав све више напредује у спознаји и пуном увиду у исправно живљење, 10 да можете просудити шта је најбоље, како бисте били чисти и беспрекорни за дан Христов, 11 испуњени праведношћу – плодом што се посредством Христа Исуса стиче, на славу и хвалу Божију.
Исуса хапсе
18 Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.
2 А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.
3 Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.
4 Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“
5 Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“
Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. 6 Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.
7 Исус их поново упита: „Кога тражите?“
Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“
8 Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“
9 То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“
10 Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.
11 Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“
12 Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. 13 Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. 14 Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.