Марко 4
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Прича о сејачу
(Мт 13,1-9; Лк 8,4-8)
4 Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора. 2 И много чему их је учио у причама.
А док их је учио, рече: 3 »Слушајте! Изашао сејач да сеје. 4 И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. 5 Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. 6 А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. 7 Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. 8 Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«
9 И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.
Сврха прича
(Мт 13,10-17; Лк 8,9-10)
10 А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.
11 »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, 12 да
‚гледају и гледају, али да не виде,
и да слушају и слушају, али да не разумеју.
Иначе би се обратили
и било би им опроштено.‘«(A)
Објашњење приче о сејачу
(Мт 13,18-23; Лк 8,11-15)
13 Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?
14 »Сејач сеје Реч. 15 Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. 16 Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, 17 али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. 18 Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, 19 али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. 20 Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«
Светиљка
(Лк 8,16-18)
21 Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? 22 Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. 23 Ко има уши да чује, нека чује.«
24 И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. 25 Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«
Прича о семену
26 Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, 27 па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. 28 Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. 29 Када сазри, човек одмах узима срп[a], јер је дошло време за жетву.«
Прича о зрну горушице
(Мт 13,31-35; Лк 13,18-19)
30 »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? 31 Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. 32 Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«
33 И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, 34 и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
Исус стишава олују
(Мт 8,23-27; Лк 8,22-25)
35 Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«
36 И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.
37 Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом. 38 А Исус је на крми спавао на узглављу.
Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?«
39 А он устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!«
И ветар утихну и настаде велика тишина.
40 Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?«
41 А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«
Footnotes
- 4,29 узима срп Дословно: шаље срп.
Mark 4
New King James Version
The Parable of the Sower(A)
4 And (B)again He began to teach by the sea. And a great multitude was gathered to Him, so that He got into a boat and sat in it on the sea; and the whole multitude was on the land facing the sea. 2 Then He taught them many things by parables, (C)and said to them in His teaching:
3 “Listen! Behold, a sower went out to sow. 4 And it happened, as he sowed, that some seed fell by the wayside; and the birds [a]of the air came and devoured it. 5 Some fell on stony ground, where it did not have much earth; and immediately it sprang up because it had no depth of earth. 6 But when the sun was up it was scorched, and because it had no root it withered away. 7 And some seed fell among thorns; and the thorns grew up and choked it, and it yielded no [b]crop. 8 But other seed fell on good ground and yielded a crop that sprang up, increased and produced: some thirtyfold, some sixty, and some a hundred.”
9 And He said [c]to them, “He who has ears to hear, let him hear!”
The Purpose of Parables(D)
10 (E)But when He was alone, those around Him with the twelve asked Him about the parable. 11 And He said to them, “To you it has been given to (F)know the [d]mystery of the kingdom of God; but to (G)those who are outside, all things come in parables, 12 so that
(H)‘Seeing they may see and not perceive,
And hearing they may hear and not understand;
Lest they should turn,
And their sins be forgiven them.’ ”
The Parable of the Sower Explained(I)
13 And He said to them, “Do you not understand this parable? How then will you understand all the parables? 14 (J)The sower sows the word. 15 And these are the ones by the wayside where the word is sown. When they hear, Satan comes immediately and takes away the word that was sown in their hearts. 16 These likewise are the ones sown on stony ground who, when they hear the word, immediately receive it with gladness; 17 and they have no root in themselves, and so endure only for a time. Afterward, when tribulation or persecution arises for the word’s sake, immediately they stumble. 18 Now these are the ones sown among thorns; they are the ones who hear the word, 19 and the (K)cares of this world, (L)the deceitfulness of riches, and the desires for other things entering in choke the word, and it becomes unfruitful. 20 But these are the ones sown on good ground, those who hear the word, [e]accept it, and bear (M)fruit: some thirtyfold, some sixty, and some a hundred.”
Light Under a Basket(N)
21 (O)Also He said to them, “Is a lamp brought to be put under a basket or under a bed? Is it not to be set on a lampstand? 22 (P)For there is nothing hidden which will not be revealed, nor has anything been kept secret but that it should come to light. 23 (Q)If anyone has ears to hear, let him hear.”
24 Then He said to them, “Take heed what you hear. (R)With the same measure you use, it will be measured to you; and to you who hear, more will be given. 25 (S)For whoever has, to him more will be given; but whoever does not have, even what he has will be taken away from him.”
The Parable of the Growing Seed
26 And He said, (T)“The kingdom of God is as if a man should [f]scatter seed on the ground, 27 and should sleep by night and rise by day, and the seed should sprout and (U)grow, he himself does not know how. 28 For the earth (V)yields crops by itself: first the blade, then the head, after that the full grain in the head. 29 But when the grain ripens, immediately (W)he puts in the sickle, because the harvest has come.”
The Parable of the Mustard Seed(X)
30 Then He said, (Y)“To what shall we liken the kingdom of God? Or with what parable shall we picture it? 31 It is like a mustard seed which, when it is sown on the ground, is smaller than all the seeds on earth; 32 but when it is sown, it grows up and becomes greater than all herbs, and shoots out large branches, so that the birds of the air may nest under its shade.”
Jesus’ Use of Parables
33 (Z)And with many such parables He spoke the word to them as they were able to hear it. 34 But without a parable He did not speak to them. And when they were alone, (AA)He explained all things to His disciples.
Wind and Wave Obey Jesus(AB)
35 (AC)On the same day, when evening had come, He said to them, “Let us cross over to the other side.” 36 Now when they had left the multitude, they took Him along in the boat as He was. And other little boats were also with Him. 37 And a great windstorm arose, and the waves beat into the boat, so that it was already filling. 38 But He was in the stern, asleep on a pillow. And they awoke Him and said to Him, (AD)“Teacher, (AE)do You not care that we are perishing?”
39 Then He arose and (AF)rebuked the wind, and said to the sea, (AG)“Peace,[g] be still!” And the wind ceased and there was a great calm. 40 But He said to them, “Why are you so fearful? (AH)How[h] is it that you have no faith?” 41 And they feared exceedingly, and said to one another, “Who can this be, that even the wind and the sea obey Him!”
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International
Scripture taken from the New King James Version®. Copyright © 1982 by Thomas Nelson. Used by permission. All rights reserved.
