Немија 1:1-2:8

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Немијина молитва

1 Речи Немије сина Хахалјиног:

Месеца кислева, двадесете године, док сам био у тврђави града Сузе, ² из Јуде дође Ханани, један од моје браће, са још неким људима, и ја се код њих распитах о Јудејима, о Остатку који је преживео изгнанство, и о Јерусалиму.

³ Они ми рекоше: »Они који су преживели изгнанство и вратили се у покрајину у великој су невољи и срамоти. Јерусалимски зид је разваљен, а капије су му спаљене.«

⁴ Кад сам чуо те речи, седох и заплаках. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом неба.

⁵ Онда рекох: »ГОСПОДЕ, Боже неба, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави са онима који те воле и покоравају се твојим заповестима, ⁶ ослухни и отвори очи, да чујеш молитву свог слуге, који се и дан и ноћ пред тобом моли за твоје слуге, израелски народ. Признајем ти грехе које смо ми Израелци – и ја и породица мога оца – учинили против тебе. ⁷ Веома зло смо се понели према теби. Нисмо се држали твојих заповести, уредби и законâ које си дао своме слузи Мојсију.

⁸ »Сети се речи коју си заповедио своме слузи Мојсију: ‚Ако будете неверни, расејаћу вас међу народима. ⁹ Али, ако ми се вратите и држите се мојих заповести, таман били изгнани и на крај неба, ја ћу вас оданде сабрати и одвести на место које сам изабрао да буде боравиште за моје Име.‘

¹⁰ »Они су твоје слуге и твој народ, који си откупио својом великом снагом и својом моћном руком.

¹¹ »О Господе, пажљиво саслушај молитву овог твог слуге и молитву твојих слугу који с радошћу поштују твоје Име. Дај твом слузи да данас нађе самилост у царевим очима.«

Артаксеркс шаље Немију у Јерусалим

Ја сам био царев пехарник.

2 Месеца нисана, двадесете године владавине цара Артаксеркса, када су цару донели вино, ја га узех и дадох му га.

Раније нисам био тужан пред њим, ² па ме цар упита: »Зашто ти је лице тужно кад ниси болестан? То не може да буде ништа друго него туга у срцу.«

Ја се веома уплаших, ³ па рекох цару: »Живео довека, царе! Како да ми лице не буде тужно када град у ком су гробови мојих предака лежи у рушевинама, а капије му је прогутала ватра?«

⁴ Тада ме цар упита: »Шта желиш?«

Ја се помолих Богу неба, ⁵ па одговорих цару: »Ако је цару по вољи и ако сам ја, твој слуга, стекао твоју наклоност, пошаљи ме у Јуду, у град гробова мојих предака, да га поново сазидам.«

⁶ Тада ме цар, уз кога је седела царица, упита: »Колико ће трајати твој пут и када ћеш се вратити?«

И пошто је цару било по вољи да ме пошаље, ја му назначих време ⁷ и још му рекох: »Ако је цару по вољи, нека ми се дају писма за намеснике с оне стране Еуфрата^[a], да ме безбедно спроведу до Јуде, ⁸ и писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да ми да дебала да направим греде за капије на тврђави поред Храма, за градски зид и за кућу у којој ћу становати.«

И цар ми даде писма, јер је милостива рука мога Бога била на мени.