Samuel 2 13

Biblija: suvremeni hrvatski prijevod

Amnon i Tamara

13 David je imao sina Abšaloma, a Abšalom je imao lijepu sestru Tamaru. Drugi Davidov sin, Amnon^[a], zaljubio se u nju. ² Toliko je žudio za svojom polusestrom da se gotovo razbolio. Ona je bila djevica i Amnonu se činilo nemoguće približiti joj se.

³ Amnon je imao rođaka^[b] Jonadaba, sina Davidovog brata Šimeja. Bio je to vrlo lukav čovjek.

⁴ Upitao je Amnona: »Ti si kraljev sin. Zašto svakog jutra djeluješ tako izmučeno? Reci što te muči?«

Amnon odgovori: »Zaljubljen sam u Tamaru, sestru svoga polubrata Abšaloma.«

⁵ Jonadab mu je predložio: »Legni u krevet i pretvaraj se da si bolestan. Kad te otac dođe pogledati, reci mu: ‘Može li moja sestra Tamara doći i poslužiti mi jelo. Želim vidjeti kako priprema hranu i jesti iz njezine ruke.’«

⁶ Amnon je legao u krevet pretvarajući se da je bolestan. Kad ga je kralj došao pogledati, Amnon mu je rekao: »Dopusti, molim te, da dođe moja sestra Tamara i da mi napravi dva kolača. I neka me zatim nahrani jer sam previše bolestan.«

⁷ David je poslao poruku Tamari u palaču: »Tvoj je brat Amnon bolestan. Idi kod njega i spremi mu jelo.«

⁸ Tamara je otišla u kuću svog brata Amnona koji je ležao u krevetu. Dok je on gledao, uzela je tijesto, umijesila, oblikovala i ispekla kolač. ⁹ Potom je hranu iznijela pred Amnona, ali on je odbio jesti. Rekao je slugama da izađu i da ih ostave nasamo.

¹⁰ Tada je rekao Tamari: »Donesi mi jelo u spavaonicu. Ti me hrani jer sam previše bolestan.«

Tamara je uzela kolač, koji je ispekla, i donijela ga Amnonu u spavaću sobu.

¹¹ Kad mu je izbliza ponudila jelo, on ju je uhvatio i rekao: »Dođi k meni u krevet, sestro.«

¹² »Nemoj, brate!« rekla je. »Nemoj me prisiljavati! Takvo što ne radi se u Izraelu! Ne čini mi takvu sramotu! ¹³ Što će biti sa mnom? Kako ću sakriti svoju sramotu? Ljudi će o tebi pričati u Izraelu kao o običnom nitkovu. Molim te, razgovaraj s kraljem. On mi neće braniti da se udam za tebe.«

¹⁴ No Amnon je nije slušao. Bio je jači i silovao je svoju sestru. ¹⁵ Odmah potom, silno ju je zamrzio. Njegova je mržnja bila jača od ljubavi koju je prije osjećao.

Amnon je rekao Tamari: »Ustani i odlazi!«

¹⁶ »Nemoj me tjerati, brate!« rekla je ona. »Ako me otjeraš, učinit ćeš još veće zlo od onoga prije!«

No Amnon nije poslušao Tamaru. ¹⁷ Pozvao je svoga osobnog slugu i rekao mu: »Izbaci ovu ženu odavde i zaključaj vrata za njom.«

¹⁸ Sluga je izbacio Tamaru i za njom zaključao vrata. Nosila je dugu haljinu kakvu su tada nosile kraljeve kćeri koje su bile djevice. ¹⁹ Posula se pepelom po glavi i razderala haljinu. Rukama je sakrila lice pa otišla glasno plačući.

²⁰ Abšalom je pitao: »Je li brat Amnon bio s tobom? Nemoj nikom reći jer ti je brat. Nećeš učiniti dobro ako ispričaš drugima.«^[c] Tamara je ostala živjeti u kući svoga brata Abšaloma kao udovica.

²¹ Kad je David čuo što se dogodilo, jako se razljutio. No ipak nije kaznio Amnona. Volio ga je jer mu je bio prvorođeni sin.^{[d] 22} Abšalom od tada više nije razgovarao s Amnonom. Mrzio ga je jer je silovao njegovu sestru Tamaru.

Abšalom se osvećuje Amnonu

²³ Dvije godine kasnije Abšalom je nadgledao ljude koji su mu šišali ovce u Baal Hasoru blizu Efrajima. Pozvao je sve kraljeve sinove da mu se pridruže.

²⁴ Otišao je kralju i rekao: »Okupio sam ljude za šišanje ovaca. Tvoj sluga moli da kralj i njegovi ljudi dođu onamo.«

²⁵ »Ne, sine«, odgovori kralj. »Ne trebamo svi ići. Bili bismo ti samo na teret.«

Iako ga je Abšalom nagovarao, David nije htio ići, već ga je samo blagoslovio.

²⁶ Tada je Abšalom rekao: »Ako ti nećeš, pusti onda brata Amnona da ide s nama.«

A kralj ga upita: »Zašto bi on išao s tobom?«

²⁷ No Abšalom je navaljivao sve dok kralj nije popustio. Kralj je pustio Amnona i sve druge svoje sinove. Abšalom je za sve njih pripremio gozbu.

²⁸ Zapovjedio je slugama: »Pratite kad Amnon bude pripit. Dat ću vam znak, a vi ga napadnite i ubijte. Ne bojte se, jer ovo vam osobno zapovijedam. Budite hrabri i odlučni!«

²⁹ Sluge su učinili kako im je Abšalom zapovjedio. Ubili su Amnona, a svi kraljevi sinovi brzo su uzjahali svoje mazge i pobjegli.

³⁰ Dok su još bili na putu kući, Davidu je stigla poruka: »Abšalom je pobio sve kraljeve sinove! Ni jedan nije ostao živ.«

³¹ Kralj je ustao, razderao svoju odjeću i legao na zemlju. I svi su ljudi uz njega razderali svoju odjeću i pridružili mu se u tugovanju.

³² Tada je Jonadab, sin Davidovog brata Šimeja, rekao: »Gospodaru, nisu ubijeni svi kraljevi sinovi. Mrtav je samo Amnon. Abšalom je to odlučio učiniti još onog dana kad je Amnon silovao njegovu sestru Tamaru. ³³ Stoga, nemoj očajavati kao da su ti svi sinovi mrtvi jer je mrtav samo Amnon.«

³⁴ U međuvremenu, Abšalom je pobjegao.

Stražar je s gradskih zidina opazio veliku skupinu ljudi kako se spušta niz padinu brda pa je dojavio kralju.

³⁵ A Jonadab je rekao kralju: »Vidiš, vraćaju se kraljevi sinovi. Tvoj je sluga rekao istinu.«

³⁶ Samo što je to izgovorio, a kraljevi su sinovi ušli glasno plačući. Gorko su plakali i kralj i svi njegovi sluge.

³⁷ Abšalom je pobjegao k Talmaju, Amihudovom sinu, kralju Gešura^[e]. David je danima oplakivao smrt svog sina. ³⁸ Abšalom je ostao u Gešuru tri godine. ³⁹ Kad je kralj prebolio Amnonovu smrt, počeo mu je jako nedostajati Abšalom.