Mark 8
Maori Bible
8 I aua ra i te mea he nui rawa te mano, kahore hoki he kai ma ratou, ka karanga a Ihu ki ana akonga, ka mea ki a ratou,
2 E aroha ana ahau ki nga tangata, ka toru nei hoki o ratou ra e noho ana ki ahau, a kahore a ratou kai:
3 Ki te tonoa pukutia ratou e ahau ki to ratou kainga, ka hemo ki te ara; i haere mai hoki etahi o ratou i tawhiti.
4 Na ka whakahokia e ana akonga ki a ia, Me aha e te tangata ka makona ai enei i te taro i konei, i te koraha?
5 Ka ui ia ki a ratou, E hia a koutou taro? Ka mea ratou, E whitu.
6 Na ka mea ia ki te mano kia noho ki te whenua: a ka mau ki nga taro e whitu, ka whakawhetai, ka whawhati, a hoatu ana e ia ki ana akonga kia whakatakotoria ki mua i a ratou: whakatakotoria ana e ratou ma te mano.
7 He ika ano a ratou torutoru nei, he mea nonohi: a ka mutu te whakapai, ka mea ia kia whakatakotoria hoki era.
8 Na kai ana ratou, a ka makona: a kohia ake ana o nga whatiwhatinga i toe e whitu nga kete.
9 Me te mea e wha mano te hunga i kai: a tonoa atu ana ratou e ia.
10 Na eke tonu ia ratou ko ana akonga ki te kaipuke, a ka tae ki nga wahi o Taramanuta.
11 Na ka puta mai nga parihi, ka anga ka totohe ki a ia, ka rapu tohu ki a ia i te rangi, hei whakamatautau mona.
12 Na ka hotu tona wairua, ka mea ia, He aha tenei whakatupuranga ka rapu ai ki te tohu? he pono taku e mea nei ki a koutou, E kore e hoatu he tohu ki tenei whakatupuranga.
13 Na mahue ake ratou i a ia, a eke ana ano ki te kaipuke, rere ana ki tera taha.
14 Na i wareware ratou ki te mau taro, kotahi tonu a ratou taro i te kaipuke.
15 Na ka whakatupato ia i a ratou, ka mea, Kia mahara, kia tupato i te rewena a nga Parihi, i te rewena hoki a Herora.
16 A ka korerorero ratou ki a ratou ano, ka mea, No te mea kahore a tatou taro.
17 Ka mohio a Ihu, ka mea ki a ratou, he aha koutou ka korerorero ai no te mea kahore a koutou taro? kiano koutou i matau noa, kiano i mahara? e pakeke tonu ana ano ranei o koutou ngakau?
18 He kanohi nei o koutou, a kahore e kite? he taringa nei o koutou, a kahore e rongo? kahore e mahara?
19 I ahau i whawhati i nga taro e rima ma nga mano e rima, e hia nga kete ki o nga whatiwhatinga i kohia e koutou? Ka mea ratou ki a ia, Kotahi tekau ma rua.
20 A i nga taro hoki e whitu ma nga mano e wha, e hia nga kete ki o nga whatiwhatinga i kohia e koutou? Ka mea ratou, E whitu.
21 Na ka mea ia ki a ratou, Kahore ano ia koutou kia matau noa?
22 A ka tae ratou ki Petahaira. Na ka kawea mai e ratou he matapo ki a ia, ka inoi ki a ia kia whakapangia e ia.
23 Na ka mau ia ki te ringa o te matapo, ka arahi i a ia ki waho o te kainga; ka tuwha ki ona kanohi, a ka whakapa i ona ringa ki a ia, ka ui ki a ia me kore ia e kite i tetahi mea.
24 Na ka titiro ake ia, ka mea, E kite ana ahau i nga tangata e haereere ana me te mea he rakau.
25 Me i reira ka whakapakia ano nga ringa ki ona kanohi, ka mea i a ia kia titiro: na ka ora ia, a ka marama te titiro ki nga mea katoa.
26 Na ka tono ia i a ia ki tona whare, ka mea atu, Kaua e tomo ki te kainga.
27 Na ka haere a Ihu ratou ko ana akonga ki nga kainga o Hiharia Piripai: a i te ara ka ui ia ki ana akonga, ka mea ki a ratou, Ki ta nga tangata ki, ko wai ahau?
28 Na ko ta ratou whakahokinga, Ko Hoani Kaiiriiri: ki ta etahi, Ko Iraia; ki ta etahi, Ko tetahi o nga poropiti.
29 Na ka mea ia ki a ratou, Ki ta koutou na ki, ko wai ahau? Na ka whakahoki a Pita, ka mea ki a ia, Ko te Karaiti koe.
30 Na ka whakatupato ia i a ratou, kia kaua ia e korerotia ki te tangata.
31 Katahi ia ka anga ka whakaako i a ratou, kua takoto te tikanga kia maha nga mamae o te Tama a te tangata, kia whakakinongia hoki e nga kaumatua, e nga tohunga nui, e nga karaipi, a kia whakamatea, a kia ara ano ina pahure nga ra e toru.
32 I korerotia matanuitia ano taua kupu e ia. Na ka mau a Pita ki a ia, ka anga ka whakahe ki tana.
33 Otira ka tahuri ia, a, i te kitenga i ana akonga, ka whakahe ki ta Pita, ka mea, haere ki muri i ahau, e Hatana: kahore hoki ou ngakau ki nga mea a te Atua, engari ki a te tangata.
34 Na ka karangatia e ia te mano, ratou ko ana akonga, ka mea ki a ratou, Ki te mea tetahi tangata kia haere mai ki te whai i ahau, me whakakahore ia i a ia ano, me amo i tona ripeka, ka aru ai i ahau.
35 Ki te whai tetahi kia ora, ka mate ia; ki te mate hoki tetahi, mona i whakaaro ki ahau, ki te rongopai hoki, ka ora ia.
36 A he aha te pai ki te tangata, ki te riro i a ia te ao katoa, a ka kore he ora mona?
37 He aha hoki ta te tangata e hoatu ai hei utu mona kia ora?
38 Ki te whakama hoki tetahi ki ahau, ki aku korero, i tenei whakatupuranga puremu, kino, ka whakama ano te Tama a te tangata ki a ia, ina haere mai i runga i te kororia o tona Matua, ratou ko nga anahera tapu.
Марк 8
Bulgarian New Testament: Easy-to-Read Version
Исус нахранва повече от 4000 души
(Мат. 15:32-39)
8 При друг случай по това време, при Исус се бяха събрали много хора, които нямаха нищо за ядене. Той извика учениците си и им каза: 2 „Жал ми е за тези хора — от три дни вече са с мен, а нямат какво да ядат. 3 Ако ги изпратя да си тръгнат гладни, ще припаднат по пътя, защото някои живеят много далеч.“
4 Учениците му отговориха: „Къде тук, в това необитавано място, можем да намерим достатъчно хляб, за да нахраним всички тези хора?“
5 А Исус ги попита: „Колко хляба имате?“
„Седем“ — отвърнаха те.
6 Тогава Исус нареди на хората да седнат на земята, после взе седемте хляба, благодари на Бога, разчупи ги и даде на учениците си да ги разпределят на народа и те ги раздадоха. 7 Имаха и няколко рибки, за които той отново благодари на Бога и каза да раздадат и тях. 8 Всички ядоха до насита, а с това, което остана от храната, напълниха седем кошници. 9 Там имаше около четири хиляди души. После Исус ги отпрати, 10 а веднага след това се качи с учениците си в една лодка и отпътува за Далманутанската област.
Някои се съмняват във властта на Исус
(Мат. 16:1-4)
11 При Исус дойдоха фарисеите, които започнаха да му задават въпроси. За да го изпитат, те поискаха от него да извърши знамение като доказателство, че е дошъл от Бога. 12 Исус въздъхна тъжно и каза: „Защо това поколение иска за доказателство небесно знамение? Истина ви казвам: никакво знамение няма да му бъде дадено.“ 13 След това остави фарисеите и като се качи в лодката, мина на отсрещната страна.
Предупреждение относно юдейските водачи
(Мат. 16:5-12)
14 Учениците му имаха в лодката само един хляб, защото бяха забравили да вземат повече. 15 Исус ги предупреди: „Внимавайте! Пазете се от маята на фарисеите и маята на Ирод.“
16 Те започнаха да разискват помежду си за смисъла на неговите думи. „Той каза това, защото нямаме хляб“ — говореха те.
17 Исус знаеше за какво разговарят и им каза: „Защо разисквате за това, че нямате хляб? Още ли не схващате и не разбирате? Толкова ли са затъпели умовете ви? 18 Като имате очи — не виждате ли? Като имате уши — не чувате ли? Не помните ли какво направих? 19 Когато разделих пет хляба на пет хиляди души, колко кошници напълнихте с къшеите, които останаха?“
„Дванадесет“ — отвърнаха те.
20 „А когато разчупих седем хляба за четири хиляди души, колко кошници напълнихте с къшеите, които останаха?“
„Седем“ — отвърнаха те.
21 Тогава Исус ги попита: „Нима все още нищо не разбирате?“
Исус излекува сляп човек във Витсаида
22 Исус и учениците му стигнаха Витсаида. Няколко души доведоха при него един сляп човек и помолиха Исус да го докосне. 23 Той хвана слепия за ръка, изведе го от селото и като плюна на очите му, положи ръце върху него и го попита: „Виждаш ли нещо?“
24 Слепият вдигна поглед и каза: „Виждам хора като дървета, които ходят наоколо.“
25 Исус отново положи ръце върху очите му и тогава човекът разтвори широко очи, зрението му се възвърна и започна всичко да вижда ясно. 26 Исус го изпрати вкъщи, като му каза: „Не отивай в селото.“
Исус е Месията
(Мат. 16:13-20; Лк. 9:18-21)
27 Исус и учениците му тръгнаха към селата около Кесария Филипова и по пътя Исус ги попита: „Кой съм аз според хората?“
28 Те отговориха: „Някои казват, че си Йоан Кръстител, други — че си Илия, а трети — че си един от пророците.“
29 Тогава Исус ги попита: „А според вас кой съм?“
Петър отговори: „Ти си Месията.“
30 Тогава Исус ги предупреди да не казват на никого за него.
Исус казва, че трябва да умре
(Мат. 16:21-28; Лк. 9:22-27)
31 И започна да ги учи: „Човешкият Син трябва много да изстрада и да бъде отхвърлен от старейшините, главните свещеници и законоучителите. После ще бъде убит, а след три дни ще възкръсне.“ 32 Исус открито им каза какво ще се случи, а Петър го дръпна настрана и започна да го укорява. 33 Но Исус се обърна и като огледа учениците си, строго отвърна на Петър: „Махни се от мен, Сатана! Защото мислиш не както мисли Бог, а както мислят хората.“
34 После събра край себе си всички хора и учениците си и им каза: „Ако някой иска да ме последва, трябва да каже „Не!“ на собствените си желания, да вземе своя кръст и да ме следва. 35 Който иска да спаси живота си, ще го загуби, а който загуби живота си заради мен и заради Благата вест, ще го спаси. 36 Каква полза има човек, ако спечели целия свят, а изгуби живота си? 37 И какво може да плати, за да си го върне? 38 Ако някой се срамува от мен и учението ми в това неверно и грешно поколение, то и Човешкият Син ще се срамува от него, когато дойде в славата на Баща си със святите ангели.“
Copyright © 2004 by World Bible Translation Center