Add parallel Print Page Options

Molitva za izvršenje pravde

BOŽE, zašto si tako daleko?
    Zašto zatvaraš oči u vrijeme nevolje?

Zli oholo progone siromašne.
    Neka se zapletu u svoje zamke!
Razmeću se svojim žudnjama,
    pohlepni su i BOGA proklinju.
Preponosni su da bi Boga slijedili,
    misle: »Bog ne gleda što radimo«.
Uvijek uspiju u svemu što čine.
    Tvoji su im zakoni neshvatljivi,
    izruguju sve svoje neprijatelje.
Misle u sebi: »Ništa loše neće se dogoditi,
    nesreća nas neće zadesiti.«
Govore pogrde, prijetnje i laži,
    njihove riječi tlače i uništavaju.
Čekaju u zasjedi pored sela,
    u tajnosti ubijaju nevine,
    traže bespomoćne žrtve.
Vrebaju kao lavovi u zasjedi,
    da zgrabe bespomoćan plijen.
    Jadnika uhvate u zamku i odvuku.
10 Njihove žrtve ruše se i padaju,
    svladane u surovom napadu.
11 Zli u sebi misle: »Zaboravio je Bog,
    ne gleda me i ništa ne vidi.«
12 Ustani, BOŽE! Poduzmi nešto!
    Sjeti se patnje nedužnih!
13 Zašto bi zlikovac prezirao Boga?
    Zašto bi mislio da ga nećeš kazniti?
14 Ali ti vidiš svu muku i jad
    jer gledaš slaboga i zaboravljenoga.
U tebe se on uzdaje
    jer ti si onaj koji mu pomaže.
15 Slomi ruke svakom zlikovcu i zločincu.
    Kazni ih za njihove zločine,
    spriječi da i dalje tako rade.[a]

16 BOŽE, ti si kralj zauvijek!
    Drugi narodi iz tvoje će zemlje nestati.
17 Ti, BOŽE, čuješ želje potlačenih,
    ohrabruješ ih i pažljivo slušaš.
18 Braniš siročad i zlostavljane,
    da ih nitko na zemlji više ne ugrozi.

Footnotes

  1. 10,15 Ili: »za koje su mislili da ih nećeš otkriti«.