Add parallel Print Page Options

41 Не дивља ли када га пробудиш?
    А ко је тај што би пред мене да стане?
Зар ми је ко икада дао шта, да би му ја то вратио?
    Па све је моје под небесима!
О удовима његовим ја да ћутим нећу,
    ни о његовој снази, ни о складу његовог тела.
Ко ће да му разоткрије површину његове одеће?
    Дупли оклоп ко да му пробије?
Ко би да му чељусти разјапи
    када је страва око његових зуба?
Леђа су му од низова крљушти поређаних
    и чврсто спојених.
Пријањају једна уз другу,
    ни ваздух међу њима не пролази.
Спојене су међу собом, једна другу држе,
    размака немају.
Кад он кине, ко да муња сине;
    очи му се црвене ко зора.
10 Пламен му из уста сукља,
    жеравице ватрене врцају.
11 Пара му се диже из ноздрва,
    ко котао кључа и прелива.

Read full chapter