Book of Common Prayer
א Алеф
119 Благо људима беспрекорног пута,
по Господњем Закону што живе.
2 Благо онима што се држе његових прописа,
што га траже целим срцем;
3 и неправду што не чине,
према стазама његовим што живе.
4 Своје си нам одредбе ти дао
да би их се предано држали.
5 О, када би моје стазе постојане биле,
да се твојих уредаба држим!
6 Ја се онда застидео не би,
све заповести твоје кад бих разматрао.
7 Честитог ћу срца хвалу теби дати,
кад правила праведности твоје будем научио.
8 Држаћу се твојих уредаба,
а ти мене сасвим не напуштај!
ב Бет
9 Како младић чистим пут свој да одржи?
Држећи се речи твоје.
10 Тебе тражим целим срцем својим,
не дај ми да лутам од твојих заповести.
11 Твоју реч сам у срце сакрио
да ти не бих сагрешио.
12 О, Господе, благословен ти си!
Поучи ме својим уредбама.
13 Уснама ја својим објављујем
сва правила уста твојих.
14 Радујем се путу прописа твојих
као да је сваковрсно благо.
15 На одредбе твоје мислим,
на путеве твоје пазим.
16 Уживам у уредбама твојим,
забораву реч ти не дам.
ג Гимел
17 Слузи своме благонаклон буди,
па да живим и реч твоју држим.
18 Очи ми отвори, па да гледам
у чудеса твојега Закона.
19 Ја сам дошљак на земљи,
заповести своје не скривај од мене.
20 Сатире се душа моја,
јер за правилима твојим стално жуди.
21 Ти бахате прекореваш, проклети су они
који застранише од заповести твојих.
22 Скини с мене ругања и презир,
јер се твојих прописа ја држим.
23 И главари заседају, против мене се договарају;
а твој слуга размишља о твојим уредбама.
24 Да, прописи су твоји
уживања моја, саветници моји.
Хоровођи: према Шеминиту. Псалам Давидов.
12 Спасавај, Господе,
јер нестаде верни,
ишчезнуше побожни
међу потомцима људи.
2 Свако вара свога ближњега,
усне њихове говоре ласкаво,
а у срцу другачије мисле.
3 Нек затре Господ усне превртљиве,
нек истреби језик хвалисави.
4 „Наш је језик, наша снага“ – кажу,
„усне су нам наша узданица.
Ко ће онда да влада над нама?“
5 „Ради сиромаха што су потлачени,
и убогога што стење под муком,
ја ћу сад устати – говори Господ –
спасење му дати за којим уздише.“
6 Речи Господње чисте су речи,
сребро каљено у пећи од глине,
седам пута оне су топљене.
7 Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,
заувек нас штитити од тог нараштаја.
8 Опаки се неспутано шире унаоколо,
кад се зло велича међу потомцима људи.
Хоровођи. Псалам Давидов.
13 Докле више, докле, о, Господе?
Зар ћеш ме ти ваздан заборављати?
Докле ћеш од мене своје лице крити?
2 Докле више да се питам у души,
и сваки дан у срцу тугујем?
Докле ће душманин да буде нада мном?
3 Погледај, услиши ме, Господе,
Боже мој, очи ми просветли,
да у сан смртни ја не утонем,
4 да не каже непријатељ:
„Ја сам га надјачао“,
и противници не ликују нада мном.
5 А ја ћу се у твоју милост уздати,
твоме се спасењу у срцу радовати.
6 Певаћу Господу, јер ми је био добростив.
За хоровођу. Давидов псалам.
14 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Господ с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају сви ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Господа не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
јер је Бог с родом праведничким.
6 Ругате се оном што убоги мисли,
али уточиште је њему у Господу.
7 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Господ врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
17 Бољи је и залогај сувог хлеба у спокоју,
него кућа пуна жртвеног меса у свађи.
2 Честити слуга ће владати над нечасним наследником
и делиће наследство са браћом.
3 Топионица је за сребро и пећ је за злато,
а Господ испитује срца.
4 Злотвор пази на усне зликовачке,
а заводник слуша језик раздора.
5 Ко се руга сиромаху срамоти му Саздатеља,
некажњено неће проћи ко ликује због пропасти.
6 Унуци су старцима ко круна
и дика су родитељи деци.
7 Будали не стоје усне беседничке,
а камоли кнезу усне лажљивице.
8 Мито је за даваоца као драги камен,
јер му чини да успева где се год окрене.
9 Ко преступ покрива, тежи љубави,
а ко причу препричава раздваја блиске пријатеље.
10 Укор разумнога прониче дубоко,
више него неразумног стотину удараца.
11 Зликовцу је само до метежа стало,
али ће му бити послан сурови посланик.
12 Боље је човеку да набаса на медведицу којој су отели медведиће,
него на безумника у лудости његовој.
13 Ко на добро злом узвраћа,
никада му од зла неће починути кућа.
14 Ко препирку отпочиње, тај бујицу ослобађа.
Зато се заваде клони пре него што шикне.
15 И онај што оправдава кривог и онај што окривљује правог –
обојица су мрски Господу.
16 Чему благо у руци немудрог,
кад намере нема да мудрост затражи?
17 Пријатељ воли у свако доба,
а и брат се за невољу рађа.
18 Неразуман човек руку пружа
и сигурно јамчи за ближњега свога.
19 Ко воли раздор воли и преступ,
посрнуће тражи ко подиже врата своја у висине.[a]
20 Човек срца поквареног не налази добро,
а коме је поган језик у невољу пада.
Одлике људи у последњим временима
3 Ово знај: у последњим данима настаће тешка времена. 2 Људи ће, наиме, постати саможиви, среброљупци, хвалисави, надмени, хулници, непослушни родитељима, незахвални, несвети, 3 безосећајни, непомирљиви, оговарачи, необуздани, сурови, мрзитељи добра, 4 издајници, лакомислени, надувени, који више воле задовољства него Бога. 5 Они имају обличје побожности, али су се одрекли њене силе. Клони се таквих!
6 Међу овима су и они што се увлаче у куће и лове лаковерне жене оптерећене гресима и свладане различитим пожудама. 7 Оне увек уче, али никако не могу да дођу до познања истине. 8 И као што су се Јаније и Јамврије супротставили Мојсију, тако се и ови људи супротстављају истини. Њихов ум је изопачен, а њихова вера безвредна. 9 Али они више неће напредовати, јер ће њихово безумље постати свима очигледно.
Последња упутства
10 А ти си верно следио моје учење, начин живота, залагање, веру, стрпљивост, љубав, постојаност, 11 прогонства, страдања, која су ме задесила у Антиохији, у Икониуму, Листри. Каква ли сам само прогонства поднео! А, ето, Господ ме је од свих избавио. 12 Сви који хоће да живе побожним животом у Христу Исусу биће прогоњени. 13 А зли људи и варалице постајаће све гори и гори, варајући друге и варајући себе. 14 Но, ти се држи онога што си научио и у шта си уверен, будући да знаш од кога си се научио. 15 Ти, наиме, од малена познајеш Света писма, која ти могу дати мудрост која води к спасењу посредством вере у Христа Исуса. 16 Све Писмо је богонадахнуто, те корисно за поуку, за саветовање, за поправљање, за одгајање у праведности, 17 тако да човек Божији буде врстан, спреман за свако добро дело.
Исус пере ноге ученицима
13 Било је то пред празник Пасхе. Исус је знао да је дошао час да оде са овог света к Оцу. Тада је показао колико воли оне који су му припадали на овом свету, а волео их је до краја.
2 Исус и његови ученици су били за вечером. Ђаво је Јуди Искариоту, сину Симоновом, већ био убацио у срце намисао да изда Исуса. 3 Исус је знао да му је Отац предао потпуну власт; знао је да од Бога долази и да ће к Богу отићи. 4 Тада је устао од вечере, скинуо са себе горњи део одеће, и опасао убрус око бедара. 5 Онда је налио воду у лавор, па је почео да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим је био опасан.
6 Када је дошао до Симона Петра, овај му рече: „Господе, зар ти да переш моје ноге?“
7 Исус му одговори: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш разумети после.“
8 Петар му рече: „Никада ти нећеш прати моје ноге!“
Исус му рече: „Ако ти не оперем ноге, немаш удела са мном.“
9 Симон Петар му рече: „Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу!“
10 Исус му рече: „Ономе који је окупан треба опрати само ноге, јер је већ сав чист. Ви сте чисти, али не сви.“ 11 Исус је знао ко је његов издајник, па је зато рекао: „Нисте сви чисти.“
12 Након што је опрао ноге ученицима, Исус је обукао своју горњу одећу и вратио се на своје место за столом. Онда их је упитао: „Да ли разумете шта сам вам учинио? 13 Ви ме називате учитељем и Господом, и с правом то кажете, јер ја то и јесам. 14 Дакле, ако сам ја, Господ и учитељ, опрао вама ноге, онда сте и ви дужни да перете ноге једни другима. 15 Дао сам вам пример: чините онако како сам ја учинио вама. 16 Заиста, заиста вам кажем: слуга није већи од свог господара, нити је апостол већи од онога који га је послао. 17 Пошто знате ово, бићете блажени ако то и чините.
Исусов издајник
18 Не говорим о свима вама. Ја знам које сам изабрао. Али Писмо мора да се обистини, кад каже: ’Онај који са мном једе, окрену се против мене.’ 19 Кажем вам пре него што се то догоди, да бисте, када се то збуде, веровали да сам ја онај који јесте. 20 Заиста, заиста вам кажем: ко прихвата онога кога ја шаљем, мене прихвата, а ко прихвата мене, прихвата онога који је мене послао.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.