Postanak 37

Biblija: suvremeni hrvatski prijevod

Jakovljev sin Josip

37 Jakov je živio u zemlji Kanaan, gdje je kao stranac živio i njegov otac.

² Ovo je priča o Jakovljevoj obitelji:

Kad je Josip bio mladić od sedamnaest godina, čuvao je stada ovaca i koza sa svojom braćom, sinovima Bilhe i Zilpe, žene njegovog oca. Josip je ispričao ocu da su braća činila neke loše stvari. ³ A Jakov je, još zvan Izrael^[a], od svih svojih sinova najviše volio Josipa jer mu se rodio u starosti. Stoga mu je napravio poseban, bogato ukrašen ogrtač. ⁴ Kad su Josipova braća vidjela da ga njihov otac voli više od njih, toliko su ga zamrzili da ga nisu mogli niti pozdraviti u miru.

⁵ Jednom je Josip sanjao san i ispričao ga svojoj braći, a oni su ga još više zamrzili.

⁶ Josip im je rekao: »Slušajte kakav sam sanjao san: ⁷ Vezali smo snopove žita nasred polja i odjednom se moj snop podigao i uspravio, a vaši su se snopovi okupili oko njega i poklonili mu se.«

⁸ Braća su mu nato rekla: »Zar misliš da ćeš vladati nama i biti nam gospodar?« I još su ga više zamrzili zbog njegovog sna i onoga što je rekao.

⁹ Josip je sanjao i drugi san te ga ispričao svojoj braći: »Slušajte! Ponovo sam sanjao san: poklonili su mi se sunce, mjesec i jedanaest zvijezda.«

¹⁰ Kad je to ispričao svom ocu i braći, otac ga je prekorio i rekao mu: »Kakav si to sanjao san? Pa nećemo se valjda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?« ¹¹ I dok su njegova braća bila na njega ljubomorna, njegov je otac razmišljao o svemu što se dogodilo.

Josip prodan u roblje

¹² Kad su jednom njegova braća otišla napasati očeva stada blizu Šekema, ¹³ Izrael je rekao Josipu: »Tvoja braća napasaju stada blizu Šekema. Hajde, poslat ću te k njima.«

»Dobro. Idem«, odgovori Josip.

¹⁴ »Provjeri li je sve u redu s tvojom braćom i stadima«, rekao mu je Izrael, »pa se vrati da mi javiš.« Tako ga je poslao iz Hebronske doline.

Kad je Josip stigao u Šekem, ¹⁵ neki ga je čovjek vidio kako luta poljima pa ga upitao: »Što tražiš?«

¹⁶ »Tražim svoju braću«, odgovori Josip. »Možete li mi reći gdje napasaju stada?«

¹⁷ »Otišli su odavde«, rekao je čovjek. »Čuo sam ih da govore da idu u Dotan.«

Josip je otišao za braćom i našao ih kod Dotana, ¹⁸ a oni su ga već izdaleka opazili i počeli se dogovarati da ga ubiju.

¹⁹ »Eno, dolazi onaj sanjar«, rekli su jedan drugome. ²⁰ »Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od ovih jama. Zatim ćemo reći da ga je proždrla divlja zvijer pa da vidimo što će biti od njegovih snova!«

²¹ Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je spasiti. Rekao je: »Poštedimo mu život! ²² Nemojte prolijevati krv! Bacite ga u ovu jamu ovdje u pustinji, ali nemojte ga ozlijediti.« Ruben je to rekao da bi spasio Josipa i vratio ga ocu. ²³ Kad je Josip stigao k braći, svukli su s njega onaj bogato ukrašeni ogrtač ²⁴ pa ga primili i bacili u jamu. Jama je bila prazna i suha.

²⁵ Zatim su sjeli da jedu. Kad su podigli pogled, ugledali su karavanu trgovaca, Išmaelaca, kako dolazi iz Gileada. Deve su im bile natovarene začinima, balzamom i smirnom^[b] koje su nosili u Egipat. ²⁶ Juda je rekao svojoj braći: »Što imamo od toga da ubijemo brata i zatajimo njegovu smrt? ²⁷ Hajde da ga prodamo ovim Išmaelcima. Tako ga nećemo ozlijediti jer nam je ipak brat, naš rod.« I braća su se složila. ²⁸ Kad su trgovci Išmaelci^[c] prolazili pokraj njih, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga za dvadeset srebrnjaka. Zatim su ga Išmaelci odveli u Egipat.

²⁹ Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa nema ondje, razderao je svoju odjeću^{[d] 30} pa se vratio braći i rekao: »Dječak je nestao! Što ću sada?« ³¹ Tada su oni uzeli Josipov ogrtač, zaklali jedno jare i ogrtač umočili u njegovu krv ³² pa takav ogrtač odnijeli ocu i rekli: »Našli smo ovo. Pogledaj je li to ogrtač tvoga sina.«

³³ On ga je prepoznao i rekao: »Da, to je ogrtač mog sina! Divlja ga je zvijer proždrla! Josip je rastrgan na komade!« ³⁴ Tada je Jakov razderao svoju odjeću i obukao se u tkaninu za žalovanje pa je mnogo dana oplakivao svog sina. ³⁵ Svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali tješiti, ali on se nije dao utješiti. »Ne«, rekao je. »Oplakivat ću svog sina dok i ja ne umrem^[e].« Tako je otac žalovao za njim.

³⁶ U međuvremenu, oni su Išmaelci prodali Josipa u Egipat. Kupio ga je Potifar, jedan od visokih faraonovih službenika, zapovjednik dvorske straže.