Samuel 2 3

Biblija: suvremeni hrvatski prijevod

Rat između Izraela i Jude

3 Rat između pristaša Šaulove i Davidove obitelji trajao je dugo. David je sve više jačao, a Šaulova je obitelj postajala sve slabija.

Davidovih šestorica sinova rođenih u Hebronu

(1 Ljet 3,1-4)

Abner prelazi k Davidu

⁶ Tijekom rata između Šaulovih i Davidovih pristaša, Abner je postajao sve utjecajniji u skupini pristaša Šaulove kraljevske obitelji.

⁷ Šaul je imao ženu ropkinju^[a], Rispu, Ajinu kći.

Jednom je prilikom Išbošet upitao Abnera: »Zašto si spavao sa ženom ropkinjom moga oca?«

⁸ Abner se razbjesnio i odgovorio mu: »Zar sam ja potpuno bezvrijedan? Danas sam dokazao odanost obitelji tvoga oca Šaula i njegovim pristašama. Nisam te prepustio Davidu, a ti me ipak optužuješ da sam zgriješio s ovom ženom! ⁹ A sad, neka me BOG kazni ako ne pomognem da se ispuni Njegovo obećanje Davidu: ¹⁰ Šaulovoj ću obitelji oduzeti kraljevstvo i predati ga Davidu, koji će vladati Izraelom i Judom, od Dana do Beer Šebe!^[b]«

¹¹ Išbošet nije više od straha rekao ni riječ.

¹² Tada je Abner poslao Davidu glasnike s porukom: »Tko će vladati ovom zemljom? Sklopimo savez i ja ću ti pomoći da zavladaš cijelim Izraelom.«

¹³ »Dobro«, rekao je David. »Sklopit ću savez s tobom. No uz jedan uvjet—dovedi mi Šaulovu kćer Mikalu.«

¹⁴ David je poslao poruku Išbošetu: »Vrati mi moju ženu Mikalu, na koju sam stekao pravo kad sam Šaulu donio sto kožica^[c] ubijenih Filistejaca.«

¹⁵ Išbošet je odmah poslao ljude da Mikalu oduzmu Paltielu, Laiševom sinu. ¹⁶ No Mikalin je muž išao za njom sve do Bahurima, plačući cijelim putem.

Ondje mu je Abner rekao: »Vrati se kući!«

I on se vratio sâm.

¹⁷ Abner je poslao poruku starješinama Izraela: »Već duže vrijeme želite proglasiti Davida svojim kraljem. ¹⁸ Učinite to sada jer je BOG obećao o Davidu: ‘Pomoću svog sluge Davida spasit ću narod Izrael od Filistejaca i svih drugih neprijatelja.’«

¹⁹ S Benjaminovcima je Abner o Davidu razgovarao zasebno. Potom je otišao u Hebron i prenio Davidu želje cijelog Izraela i Benjaminovog plemena. ²⁰ Abner je stigao u Hebron s dvadesetoricom ljudi, a David je za sve njih priredio gozbu.

²¹ Rekao mu je: »Pusti me da odmah krenem i okupim sav Izrael za tebe, svoga gospodara i kralja, da s tobom sklope savez, pa ćeš vladati cijelim Izraelom kao što si želio.«

David je pustio Abnera da mirno ode.

Abnerova smrt

²² Joab se iz pohoda vraćao s nekoliko Davidovih vojnika. Donijeli su bogat ratni plijen. Abner tada više nije bio s Davidom u Hebronu pošto ga je ovaj pustio da ode u miru. ²³ Joab i njegovi ljudi stigli su u Hebron. Joabu su rekli: »Abner, Nerov sin, bio je kod kralja i on ga je pustio da ode.«

²⁴ Tada je Joab otišao kralju i rekao: »Što si to učinio? Abner je bio kod tebe i ti si ga pustio! Zašto? ²⁵ Zar ne znaš da je Abner, Nerov sin, bio ovdje samo da te prevari, da sazna kud se krećeš i što radiš?«

²⁶ Joab je potom otišao od Davida i poslao glasnike za Abnerom. Sustigli su ga kod bunara Sire. David o tome nije ništa znao. ²⁷ Kad je Abner vraćen u Hebron, Joab ga je odveo na stranu, kao da želi s njim nasamo razgovarati. Usmrtio ga je ubodom noža u trbuh te mu se osvetio za smrt svog brata Asahela.

David tuguje za Abnerom

²⁸ Kad je David to saznao, rekao je: »Ja i moje kraljevstvo nismo krivi pred BOGOM za smrt Abnera, Nerovog sina. ²⁹ Neka Joab i njegova obitelj snose odgovornost i prokletstvo! Neka u Joabovoj obitelji uvijek netko boluje od spolne ili kožne bolesti, neka obavljaju ponižavajuće poslove, ginu u ratu i gladuju.«

³⁰ A braća Joab i Abišaj ubili su Abnera kako bi osvetili smrt svog brata Asahela u bitci kod Gibeona.

³¹ David je rekao Joabu i svim njegovim ljudima: »Razderite na sebi odjeću, obucite tkanine za žalovanje i oplakujte Abnera.«

I kralj im se pridružio.

³² Abnera su sahranili u Hebronu, a kralj David i cijela pratnja glasno su plakali na grobu.

³³ Kralj je tužno pjevao:

I svi su s Davidom tugovali za Abnerom.

³⁵ Toga su dana nagovarali Davida da nešto pojede, ali on se zakleo: »Neka me stigne BOŽJA kazna ako okusim kruh ili bilo što drugo prije negoli zađe sunce.«

³⁶ Svi su vidjeli što se dogodilo i odobravali mu. Ljudi su odobravali sve što je David činio. ³⁷ Cijeli je narod Jude i Izraela shvatio da kralj nije sudjelovao u ubojstvu Nerovog sina Abnera.

³⁸ David je rekao svojim vojnicima: »Razumijete li da je danas u Izraelu ubijen jedan plemenit i velik čovjek? ³⁹ Iako sam danas posvećen za kralja, još uvijek sam blag, a Serujini sinovi okrutni. Neka ih BOG kazni kao što zaslužuju!«