Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
Анин хвалоспев Богу
2 Тада се Ана помоли и рече:
»Срце ми се радује у ГОСПОДУ.
ГОСПОД ми даде победу[a].
Над непријатељима гласно ликујем,
јер се радујем што си ме спасао.
2 Нема светога као што је ГОСПОД!
Осим тебе нема ниједнога!
Нема Стене као што је наш Бог!
3 Не говорите више тако охоло;
нека вам бахате речи не излазе из уста,
јер ГОСПОД је Бог који зна
и он одмерава дела.
4 Ратницима лук се сломи,
а посрнули се опасују снагом.
5 Који беху сити, под најам се дају ради хлеба,
а који беху гладни, више не гладују.
Нероткиња родила седморо,
а копни мајка многих синова.
6 ГОСПОД убија и оживљава,
у Шеол обара и из њега диже.
7 ГОСПОД сиромаштво и богатство даје,
унизује и узвисује.
8 Сиромаха подиже из прашине
и убогога уздиже с буњишта
да их посади уз кнежеве
и одреди им почасна места.
ГОСПОДЊИ су темељи земље,
на њих је поставио свет.
9 На своје верне пази где год кроче,
а опаки су ућуткани у тами,
јер човек не побеђује својом снагом.
10 ГОСПОД крши своје противнике,
са небеса на њих грми.
ГОСПОД суди с краја на крај земље.
Свом цару даје снагу
и свом помазанику победу[b].«
Свадба у Кани
2 Трећег дана је била свадба у Кани Галилејској. Била је тамо и Исусова мајка, 2 а на свадбу су били позвани и Исус и његови ученици.
3 Када је нестало вина, мајка рече Исусу: »Немају више вина.«
4 »Шта ја имам с тобом, драга жено?« упита је Исус. »Мој час још није дошао.«
5 Његова мајка рече слугама: »Учините све што вам каже.«
6 А тамо је стајало шест камених посуда, од два до три метрита[a] свака, какве Јудеји користе за обредно прање.
7 Исус рече слугама: »Напуните ове посуде водом«, и они их напунише до врха.
8 Онда им рече: »Сад заграбите и однесите трпезару«, и они тако учинише.
9 Трпезар окуси воду која је постала вино, па пошто није знао одакле је – иако су знале слуге које су заграбиле воду – позва младожењу 10 и рече му: »Сваки човек прво износи добро вино, а кад се гости напију, лошије. А ти си чувао добро вино све досад.«
11 Тако је Исус своје прво знамење учинио у Кани Галилејској и јавно показао своју славу, па његови ученици повероваше у њега.
12 После тога оде с мајком, браћом и ученицима у Кафарнаум, где остадоше неколико дана.
Хоровођи. По напеву »Љиљани.« Потомака Корејевих. Маскил. Љубавна песма.
1 Из срца ми надиру предивне речи
док за цара ово дело састављам.
Језик ми је писаљка вештог писара.
2 Најлепши си од рода људског,
умилне речи с усана ти теку.
Није чудо што те Бог довека благословио.
3 Мач припаши уз бедро, ратниче,
опаши се сјајем и величанством.
4 У свом величанству изјаши
за истину, кроткост и праведност.
Твоја је десница
за задивљујућа дела увежбана.
5 Твоје оштре стреле пробиће
срце царевих непријатеља,
па ће ти народи падати пред ноге.
6 Твој престо је, Боже[a], заувек и довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
7 Волиш праведност, а мрзиш опакост.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова.
8 Сва твоја одећа смирном,
алојем и касијом мирише
у палатама слоновачом украшеним
док у свирци жичаних инструмената уживаш.
9 Кнегиње су међу твојим дворанкама,
уз десницу ти невеста, будућа царица,
окићена златом офирским.
10 »Чуј, кћери, помно ме саслушај:
Заборави свој народ и дом свога оца.
11 Цар ће жудети за твојом лепотом;
потчини му се, јер он ће ти бити господар.
12 Кћи тирска донеће ти дар,
народ најбогатији тражити твоју наклоност.«
13 Кнегиња у венчаници протканој златом
као бисер је у златном лежишту.
14 У руху од шареног веза уводе је к цару
са деверушама које је прате.
15 Уводе их с радошћу и клицањем,
у цареву палату улазе.
16 Твоје праоце наследиће твоји синови;
поставићеш их за поглаваре по свој земљи.
17 Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења;
зато ће те народи славити заувек и довека.
Давидов.
1 Свим срцем ћу ти захваљивати,
пред анђелима[a] псалме ти певати.
2 Клањаћу се према твом светом Храму
и твом Имену захваљивати
за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
од свега већим учинио.
3 Кад сам завапио, услишио си ме,
душу ми охрабрио и оснажио.
4 Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
кад чују речи твојих уста.
5 Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
6 ГОСПОД је на висини,
али на понизнога обраћа пажњу,
а охолога издалека препознаје.
7 Чак и кад сред невоље ходам,
ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
против гнева мојих непријатеља,
твоја десница ме спасава.
8 ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
не остављај своја дела.
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
23 Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.
24 Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже:
»Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.«(A)
И војници тако и учинише.
25 А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.
26 Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«
27 Затим рече ученику: »Ево ти мајке.«
И од тога часа ученик је узе к себи.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International